Бојан Пајтић: Предлог да будем један од преговарача највероватније неће бити прихваћен; Бојкот и даље мора бити кредибилна претња

 Предлог "бојкот опозиције" да будем један од преговарача са властима највероватније неће бити прихваћен консензусом, изјавио је професор новосадског Правног факултета Бојан Пајтић, уверен да ће опозиција поразити Вучића онда када буде жртвовала више да би дошла на власт, него што је он спреман да жртвује да би на власти остао.

„Рекох и спасих душу своју. Уколико им није неопходна помоћ, утолико боље по мене, јер ми је то потребно колико и викендица у Припјату, али опозиција“, како је упозорио, „мора хитно определити преговараче, јер је већ сада касно“.

Упркос свему, он сматра важним да „преговарачи не буду председници странака међу којима је много оних који имају синдром апстиненцијалне кризе, па ће бити спремни на уступке и бесмислене предлоге да би дошли до неке позиције, макар и посланичке, због инситуционалне афирмације и лакшег финансирања својих странака“.

Пајтић указује и да је опозиција већ „насела на провокацију, која долази са Вучићеве стране, да би у случају мањег броја преговарача деловала инфериорно наспрам 30 напредњака“.

Тврди да би велики број учесника на страни опозиције могао да се претвори у „козачку скупштину“, међусобно медијско утркивање и испољавање анимозитета, док ће се „Вучић наслађивати“.

Пуштаће да „тече демократска расправа“, а онда ће рећи, јер он „није неинтелигентан човек“, да прихвата 80 одсто предложеног и да су избори, на пример, у септембру или октобру, проценио је Пајтић.

Тиме би, према његовим речима, врло реалан сценарио био да опозиција, као „губитник“ ванредних парламентарних избора, крајем године уђе у трку за председника или у трку на београдским изборима.

У опозицији „изгледа постоји ентузијазам да учествује на изборима, али не и довољан ниво свести на који начин може да се дође до тога да изборни услови буду бољи“, протумачио је Пајтић, који сматра да је лоше и то што се изашло у јавност са неколико платформи.

„То је већ почело да прераста у страначко надгорњавање и позиционирање“, приметио је он и констатовао да је већ у старту атмосфера толико лоша да бирачи стичу утисак да се опозиционе странке тркају око тога ко ће бити „мање мали на девастираној политичкој сцени Србије“.

Прецизније, ко ће предводити, условно речено, „неки блокчић опозиције“, који би се евентуално нашао у парламенту, објаснио је Пајтић.

Он мисли и да опозиција није смела да изађе у јавност пре него што усагласи једну платформу и преговараче, макар да „створи привид да су једно питање решили“, а после нека на изборе изађу на две или три листе.

Није велики оптимиста када је реч о успеху преговора о изборним условима, али верује да би се успехом могла тумачити ситуација у којој би се достигао онај ниво изборних услова који би довео све опозиционе странке на тачку да желе да учествују.

Сматра да бојкот „мора да буде и даље кредибилна претња властима“, јер опозиција на располагању нема ништа друго, а нарочито не може да прети да ће извести 300 хиљада људи на улице, јер неће.

Захваљујући бојкоту, Вучић се нашао у ситуацији да скупштина нема легитимитет

Пајтић жали што је један део „бојкот опозиције“ релативизовао значај бојкота, као јединог инструмента којим опозиција може да припрети властима.

Упитан у којој мери је дијалог параван иза којег ће Вучић одлучити шта се прихвата, а шта одбија, он је одговорио да је „поента у томе о чему ће Вучић одлучивати, али да неће моћи баш да одлучује сам“.

„Захваљујући бојкоту, нашао се у ситуацији да скупштина нема легитимитет“, образложио је Пајтић и напоменуо да је та „непријатна ситуација, пре свега, спољнополитичка“ и да председник Србије има „најмање два бојна поља“.

