Boško Obradović:Dva scenarija za izlazak iz krize - ili Vučićeva ostavka, ili njegovo rušenje sa vlasti

Studentski protesti i zahtevi duboko su ispravni jer pogađaju u suštinu problema sa kojim se suočavamo kao društvo i država, a to je paraliza svih ključnih državnih institucija koje ne rade svoj posao u strahu od izvršne vlasti. Srbija je i pre aktuelnih protesta zapravo bila blokirana država, jer samostalno ne funkcionišu ni Ustavni sud, ni Parlament, ni Vlada, ni pravosuđe u celini. Dovoljno je napomenuti poslednji slučaj u kome predsednik Republike najavljuje akcije borbe protiv korupcije iako nema nikakvu nadležnost nad tužilaštvom i MUP-om niti bi smeo da se meša u njihov posao. A to što su pomenuti nadležni državni organi krenuli da hapse i procesuiraju odgovorne za korupciju odmah nakon najave predsednika Republike najbolje oslikava njihov pad i blokadu: oni su na taj način priznali da rade po naređenju predsednika Republike i da su znali za sve te slučajeve korupcije od ranije, kao što znaju i za mnoge druge, ali da su ih držali skrivene u fioci jer nisu imali političku dozvolu da po njima zakonski postupaju.

To u praksi znači da će državne institucije početi da rade svoj posao samo u meri u kojoj im to odobri izvršna vlast, a to nije ono što je suština studentskih zahteva. To opet znači da normalan, zakoniti rad državnih institucija zavisi od odobrenja predsednika Republike, što je nenormalno i protivustavno. Na kraju nema drugog mogućeg zaključka sem da vinovnik ovog opšteg raspada države i vrhovni ustavokršitelj mora da odstupi ili padne kakobi država slobodno profunkcionisala. Dok se Vučić nalazi u poziciji političke moći i kontrole nad sistemom koju je uspostavio - studentski zahtevi ne mogu i neće biti ispunjeni.

Kada ovo uzmemo u obzir, pred nama su dva scenarija za izlazak iz sveukupne društveno-političke krize, za čije ostvarenje - u oba slučaja -moramo izvršiti dodatni pritisak na ulici jer institucionalnih metoda nema:

1. PRELAZNA VLADA:Masovnim protestima širom Srbije, zaključno sa „Maršom na Beograd” i višednevnim nerazilaženjem do ispunjenja zahteva, naterati predsednika Republike da predloži nezavisnog mandatara za sastav prelazne Vlade stručnjaka koji treba da urede državu tako što će najpre obezbediti uslove da se ispune svi studentski zahtevi, a potom i da se održe slobodni izbori. Ako bi predsednik Republike na to pristao pod višednevnim pritiskom oko milion ljudi iz cele Srbije na beogradskim ulicama, onda bi i vladajuća većina u aktuelnom sazivu Narodne skupštine bila prisiljena da izglasa takvu, prelaznu Vladu i sve njene buduće predloge zakona do slobodnih izbora. To institucionalnim putem ne može drugačije, sem da se donese Lex specialis u Narodnoj skupštini kojim bi se definisala prelazna Vlada, ali i taj zakon mora da izglasa vladajuća većina na čelu sa SNS odnosno Vučićem.

2. VUČIĆEVA OSTAVKA ILI OBARANjE SA VLASTI. U drugom scenariju predsednik Republike ostaje pri svom stavu da neće podržati ideju prelazne Vlade i onda bi završni zahtev masovnih narodnih protesta u Srbiji automatski trebalo da postane da predsednik Republike podnese ostavku, bude uhapšen i krivično gonjen kao šef organizovane kriminalne grupe (njegovu krivičnu odgovornost ne treba zaboraviti ni u prvom scenariju). Ukoliko on to uprkos svemu ne želi da učini, onda ostaje samo revolucija i obaranje aktuelne vlasti u celini uz pomoć dela službi bezbednosti koje bi otkazale poslušnost korumpiranoj izvršnoj vlasti. I u toj varijanti bi sledilo formiranjeprelazne Vlade, ali bez izbora u Parlamentu, a koju opet mogu činiti stručnjaci iz raznih oblasti i koja bi imala iste zadatke kao i prelazna Vlada iz prvog scenarija: ispunjavanje studentskih zahteva i priprema poštenih izbora.

Aleksandar Vučić je potrošio sve svoje poteze da ovu krizu zaustavi. On se više ne pita. Ali, nemojmo se zavaravati da će on sam odstupiti sa vlasti rukovođen moralnim razlozima i da će se dobrovoljno staviti na raspolaganje pravosudnim organima. Sada se pitamo mi, građani Srbije, da li ćemo svojom masovnošću na protestima da pritisnemo predsednika Republike na poteze iz scenarija 1 ili motivišemo bezbednosne strukture da pristupe scenariju 2, ako se Vučić i dalje opire suočavanju sa realnošću. U oba slučaja Vučićeva strahovlada je završena i dolazi vreme prelazne Vlade i obnove vladavine Ustava, zakona i demokratskih procesa u Srbiji, koji pre svega podrazumevaju podelu vlasti i njenu smenjivost kroz političku i krivičnu odgovornost onih koji se nalaze na najvišim funkcijama. A to je ono najvažnije kako bi ova država imala budućnost i kako nam se vreme sadašnje vlasti više nikada ne bi ponovilo.

Upamtimo na kraju ono što je najbitnije: više ništa nije do Vučića već do nas i naše odlučnosti da srušimo ovu bahatu, izdajničku i korumpiranu vlast, i Srbiju vratimo među uređene demokratske države.

Autor je predsednik Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri