Борис Тадић: Вучић се током ове кризе трансформисао од аутократе до поглавице, а земљу увео у политичку регресију сводећи је на ниво племена

Вучић се током ове кризе трансформисао од аутократе до поглавице, а земљу увео у политичку регресију сводећи је на ниво племена. Свим лидерима током оваквих криза у којима су сви грађани угрожени од истог непријатеља расте рејтинг, али то је вештачки раст, који једнако брзо пада након завршетка кризе, рекао је у интервјуу за Нова.рс лидер Социјалдемократске странке Борис Тадић и бивши председник Србије.

Тадић наводи и да је Слободану Милошевићу порастао рејтинг током бомбардовања, да би након тога за нешто више од годину пао с власти. За опозицију каже да је у дефанзиви јер не жели да политизује иначе тешку тренутну ситуацију тврдећи да не постоји опозициони лидер и да је то проблем. А о делу опозиције која је донела одлуку да изађе на изборе, не мисли ништа добро.

Србија је већ месец дана у ванредном стању, видите ли кршење Закона и Устава?

Поред неуставног начина на који је уведено ванредно стање, Вучић својим изјавама готово на дневном нивоу крши уставне надлежности председника и правни систем државе. Сада смо дошли коначно до огољене истине на коју опозиција све време упозорава и због које смо и бојкотовали парламент, не желећи да учествујемо у привиду његовог функционисања. Вучић је прво из парламента протерао демократију, а онда га је и суспендовао и чином проглашења и током ванредног стања. Тиме је оголио да је у Србији више не постоји подела власти и да је Вучић истовремено и председник и парламент и влада.

Током овог ванредног стања до краја се показало све оно због чега смо протестовали током претходне године – од кршења Устава до потпуног урушавања демократије. Вучић је оптуживао опозицију за бојкот парламента, а на крају га је управо он највише не само бојкотовао, него и потпуно укинуо.

Шта су последице увођења ванредног стања?

Последице су пре свега потпуно урушавање демократије у Србији, али и угледа Србије у свету, будући да светски медији пишу о јачању аутократије у нашој земљи и урушавању људских права. Међутим, баш због свега тога, последица може бити и брза промена власти, која је током ове кризе у потпуности оголила свој карактер.

Како би оценили активност председника Србије Александра Вучића, постоје мишљења да је у кампањи јер је лично делио респираторе и медицинска средства?

Вучић је апсолутно све време у кампањи и сви потези власти од почетка ове кризе су усмерени пре свега на циљеве предизборне кампање, а сведоци смо свих претходних недеља да су тим циљевима неретко били подређени и циљеви борбе против пандемије. Тако је у време када је требало да држава предузима хитне превентивне мере, грађанима поручивано да је корона најсмешнији вирус у историји човечанства и целокупна нација је обмањивана у лагодности, све док није завршено скупљање потписа и припремне предизборне радње. Потом је уведено ванредно стање, које је исто тако употребљено за предизборну позорницу да би на њој несметано стајао само један човек. Док је криза била разлог за обуставу предизборних активности свим другим политичким актерима у Србији, за Вучића је она била повод за највећу могућу функционерску кампању, која нема премца у нашој историји.

Да ли се Србија током ове кризе окренула Кини и Русији или иде и даље путем ЕУ?

Вучић је кризу инструментализовао у сваком смислу, па и у сфери међународне политике. Представљајући сваку помоћ као његову личну заслугу и доброчинство, понашао се као да је држава његово власништво и као да је он изнад чак и свих стратешких оријентација државе. Не само да је персонализовао међународне односе, већ је и примитивизовао нашу спољну политику. Изјаве које је дао на рачун ЕУ ће свакако остати забележене у ономе што је Андрић назвао тихим књиговодством дипломатије и то ће произвести кад тад негативне последице по интересе Србије.

Њему је један дан “брат Си”, други дан Меркел звезда водиља, трећи дан му је очигледни узор Трамп, а четврти дан доводи народ на поклоњење Путину. Таква политика је у крајњем исходу штетна за Србију, јер ће те светске силе пре или касније схватити да их Вучић употребљава као четири кегле за жонглирање у сврху властите промоције, али само на унутрашњем плану.

