Boris Tadić: Vučić ima manje snage nego ja, jer sam ja Angeli Merkel rekao „NE“, kada je ona nudila neku formu Briselskog sporazuma. Vučić, Nikolić i Dačić su potpisivanjem sporazuma ukinuli institucije Srbije i priznali pravni sistem „Kosova“

Svet je posle odluke SAD da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova i dvosmislene presude Međunarodnog suda pravde u vezi sa tim, postao opasnije mesto za život, ocenio je za N1 bivši predsednik Srbije Boris Tadić. Tadić je mišljenja i da je Srbija danas, kada je o Kosovu reč, u lošijoj poziciji nego u vreme kada je on bio predsednik, i da tzv. francusko-nemački predlog rešenja ne bi trebalo prihvatiti u onakvoj formi kakva se pominje u medijima.

Tadić je gostujući u Danu uživo TV N1, podsetio da su u vreme kada je on bio predsednik države, institucije Srbije bile prisutne na severu Kosova, a da su ih Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić ukinuli potpisivanjem Briselskog sporazuma čime su, kako je rekao, praktično priznali pravni sistem nezavisnog Kosova na severu.

„Režim Aleksandra Vučića ima veći međunarodni kredibilitet, jer je prepustio ono što mi ni po koju cenu nismo hteli da prepustimo, tačnije što ja nisam hteo da prihvatim u razgovoru sa (tadašnjom nemačkom kancelarkom) Angelom Merkel, kada je nuđena neka forma Briselskog sporazuma. Ja sam to odbio smatrajući da to urušava institucionalno postojanje srpskog natoda na KiM“, rekao je Tadić.

Podsetio je i da je on tada, umesto neke vrste Briselskog sporazuma, izneo plan za Kosovo u četiri tačke sa, kako je rekao, namerom da preseče trend koji je dolazio od zapadnih zemalja da se poništava svaki srpski interes na Kosovu.

„Doduše pre mene je to uradio Zoran Đinđić pismom državnicima zapadnih zemalja, nakon koga je ušao u veliki konflikt sa njima i tražio povratak našeg vojnog i policijskog osoblja na Kosovo. On je upravo izašao sa tezom da ukoliko Srbija ne izađe sa predlogom rešenja i otvaranejm kosovske teme u međunarodnoj javnosti, da će jedna vrsta inercije u međunarodnim odnosima potpiti sve sprske interese. Onda će Kosovo, pošto ima taj toksični potencijal za unutrašnju politiku, slomiti svaku demokratiju u Srbiji, i to je sve vreme pretnja sa kojom se Srbija suočava“, istakao je Tadić.

Đinđić je 2002. godine izašao sa predlogom podele Kosova, a uoči razgovora u Beču 2007. godine, bilo je signala iz međunarodne zajednice da bi podela bila moguća ukoliko bi je Beograd formalno predložio.

„Ja sam to predložio Koštunici, njegov prvi saradnik je rekao da bi to bila neverovatna pobeda Srbije, ali on je hteo jednu sigurica, sigurnu varijantu – suštinsku autonomiju“, rekao je Tadić ističući da su Koštunica i DSS tada imali većinsku podršku u društvu i parlamentu.

Tadić je naglasio i kako niko u međunarodnoj zajednici 2011. godine nije rekao da o njegovom planu u četiri tačke ne može da se razgovara, pa čak i da se ušlo u tihe razgovore sa albanskom stranom koja je, kako je rekao, odmah prihvatila tačku da srpska crkva i manastiri ne budu pod jurisdikcijom Prištine.

„Bili smo spremni da se borimo. Nismo prihvatili ono što su prihvatili Vučić, Dačić i Nikolić“, rekao je Tadić.

Osvrćući se na odluku Međunarodnog suda pravde (MSP) o Kosovu, Tadić je ocenio da je ona besramna i nije zasnovana na međunarodnom pravu, već na interesima zemalja koje su delegirale sudije.

MSP je, podsetio je Tadić, presudio da su institucije u Prištini koje su proglasile nezavisnost Kosova bile privremena, neformalna grupa koja nije bila faktor međunarodnog prava, pa ga samim tim nije ni prekršila.

Takva dvosimslena presuda, uz prethodnu odluku SAD da priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova, pretvorila je svet u opasnije mesto za život, ocenio je nekadašnji predsednik Srbije.

U tom smislu je naveo da je opasna izjava ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka da će status Kosova biti rešen tek nakon rata u Ukrajini, jer to, kako je rekao, može biti pretnja da će Moskva pristupiti principu koji su uspostavile SAD i zapadne zemlje da je moguće komadati države članice UN.

Tadić je naglasio da ipak manevarski prostor Srbije nikada nije bio prevelik i da je u tom trenutku imala izbor ili da se obrati tom i takvom MSP ili da uđe u novi rat sa NATO.

Govoreći o tzv. francusko-nemačkom predlogu rešenja Kosovskog pitanja, Tadić je rekao da je on neprihvatljiv u onoj formi koja se pominje u medijima, pošto je sadržaj tog dokumenta i dalje tajna. Kazao je da bi u slučaju prećuntog prihvatanja Beograda da Kosovo uđe u UN, kako navodno predviđa taj predlog, bilo potpuno irelevantno da li Srbija formalno priznaje Kosovo kao nezavisnu državu ili ne.

„Pretpotsavimo da Vučić prihvati taj predlog, ko će onda hteti da uđe u EU? Ko će onda glasati za ulazak u EU koja ucenjuje Srbiju? Mi već sad imamo manje od 50 odsto podrške EU. Mislim da Vučić ima manje snage nego ja, jer sam ja Angeli Merkel rekao ne“, poručio je Tadić.

Kazao je i da „prihvatanje francusko-nemačkog plana sa sobom nosi još jednu opasnost, a to je da za deset godina dođe osvetnička generacija i glasa za najgoru politiku i nove ratove“.

(N1)