„Једно је питање Косова, друго је унутрашње политичка ситуација, а биће актуелизовано и питање Републике Српске“, рекао је он и подсетио да је озбиљан број посланика Европског парламента уочио да је овај сазив Скупштине Србије „изругивање демократији“.

У том контексту, према Пајтићевом предвиђању, „Вучић мора да санира бар једно жариште, а како му је преопасно да на питању Косова прави концесије, мора их правити на питању унутрашње политике, јер је огољен као нови Лукашенко“.

На другој страни, истиче бивши председник Демократске странке и некадашњи премијер Војводине, треба бити фер и према опозицији и рећи да се она налази у изузетно тешкој ситуацији.

Чак и да има велику подршку грађана, „многе околности и унутрашње и спољње би морале да се промене да би режим пао“, протумачио је Пајтић, који је сагласан да опозиција нема политику и да платформе за дијалог о изборним условима покушава да представи као политику.

Он мисли да за једну или две странке можда може да се каже шта је њихова политика, док све остале покушавају да се обраћају свима, и левима и деснима, и пољопривредницима и академцима, „што је потпуно бесмислено“.

Уверен је да би већи број гласача био анимиран када би знао за шта тачно гласа, јер сада гласа само против, што је некима довољно, али није довољно свим бирачима.

Позвао се, при томе, на пример Вука Јеремића, Санде Рашковић Ивић и генерала Здравка Поноша који су га, иако није члан њихове странке, нити је идеолошки на истим позицијама као они, предожили за преговарача, манифестујући тиме спремност да се одрекну страначког суверенитета у корист других.

Пајтић и даље стоји иза тезе да ће опозиција поразити Вучића онда када буде била спремна да жртвује више, да би дошла на власт, него што је он спреман да жртвује да би остао на власти.

Процењује да опозиција сада није спремна да жртвује „ни близу онога на шта је спреман Вучић“ и зато изгледе да се на предстојећим изборима постигне респектабилан резултат види као мање него на изборима 2016. године, када је опозиција освојила 56 посланика у парламенту.

„Разлог за то је управо у атмосфери у којој се такмиче чија је платформа боља, уместо да схвате да се боре за слободу, а не за освајање власти коју не могу да освоје“, образложио је Пајтић.

Он понавља да се „такмичење у опозицији своди на то ко је мање мали, а сви заједно немају 10 одсто“ и не разуме како то не виде.

Говорећи о раздвајању председничких од парламентарних и београдских избора, Пајтић је мишљења да опозиција „има капацитет за београдске изборе, а за остале мање-више, јер је кључно питање контроле избора на бирачким местима“.

Истиче и да би победа на београдским изборима била „спектакуларна, али да је, упркос киксевима актуелних градских власти, неопходна перцепција грађана да опозиција ставља општи интерес испред свог“.

Позвао се, при томе, на пример Вука Јеремића, Санде Рашковић Ивић и генерала Здравка Поноша који су га, иако није члан њихове странке, нити је идеолошки на истим позицијама као они, предожили за преговарача, манифестујући тиме спремност да се одрекну страначког суверенитета у корист других.

Опозиција има капацитет за београдске изборе, а за остале мање-више, јер је кључно питање контроле избора на бирачким местима

Упитан о везама и утицају организованог криминала на власт, Пајтић је рекао да је Вучића „баш брига, да му је свеједно, јер он има својих два милиона бирача, што купљених, што уцењених и медије које контролише у 90 одсто случајева, па су мале шансе да изгуби део потенцијала“.

Проблем је, према његовој оцени, како извући на биралишта милион и нешто бирача који не знају за кога да гласају или не желе да изађу на изборе, „а из петних жила не подносе ни председника Републике, ни његову странку“.

Плашим да опозиција, не само да неће те људе привући, „него да ће изгубити и оне који су данас решени да за опозицију гласају“, закључио је Пајтић.

(ФоНет)