Boško Jakšić u emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“: Američki rat protiv terorizma je razbuktao teror širom sveta. Odnosi sa Emiratima su najmističniji segment srpske politike i diplomatije

U poslednjoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“, koja je emitovana tačno na dvadesetogodišnjicu napada Al Kaide na svetski trgovinski centar u Njujorku, gost je bio Boško Jakšić, novinar i analitičar međunarodnih odnosa čiji je radni vek obeležio rad u „Politici“, za koju je pisao i izveštavao iz preko 110 zemalja sveta, pri čemu se u najduže i u kontinuitetu najviše bavio upravo bliskim i srednjim istokom. Domaćin ga je nazvao jednim od najkompetentnijih domaćih sagovornika na temu „rata protiv terorizma“ koji su započele i u poslednje dve decenije predvodile Sjedinjene Američke Države, budući da je veliki deo događaja u vezi tog rata posmatrao izbliza, odnosno sa lica mesta ili neposrednog okruženja, iz Egipta, Pakistana, Iraka i Avganistana.

Boško Jakšić: Amerika nije imala jasnu politiku šta hoće u Avganistanu. I pokazalo se na kraju da taj rat koji je počeo greškom i pogrešnom procenom, završen isto tako greškom i pogrešnom procenom oko povlačenja

Buš je želeo osvetu, a ne pravdu

„Kada bi trebalo sada ukratko da sumiram sve, ne ulazeći u silne detalje, mislim da je presudna bila  činjenica da je DŽordž Buš u želji da što brže odgovori na Al Kaidin napad pokazivao ne toliko želju da se zadovolji pravda za onih 3.000 stradalih u kulama bliznakinjama, koliko da se kazni čitava jedna zemlja, Avganistan, zato što je tadašnja njihova vlast, koja je bila talibanska, davala utočište Osami bin Ladenu. Taj osvetnički pohod je kasnije tokom vremena dobijao neke nove ciljeve, i upravo širanje tih ciljeva pokazuje da Amerika nije imala jasnu politiku šta hoće u Avganistanu. (…) I pokazalo se na kraju da taj rat koji je počeo greškom i pogrešnom procenom, završen isto tako greškom i pogrešnom procenom oko povlačenja“, zaključuje Jakšić. I dodaje da je „rat protiv terorizma“ mnogo više terorista stvorio nego što ih je uklonio, a da je ideologija militantnog ekstremnog islamizma čak i proširena, o čemu svedoči kasnija pojava „Islamske države“ i drugih radikalnih pokreta. Doslovno ni jedan od ciljeva SAD – od istrebljenja terorista do demokratizacije Avganistana – nije postignut, konstatovao je Jakšić.

Jakšić, koji je inače pro-zapadno ideološki orjentisan, kaže da ponekad dovodi javnost u zabunu svojom kritikom demokratskih centara moći, naročito SAD, ali i domaće opozicije, zbog čega često trpi kritike iz pojedinih političkih krugova. On demokratiju naziva „lošim, ali najboljim od svih postojećih sistema“ i objašnjava da sve svoje kritike, pa i one na račun domaće opozicije, upućuje u konstruktivne svrhe, ta da je, po njemu, to i zadatak pravog novinarstva. „Kada kritikujem opoziciju, hteo bih da ona bude bolja, i da ne ponavlja greške koje ponavlja. (…) I svaka kritika koja dolazi od novinara i ličnosti koje imaju neko autohtono mišljenje i zaključke stečene na osnovu iskustva, godina praćenja i znanja jeste nešto što bi trebalo da bude ne samo legitimno, nego i poželjno u našem političkom životu. Ali, nažalost, nije,“ kaže Jakšić.

