Божићна посланица београдског надбискупа Станислава Хочевара

Велика радост за сав народ!

Драга браћо и сестре!

Пјесмом анђела само небо нам објављује да је догађај рођења »Спаситеља, Месије и Господина« (усп. Лк 2, 11) »велика радост за сав народ«. И доиста, вијест о Његову рођењу наједном је покренула становнике неба и земље. Први су на пут кренули најсиромашнији – најнижи слој тадашњег друштва – пастири бетлехемских ливада. Убрзо су им се придружили и представници највећих тражитеља међу људима – мудраци с Истока, који су Новорођеноме на дар донијели најљепша од земаљских добара. Кретање становника земље пратили су пјесмом небески духови и звијезде својим неуспоредивим сјајем. Света обитељ из Назарета била је затечена и задивљена тим знаковитим и тајанственим догађајима.

Од тог тренутка рођење Сина Божјега постаде наша стварност и симбол нових гибања у повијести и снага, те дотад, но и надаље, недокучивих могућности! У Кристову рођењу повијест види ДОГАЂАЈ: истинско збивање и преображај. Тим чином, благодатним рађањем новога човјека завршава се Стари и рађа Нови завјет. Рођен је нови човјек – Богочовјек. И рођена је нова збиљност – никад прије виђена.

Знам, браћо и сестре, да ова размишљања буде у вама мноштво питања. Прије свега: Ако је догађај Кристова рођења таква снага која све преображава, одакле онда око нас све те велике кризе које уништавају многе животе, гасе наше наде и онемогућују напредак? Да, предраги, заиста схваћам да у вама надиру таква и многа друга питања, као и да су сва она подједнако битна те да требају постојати, јер док има нас има и питања. Застанимо стога овдје одмах на трен, и искрено, сабрано и свјесно пробудимо у себи само нека од њих: Коју то заправо улогу има Исус из Назарета у моме личном и нашем обитељском животу? Надахњују ли се све књиге и медији којима се духовно хранимо – Исусовим начином живота и Његовим погледом на човјека? Гледају ли наше трговине, наша подузећа, наше организације и наши парламенти на човјека и његов животни позив – Исусовом мудрошћу и Исусовим очима? Нека сватко у миру срца свога постави још и ово, дубље питање: Живе ли сви становници наше земље и других земаља оном снагом љубави и одговорности за опће добро којом је живио Исус Назарећанин? И, можда још битније, упутимо себи самима и ова питања: Живим ли ја особно таквом снагом љубави и одговорности коју очекујем од других? Обистињујем ли ја особно тако интензивно и тако свестрано своје животно звање, као што је то чинио Исус?

Рођен у Бетлехему, Исус из Назарета постаје човјеком да би том Његовом одговорношћу и љубављу према Богу Оцу и према читавом човејчанству заживјело баш свако људско биће. Исус из Назарета тако јест и остаје трајно мјерило аутентичног човјека и мјера хуманости. Толике кризе, нејасноће и несигурности нашег времена могу, дакле, зато постати благословљени тренуци нашег, одсад па надаље свјеснијег избора Кристове животне мудрости и животног стила. Исусово рођење јест »велика радост за сав народ« управо зато што свим људима пружа јасну могућност освјешћења. Својим рођењем Он нам дарује нову могућност посве слободног избора начина живота и позива нас, браћо и сестре, на одговорност у свим подручјима нашег постојања. Он нам исказује своју безграничну љубав и милост даривања у свакидашњем животу; открива могућност суживота свих народа, језика и култура; својим рођењем Он мири Небо и земљу, дух и тијело, различите обичаје и традиције.

Праведно је зато, предраги, да се у весељу и прослављању Божића сјетимо и оне преко које је сâм Спаситељ дошао на свијет и преко које улази у наше обитељи – Блажене Дјевице Марије. Иако је то обитељски благдан, божићне дане не смијемо претворити само у пуку традицију и фолклор – пуке дане забаве с пријатељима и обитељског дружења. То нису само дани даривања, честитања и осјећајног пјевања. Све би то требало бити тек средство и пут свакога од нас да досегне оно суштинско: да се, по Богородици, роди као нови човјек у Исусу Кристу. Заживјети у себи Исусове осјећаје, Исусову спознају, Исусову вољу; заживјети Његову љубав, дјеловати Његовим бескрајним залагањем за опће добро, драга браћо и сестре, није лако. Али свједочити свима Његово Еванђеље и истрајно и поштено радити за добро управо свих становника земље – јест оно на што смо сви позвани!

Сви ми имамо прилике и могућности да у својим обитељима, школама, на својим радним мјестима и у разним институцијама учинимо мали корак на том путу. Посредством медија можемо стварати ново јавно мишљење, нови дух времена. На различите начине можемо дати свој допринос смањењу таме лажи и себичности. Уистину постоји веома много прилика за једноставна свједочења којима можемо упалити свјетло истине и љубави. Кад би се, опет, међу обичним људима, међу нама, браћо и сестре, темељито и истински промијенио духовни стандард, брзо би и они који носе одговорност за цјелокупно друштво другачије реагирали. Али ако сви ми шутимо, тко ће говорити? Кога и што ћемо слушати? Ако цјелокупно становништво не тежи за просвјетљењем и продуховљењем, онда се све више ствара погодно тло за таму, лаж, мржњу и неправду.

С таквим жаром и таквом запитаношћу погледајмо на овогодишњи Божић и освједочимо се да је сада и овдје то вријеме које пружа »велику радост за сав народ«. Рођење Исуса Криста управо зато и јест тако велик и тако свет тренутак. То је догађај којим сваки појединац добива бесконачне могућности: да и сам постане свет, да живи као свједок Исуса Криста, да ствара нову цивилизацију одговорне љубави.

С том и таквом будношћу свијести и радошћу срца, свима вама желим:Благословљен и сретан Божић! Нека вас Кристово свјетло надахњује и води у години 2012. Нека Његова снага преображава и вас, и ваше обитељи, и народе, и читаво човјечанство.

То исто желим и браћи и сестрама који Божић славе по источном обреду: Мир Божји – Христос се роди!

Нека се Он, Син Божји, напоновљиво роди у свима нама, нека нам дарује мир који само Он може подарити, а ми, драга браћо и сестре, прихватимо Новорођенога да би се и за све остале људе родили радост и мир.

И нека све вас и у свему благослови Пресвети и Свемогући Бог Отац и Син и Дух Свети. 

(НСПМ)