Boris Tadić: Neće biti masovnog priznavanja nezavisnosti Kosova

Srpski predsednik Boris Tadić razgovarao je danas sa generalnim sekretarom NATO-a Andersom Fogom Rasmusenom o bezbednosti na Kosovu i Metohiji. Sa predsednicima SAD i Rusije, Barakom Obamom i Dmitrijem Medvedevom sreo se sinoć. O srpsko-američkim odnosima, razgovarao je sa državnim sekretarom Hilari Klinton.

Posle razgovora sa Medvedevom, Obamom i Hilari Klinton, predsednik Srbije je rekao da je stekao utisak da nastupa jedna nova era u odnosima SAD i Rusije.

"Generalna skupština UN odiše jednim novim početkom koji se nagoveštava u odnosima među velikim silama", rekao je Tadić.

Tadić se sa Obamom sastao na prijemu koji je američki predsednik priredio za šefove država koji učestvuju na zasedanju Generalne skupštine UN i tom prilikom je o srpsko-američkim odnosima razgovarao i sa državnim sekretarom SAD Hilari Klinton.

Tokom prijema koji je priredio i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, Tadić se zadržao u razgovoru i sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, koji krajem oktobra dolazi u zvaničnu posetu Srbiji.

Predsednik Srbije izjavio je da se u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Andrasom Fogom Rasmusenom založio za zadržavanje postojećih kapaciteta alijanse na Kosovu i Metohiji.

Naglasio da je važno da Srbi na Kosovu imaju najveći mogući nivo zaštite, jer je to jedno od najosetljivijih bezbednosnih područja u Evropi.

"Dobijam neprekidno uveravanja da će ukupni kapaciteti, potencijal i sposobnosti međunarodnih snaga ostati nepromenjeni i da će one imati puni kapacitet da zaštite sve ljude koji žive u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji", istakao je srpski predsednik.

"Neprekidno insistiram na tome da su Srbi danas najugroženija etnička skupina na području Evrope, i to pre svega na Kosovu i Metohiji. To je jedini pristup koji može njima, ovog trenutka, osigurati bezbednost", rekao je Tadić.

On je istakao da, na osnovu vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova, Srbija nema bezbednosne kapacitete na Kosovu zbog čega se mora insistirati na masovnom prisustvu međunarodnih vojnih i bezbednosnih snaga.

Tadić je istakao da je sa Rasmusenom definisao oblasti u kojima nemaju isto mišljenje, što je deo demokratskog dijaloga, ali su konstruktivno pristupili rešavanju nerešenih pitanja.

Predsednik je istakao da Srbija želi da razvija odnose sa NATO u okviru Programa Partnerstvo za mir.

Srpski predsednik će se učesnicima 64. generalne skupštine UN, kojoj prisustvuje više od 100 šefova država i vlada, obratiti u petak.

U obraćanju Generalnoj skupštini, predsednik Tadić će promovisati interese i politiku demokratske Srbije kao centralnog faktora stabilnosti i mira u regionu i nastojati da obezbedi što širu podršku za očuvanje integriteta i suvereniteta naše zemlje.

Tadić je ubeđen da neće biti masovnog priznavanja nezavisnosti Kosova uprkos svim pritiscima na međunarodnom planu.

(RTS)