Vukadinović je konstataciju svog gosta prokomentarisao sopstvenom – da je ta činjenica deo fenomena opšte polarizacije društva. „Ova emisija se zove „Crno-beli svet“, a glavni zaključak praktično svake emisije je da skoro ništa nije crno-belo. Ni u životima, a ni u svetu. Pogotovo u politici, bilo lokalnoj, bilo globalnoj.“

„Ali mi smo skloni crno-belom“, odgovara Jakšić. „ Ja se uvek, možda i jeretički pitam, kada pogledam srpsku zastavu i ocila – Koja to zemlja ima u zastavi slogan, takoreći, vapaj: „Samo sloga Srbina spasava“? Sloga. Vi apelujete zastavom na nešto čega nema. I mi smo u raznim prilikama svedoci toga da te sloge nema. I da se onda sve polarizuje kako se polarizuje oko najrazličitijih tema.“

Sagovornici su se složili da je polarizacija trenutno opšti svetski problem i da po mnogim pitanjima svetu nedostaje konsenzus. Zaključeno je da je globalni odgovor na svetske krize, od rata protiv terorizma do reakcije na pandemiju sveukupno loš.

Rivalitet Amerike i Kine će obeležiti predstojeće decenije

Boško Jakšić: Ja imam određenu dozu zazora prema Kini

Jakšić smatra da je Rusiji realno opao značaj na svetskoj političkoj sceni, a da je primat, kao kontrateža SAD nakon propasti SSSR-a, danas preuzela Kina, za koju se predviđa da će do 2030. biti prva ekonomska sila sveta, premda, još uvek, ne i vojna. Jakšić postavlja pitanje da li će možda ova sila u usponu u nekom trenutku početi da se širi i vojno, odnosno teritorijalno, budući da več sada, preko inicijative „Pojas i put“ već uveliko širi svoj uticaj po svetu. Na ime dugova, Kina je na 99 godina već prisvojila deo Šri Lanke, baš onako kako je Velika Britanija svojevremeno učinila sa Hong Kongom, kaže Jakšić.

Činjenica da Kina počinje da gradi svoje prve nosače aviona može govoriti u prilog ovakvoj ekspanzionističkoj tendenciji, smatra Jakšić. „Ja imam određenu dozu zazora prema Kini. Ne plašim se to da kažem, bez obzira što imamo „čelično prijateljstvo“ sa Kinom, koje smo sami proglasili i sebe proglasili strateškim partnerima Kine. To je otprilike kao kada bi se buva proglasila strateškim partnerom slona.“

Amerikanci su sami stvorili svoje neprijatelje

Nakon političko-filozofske digresije o polarizaciji čovečanstva i rastućoj ulozi Kine na svetskoj sceni, Vukadinović je svog gosta vratio na temu uzroka koji su uopšte doveli do napada 9.11. i potonjeg razvoja situacije. („Svi govore o posledicama 11. septembra. Ali da se malo osvrnemo i na uzroke“)

„Posle sovjetske intervencije u Avganistanu 1979. godine, Zapad je odmah, ne bi li blokirao Sovjete, organizovao borbene islamističke pokrete. Oraganizovao je grupe gde su mudžahedini iz čitavog arapskog sveta dolazili u Avganistan da bi se borili protiv Sovjeta. Plus su postojali originalni avganistanski mudžahedini od kojih su kasnije stvoreni Talbani. Napravljena je jedna formacija gde je Zapad mislio da će uspeti da manipuliše snažnim islamističkim raspoloženjem. (…) Onog momenta kada je završena misija protiv Sovjeta, kada su posle decenije okupacije Sovjeti napustili Avganistan, što je, uzgred-budi-rečeno, bio jedan od velikih uzroka krize i raspada Sovjetskog saveza, onda su isti ti mudžahedini u „bezbožničkom“ Zapadu prepoznali novog neprijatelja.  Tako da – Amerikanci su stvorili svoje neprijatelje. I to je jedno od objašnjenja odakle Al Kaida i odakle „Islamska država“ – koju su Amerikanci svojom invazijom Iraka takođe napravili. (…) Dakle oni su napravili neprijatelje od najopasnijih ljudi na najopasnijem terenu i imaju posledice koje imaju. Ali se one ne tiču samo Amerikanaca i u tome jeste veliki deo problema,“ eleborirao je Jakšić.

Sagovornici su se složili da, uzevši u obzir mnogobrojne terorističke napade, kao i migrantsku krizu, Evropa zapravo trpi mnogo veće posledice od ove američke avanture od samih SAD.