Стигла је помоћ и из САД

Вучићеве изјаве у којима упоређује Србију и Америку током кризе су такве да би се пре очекивало да Америка очајнички тражи помоћ Србије, а не обрнуто, будући да власт трагикомично све време убеђује грађане да су САД далеко иза Србије и у броју тестова и по економским последицама кризе. Тај пропагандни циркус је достигао такве размере да је у једном тренутку Вучић тврдио чак да су наше болнице спејс шатлови за њихове. И није немогуће да му добар део његових бирача све то верује. Из свега што је Вучић говорио помоћ Србији од САД је или непотребна или је он износио бруталне лажи, јер ако је истина да Србија има више тестова од Америке, зашто онда прима њихову помоћ у тестовима?

Има ли погрешног партијског кадрирања у здравству?

Ако су стручна лица задужена да готово свакодневно јавно упућују похвале председнику и власти и да се слажу са њим једнако и док говори да је од короне опаснији обични грип, као и док уводи најригорозније мере и говори да ће нам гробља бити тесна, јасно је да ми данас немамо независне чланове кризног штаба. Стручност лекара из кризног штаба је очигледно стављена у функцију политичке промоције. Корак по корак сви су они дали недвосмислену подршку Вучићу као неприкосновеном владару и тиме дезавуисали свој професионални интегритет и постали део политичке борбе. Свесно или несвесно, видећемо тек у крајњем исходу односа са владајућом партијом.

У сваком случају, не постоји земља у свету у којој лекари из кризног штаба гостују по режимским телевизијама и у режимским емисијама које су испод сваког културолошког нивоа. То је скандалозно. Тако нешто се не дешава чак ни у једној земљи на Балкану. Србија је данас, нажалост, предмет подсмеха у региону.

Све се више спекулише о томе да ће избори бити 28. јуна или 5. јула, какву кампању очекујете?

Очекујем да укидање ванредног стања буде у складу са Вучићевом проценом у односу на датум одржавања избора, као што је и увођење ванредног стања било усклађено са завршетком припремних предизборних радњи, а не са опасностима од пандемије. Међутим, ако одложени избори буду заказани у тим терминима о којима се спекулише, онда Србија улази у изборе у далеко горим изборним условима од оних које смо имали пред изборе заказане за 26. април. То би били избори у условима потпуно огољене аутократије, јер би то била кампања у коју би Вучић ушао директно из двомесечне функционерске кампање највишег интензитета. То би значило злоупотребу функције у сврху неупоредиве предности у односу на све друге, почевши од тога да би само време за кампању СНС-а било неколико пута дуже него свих осталих.

Да ли је могуће избећи такав сценарио?

Када сам предложио да избори буду одложени леx специалисом, како бисмо имали времена за минимум 9 месеци од успостављања услова за фер и поштене изборе, Вучић је говорио да је то немогуће и да му “не пада на памет” да тако крши Устав. Сада када се испоставило да је лагао и да је то ипак могуће и када су избори већ одложени, он нема ниједан изговор да не одложи изборе и до успостављања минимума демократских услова. А ти услови су током ванредног стања додатно урушени. Предложићу опозицији да у новим околностима заједно изађемо са новим захтевом за одлагање избора за девет месеци, а свакако ћу се обратити тим поводом и европским парламентарцима, који су били посредници у преговорима у вези са успостављањем демократских изборних услова. Организовање избора без испуњења овог захтева би сада био врхунски политички скандал и директни напад на демократију од стране Вучића, али и свих који би га у томе подржали.

Расте ли Вучићу рејтинг у ванредном стању?

Свим лидерима током оваквих криза у којима су сви грађани угрожени од истог непријатеља расте рејтинг. Али то је вештачки раст, који једнако брзо пада након завршетка кризе. Подсећам вас да је и Милошевићу порастао рејтинг током бомбардовања, да би након тога за нешто више од годину пао с власти. Вучић се током ове кризе трансформисао од аутократе до поглавице, а земљу увео у политичку регресију сводећи је на ниво племена. Он се понаша попут поглавице, од ритуалних обраћања преко приватизовања свих функција државе до приказивања себе као надчовека. Манипулише страхом људи, представљајући им се као спасилац из Фекетића. Само је овај пут све грађане ставио у позицију тог детета које је театрално преносио кроз мећаву, иако то није његов посао, нити је било потребе да он то ради.

Како је могуће да афере не утичу на Вучићев рејтинг?

