Борис Тадић: Када све ово једном прође, нико неће избећи подвлачење црте - па ни Вучић; Под плаштом борбе против коронавируса, спроводи се најбруталнија функционерска кампања у новијој историји Србије

Корак по корак, поред нормалних мера превенције против корона вируса и суспензије одређених права грађана, које су свакако увек неопходне у оваквим ванредним ситуацијама, власт нас је увела у атмосферу полицијског часа и ратног стања, као и увођења диктатуре на мала врата.

Власт нас је увела у атмосферу полицијског часа и ратног стања, као и увођења диктатуре на мала врата

Када све ово једном прође, нико неће избећи подвлачење црте и суочавање не само са јавношћу, већ и са правним системом ове земље и то ће се десити кад тад – каже за Данас Борис Тадић, бивши председник Србије и председник Социјалдемократске странке.

* Колико озбиљно схватате пандемију вируса корона у свету и код нас, а колико је озбиљно овај вирус схватила власт?

– И током мојих мандата смо се суочавали са скоро свим природним непогодама, светском економском кризом, па и са пандемијом енормних размера, тако да крајње озбиљно схватам и ову пандемију, као и њене вишеструке последице. Међутим, сијасет је доказа да је ова власт потпуно неозбиљно схватила опасност пандемије – од клиберења на то да је корона најсмешнији вирус у историји, препоручивања да се иде у шопинг у Милано, у жариште инфекције у Европи, до Вучићевог „јуначења“ како он неће носити маске, одлагати путовања и примењивати било какве мере даље од прања руку и превентивног испијања ракије. За само недељу дана од тада, чим су напредњаци скупили потписе за изборе и то пет пута више него што је потребно, уместо клиберења дошла је смртна забринутост. Не зна се шта је горе – да је власт током ове кризе показала потпуну неспособност и неодговорност тиме што заиста нису били упућени у опасност. Или да је показала морбидни макијавелизам, тако што су знајући све, користили кључно време за спровођење превентивних мера за скупљање потписа и митинге и свесно обмањивали грађане, доводећи их у смртну опасност. Међутим, шта год да је од то двоје, током ове кризе постало је јасно да овај режим не угрожава само демократију и слободу у Србији, већ и здравље и физички опстанак грађана. Зато након пандемије, разлози и алармантост борбе против ове власти добијају сасвим други смисао.

Постало је јасно да овај режим не угрожава само демократију и слободу у Србији, већ и здравље и физички опстанак грађана

* Да ли смањењем слободе кретања и могућношћу увођења 24-часовног полицијског сата власт настоје да исправи те грешке са почетка пандемије?

– Врло вероватно, али за разлику од Вучића, ја нећу улазити у оцену адекватности мера, јер о томе би требало да говоре стручни људи. Али очигледно је да су одређени лекари селектовани да заправо буду медијски лекари и јавни подржаваоци ове власти. Тако смо дошли не само у комичну, већ и опасну ситуацију, да лекари који се обраћају јавности све више постају политичари, а Вучић све више преузима улогу лекара. Не би ме чудило да после овог Вучићевог медијског излета у медицину, његови најфанатичнији следбеници крену да му се обраћају са захтевом да им преписује рецепте. Чак је и он на последњим конференцијама за медије морао сам себе више пута наглас да подсећа да ипак није лекар. И не само да је одлука о увођењу ванредног стања донета на противуставан начин, него је то употребљено за увођење аутократских репресивних мера. Поред тога, све време сведочимо отвореном кршењу уставних надлежности председника државе. Сваких пар дана влада доноси одредбе, које потом на јавни захтев председника повлачи. Од извршне и законодавне власти је направљена сад већ до краја огољена лакрдија, а од грађана поданици којима се деле лекције и придике, уместо прецизних информација. Упоредо са борбом против короне и под плаштом те борбе, спроводи се најбруталнија функционерска кампања у новијој историји Србије. Вучић више није само човек изнад свих закона и институција, него и специјални васпитач нације који се у свакодневним орвеловским обраћањима лично бави сваким детаљем, све одлуке зависе од његове добре воље, сва помоћ која долази је због његових личних контаката и тако даље. Тиме се ствара лажни утисак у јавности да од њега лично зависи живот и смрт сваког човека у Србији и да сви који преживе би требало њему лично да буду захвални.

Од извршне власти је направљена сад већ до краја огољена лакрдија, а од грађана поданици којима се деле лекције и придике, уместо прецизних информација. Под плаштом борбе против короне, спроводи се најбруталнија функционерска кампања у новијој историји Србије. Вучић више није само човек изнад свих закона и институција, него и специјални васпитач нације 

* Вести о вирусу су топло-хладне, до тога да нам се приближава сценарио из Италије и Шпаније.