Dotakavši se povlačenja iz Avganistana koje je neslavno okončano krajem avgusta, te američkog oružja i opreme koja je tom prilikom pala u ruke Talibanima, Jakšić se posebno osvrnuo na, kako kaže, „jedan veći i mračniji legat“ američkog povlačenja – globalno lošu sliku koja je stvorena scenama haotičnog povlačenja, kao i patnju tamošnjeg naroda koja će tek uslediti. „Ostaviti Avganistan i napustiti ga u trenutku kada je postalo jasno da će Talibani ponovo uzeti vlast (…) Onda ostavite, po nekim procenama, nekih 90.000 ljudi koji su direktno radili za Amerikance i njihove NATO saveznike, i koji su iz ugla Talibana „saradnici neprijatelja“. Evo, sada kažu da je 20-ak hiljada evakuisano, ali to znači da je još 70.000 ljudi tamo prepuštano na milost i nemilost.“

Boško Jakšić: Emirati su praktično američka ispostava. Lakše je sarađivati sa Emiratima i predstaviti to kao jednu adresu, nego sa Amerikancima, što je Srbima nepopularno. Jasno je da iza Emirata stoje Amerikanci. Amerikanci kažu Emiratima šta može i šta ne može da se radi sa Beogradom

Odnosi sa Emiratima su najmističniji segment srpske politike i diplomatije. Jasno je da iza Emirata stoje Amerikanci

Smatra da „iza svega stoji snažan proamerički, jevrejsko-arapski blok u koji je Srbija iz poslovnih i političkih  razloga kooptirana 

- Otkuda su se uopšte pojavili Emirati u Beogradu, i to na ovako velika zvona, pitao je Vukadinović, aludirajući na poslovičnu „dobru obaveštenost“ svog sagovornika. „Emirati su u početku bili lokacija koja je sa Saudijskom Arabijom bila vezivana za prodaju srpskog naoružanja po Siriji i Bliskom istoku, kao i mutnih poslova koje predvodi čuveni Mohamed Dahlan, čovek kome je Srbija dala državljansvo i koji je jedan od najvećih mešetara Bliskog istoka, palestinac koji je trenutno savetnik šeika (Mohameda bin) Zajeda u Emiratima. Emirati su praktično američka ispostava. Lakše je sarađivati sa Emiratima i predstaviti to kao jednu adresu, nego sa Amerikancima, što je Srbima nepopularno. Jasno je da iza Emirata stoje Amerikanci. Amerikanci kažu Emiratima šta može i šta ne može da se radi sa Beogradom. I Beogradu je jasno da iza toga stoje Amerikanci. Pođite samo od logične pretpostavke. Je li moguće da Srbija bilo kakvo oružje proda na Bliskom istoku, a da nema zeleno svetlo od Amerikanaca? Nemoguće je.“

„Jasno mi je to za izvoz oružja“, počeo je Vukadinović, „ali i dalje mi nije jasno za angažman tog (arapskog) kapitala ovde – mada postoje određene dileme i sumnje koji je to kapitali i čiji je...“

„Ja delim sve te sumnje oko mračnosti tog kapitala, i njegovim krajnjim ciljevima i lokaciji odnosno džepovima gde taj kapital završava“, nadovezao se  Jakšić, potvrđujući spekulacije da se verovatno radi o mutnim poslovima pranja novca, kao i da se UAE tu samo koriste kao paravan, odnosno da se najverovatnije radi o domaćem kapitalu koji je prerušen u arapski. Prekaljeni novinar i analitičar smatra da „iza svega stoji snažan proamerički, jevrejsko-arapski blok u koji je Srbija iz poslovnih i političkih  razloga kooptirana. Dakle, vi ćete biti naš partner, mi ćemo vama da omogućimo da zaradite neke pare od oružja koje ne bi ste mogli da prodate da nije nas.“ (…) „Tako da je uvezan tu taj posao, a onda je on dobio jednu divnu fasadu u vidu Beograda na vodi. On je najavljivan kao projekat u vrednosti od tri milijarde dolara. Svi ovi radovi koji su bili do sada ne vrede više od 500 miliona. Gde su te druge pare? Jesu li stigle? Jesu li otišle u neke druge kanale? Ne znamo još… Odnosi sa Emiratima su, mislim, najmističniji segment srpske diplomatije i srpske politike“, zaključio je Jakšić.

(NSPM)