Због тога што СНС влада страхом и уценом, а не на основу стварног поверења грађана. Вучић је генерисао једну специфичну масовну психозу у којој су бирачи СНС-а доведени у такво ментално стање да они гласајући за СНС верују да гласају за сопствени опстанак, а не за странку у коју стварно имају поверење. Опозиција би требало да разуме и придобије и СНС бираче, а не да их исмева и третира као мање вредне противнике, јер само на тај начин се у демократској процедури може створити стабилна већина на месту погубних подела. Нажалост, то многи опозиционари и тзв. јавни интелектуалци још увек нису схватили.

Представља како помоћ Србији стиже због његових личних односа, он је уједно и лекар и разносилац медицинске опреме и све што може да се уклопи у медијски кадар у ком је он представљен као херој. Свеједно да ли као трговачки путник диже цераде са камиона и показује респираторе задивљеном скупу или најављује да ће сам авионом да доноси помоћ. Након театралне улоге спасиоца очекује да му се као свим примитивним вођама племена плати захвалношћу и оданошћу. Читава земља је уведена у стање ненормалности у ком све има употребну вредност за режим и ако ово буде за Србију прихватљиво, прећи ћемо најопаснију границу после које више неће бити неприхватљиво.

А где је српска опозиција чији сте и ви део, шта је са “Уједињеном ДС”?

Опозиција је у дефанзиви, јер не жели да политизује ову тешку ситуацију. Поред тога опозиција не жели да доприноси нагомилавању страхова грађана и менталној тензији којој их власт свакоднено излаже. За подвлачење црте и адекватну реакцију на све ово што власт чини, сачекаћемо крај кризе. Уједињење у велику ДС је, нажалост, заустављено вољом лидера ДС и ЗЗС, који су дали приоритет свом чланству у СЗС у односу на профилисање организације сродних политичких странака насталих из некадашње ДС. Моје мишљење је да је то ипак најважнији задатак који би требало довршити, јер нема смене ове власти без инфраструктурно моћне ДС, која то може постати само чином уједињења, а никако у овом формату у ком је данас. Тај задатак је након ове кризе постао још важнији и хитнији.

Како ви видите све чешћа “искакања” Бошка Обрадовића у односу на СзС?

Не видим да Обрадовић превише искаче у односу на СЗС, што потврђује и несхватљива подршка руководства ДС-а његовом захтеву за обављањем црквене службе у опасностима пандемије и упркос стручној процени да би то представљало велику опасност по јавно здравље.

Да ли је могуће поново покренути протесте незадовољних грађана и има ли опозиција потенцијал за то?

Ова криза ће или још више подићи енергију протеста незадовољних грађана или их потпуно анестезирати. Није лако доносити такве процене у овом тренутку пре завршетка ванредног стања и подвлачења црте о улози и делима свих и суочавања са свим последицама кризе, од здравствених, економских до психолошких.

Бојкот избора или могућа промена одлуке?

Ова криза је донела две нове околности у контексту бојкота избора. Прво, драстично погоршано стање демократије у односу на лоше стање које смо имали пре кризе и због ког смо и донели одлуку о бојкоту. И друго, околност одложених избора. Већ сам рекао да сматрам да би опозиција у том смислу требало да јединствено наступи у обнављању борбе за расписивање новог датума избора минимум девет месеци од успостављања услова за фер и слободне изборе. То је борба за коју нам је потребно и јединство и подршка грађана.

У којој мери сте данас разочарани у своје бивше сараднике, недавно су неки од њих прешли и у организацију Србија 21?

Довољно добро познајем људску природу да бих био разочаран и довољно дуго сам у политици да би ме изненадила чињеница да су у политици присутни не само уверења, већ и интереси. Након вишедеценијског искуства могу добро да проценим ко је склонији чему и од кога могу шта да очекујем, тако да нисам био изненађен одлукама својих бивших сарадника. Нажалост, када бисте у политици сарађивали само са онима за које процењујете да никада не би тако нешто урадили, не бисте окупили довољан број сарадника ни за састанак најужег страначког органа. То је просто политичка реалност са којом сви који су у политици морају да рачунају.

Шта иначе мислите о делу опозиције који је донео одлуку да изађе на изборе?

Не мислим ништа добро. Јасно је да, свесно или несвесно, иду на руку Вучићу.

Ко је лидер опозиције у Србији 2020 године, има ли га?

Нема га и то је проблем. Лидер се не појављује тек тако одједном у некој години, нити се поставља на трон неком одлуком. Лидер се гради годинама, а постаје победама.

(Нова.рс)