– Нажалост, током ванредног стања сведоци смо очигледног усаглашавања реторике Вучића и лекара који се обраћају јавности, тако да је постало свеједно ко се од њих обраћа. Грађанима су потребна обраћања стручних и независних лица, а не оних који су увек спремни да буду употребљени у сврху изградње култа личности Александра Вучића. А нажалост, не можемо другачије квалификовати неке од ових лекара који данас држе придике грађанима за непоштовање мера, а ћуте стојећи раме уз раме са председником док он на почетку епидемије исмева исте те мере. Или ћуте док он напада бившу власт пребројавајући мртве током пандемије свињског грипа из 2009. иако знају да су те две пандемије неупоредиве. Тим ћутањем не само да потиру свој стручни кредибилитет, већ и практично учествују у Вучићевом патолошком такмичењу у броју мртвих. Не можемо имати потпуно поверење у лекаре који упућују критике грађанима, а ниједну критику власти која је исмевала вирус у време када су и заражени сви ови грађани. Како другачије да тумачимо обраћање лекара који кажу, рецимо, да су сви грађани који су путовали у претходних најмање три месеца неодговорни, а ћуте на конференцијама на којима су се препоручивала путовања и то у жаришта инфекције? Од најава италијанског и шпанског сценарија, много више је узнемиравајуће што се и чланови кризног штаба и Вучић недељама обраћају грађанима као да су малоумни и сви малолетни. Они би требало да информишу грађане, а не да их преваспитавају или да хвале и уздижу политичаре. Сведоци смо застрашујуће инфантилизације нашег друштва, које се спроводи у сврху прикиривања очигледних грешака власти и двоструких стандарда. А последице тога ће бити далекосежније од последица вируса.

Од најава 'италијанског и шпанског сценарија', много више је узнемиравајуће што се и чланови кризног штаба и Вучић недељама обраћају грађанима као да су малоумни и сви малолетни

* Али председник тврди да је направио само једну грешку – што је дозволио Србима из иностранства да се врате у Србију.

– Таквом изјавом не само да покушава да обмане јавност да је направио само једну грешку, него испуњавање уставне обавезе назива грешком и добровољним чином, чиме отворено поништава Устав и уводи праксу у којој убудуће у сличним ситуацијама може себи да придодаје вануставне надлежности. Он крши Устав тиме што наше грађане који се налазе на територији Србије третира као „равноправније“ од оних који су изван граница наше земље и тиме је извршио стигматизацију наше дијаспоре. Уосталом, ако Вучић тврди да је то једина грешка, он нам истовремено поручује да сва она неозбиљност, клиберење, исмевање мера које су већ тада примењивале друге земље, скупљање потписа, окупљање људи на митинзима итд. да то нису биле грешке.

* Да ли се са сто евра по сваком грађанину надокнађује одузета слобода, или је то најава за предизборни маркетинг?

– То је очигледно популистичка и предизборна, а не економска мера. 100 евра не значи свима исто, а суштински неће помоћи никоме. То свакако не може повећати куповну моћ грађана, која би требало да буде замајац привредног раста. Тих 100 евра има исти значај, али исту и функцију, као предизборни пакетићи хране које иначе напредњаци деле – добродошли су осиромашеним грађанима, али никоме неће решити проблем. Међутим, овде је много већи проблем што ће сада та очигледно предизборна мера под окриљем економских мера за опоравак бити исплаћена из буџета. Дакле, новцем свих грађана ће бити финансирана популистичка предизборна мера СНС-а.

Вучићев механизам владања је такав да се грађанима у свему потура пропагандни адитив који помаже да се лажи и обмане лакше прогутају. Тако и пандемију користе за учвршћивање власти кроз простачку и примитивну изградњу култа личности, што је својеврсно насиље над здравим разумом грађана

 * Поједини представници владајуће странке у јеку пандемије оптужују опозицију да припрема сценарио за насилно рушење власти после завршетка ванредног стања.

– То су све јасни показатељи да су они у предизборној кампањи, а не само у борби против пандемије и да за њих све има употребну вредност. Вучићев механизам владања је такав да се грађанима у свему потура пропагандни адитив који помаже да се лажи и обмане лакше прогутају. Тако и пандемију користе за учвршћивање власти кроз простачку и примитивну изградњу култа личности, што је својеврсно насиље над здравим разумом грађана. Онда по гебелсовском методу они који врше насиље, оптужују за припремање насилног сценарија опозицију, која је прихватајући озбиљност ситуације потпуно прекинула предизборне активности. Не постоји диктатура која је вршила насиље, а да при том није оптуживала политичке неистомишљенике за намеру насиља. Не постоји диктатура која своје насиље није правдала превенцијом наводног насиља других. Подсећам вас да је основ и нацистичке идеологије био одбрана од тзв. јеврејског насиља и да у таквим идеологијама џелат увек заузме почетну улогу жртве, пре него што се отворено оголи у својој правој улози.

Опозиција да продискутује о стратегији

* Постоји ли могућност да, по окончању ванредног стања, преиспитате одлуку о бојкоту избора?

– Као што сам сматрао да је било потребно да и пре доношења одлуке о бојкоту сви заједно ту одлуку продискутујемо у свим њеним аспектима и да изађемо истовремено са јединственим ставом, тако и сада сматрам да би, с обзиром на новонасталу ситуацију и понашање власти током ове кризе, било одговорно да сви заједно продискутујемо одлуку о бојкоту. Опет понављам, ни бојкот, ни излазак на изборе нису идеална решења и јединственост опозиције је важнија од тога које од та два решења је боље. Сматрам да је посебно штетно ригидно се држати одлука, уместо да их одговорно доносимо у складу са околностима. А ситуација којој сада сведочимо свакако ће имати огромне политичке имплкације, а не само здравствене и економске. Развој догађаја може бити такав да проценимо да имамо чак још јаче разлоге за бојкот, али и такав да једина одговорна и адекватна одлука буде одустајање од бојкота. И зато је битно по завршетку ове кризе да сви заједно направимо још једну процену и донесемо јединствену одлуку. Међутим, оно што у овом тренутку већ могу рећи је да је ова ситуација само потврдила потребу за уједињењем и обнављањем велике ДС и то је важнији задатак од одлуке о бојкоту, јер и бојкот и излазак на изборе су бесмислени, ако немамо решење за дан после.

(Данас)