Бобан Стојановић: Ако опозиција победи у Београду, све се мења

 Уколико Здравко Понош буде и другопласирани у трци за председника, и оствари двоцифрен резултат, а оствариће га, он постаје најмоћнија личност на опозиционој сцени, поручио је саговорник Демостата политиколог и истраживач јавног мњења Бобан Стојановић.

Како опозиција да порасте ако власт ради све што ради, ако је оваква медијска ситуација, и ако је овакво малтретирање грађана (притисци на бираче, капиларни гласови) на делу. Нисам неки оптимиста да ће ови избори било шта да промене, осим у Београду где су људи, ипак, економски нешто независнији, слободнији, и где нема толико тих примера уцењивања и куповине гласова… Мени се чини да опозиција суштински овога пута иде на изборе да би покушала да оствари победу у Београду и не знам да ли било ко из опозиције, уз ризик да ми кажу да сам песимиста и да „рушим“ изласност, мисли да се било шта променило од избора одржаних 2020, констатовао је Бобан Стојановић, политиколог и истраживач јавног мњења, приликом гостовања у емисији „Пола сата Демостата“, чији је аутор Зоран Пановић, програмски директор Демостата.

Одговарајући на Пановићево питање да ли ће ако Здравко Понош, председнички кандидат коалиције „Уједињени за победу Србије“ успе да „узме“ више од 16 одсто гласова, а не победи на тим изборима, то бити „капитал“ за његов наставак бављења политиком и нову реконфигурацију на опозиционој сцени, Стојановић је казао да ће се у случају да Понош буде другопласирани и „оствари двоцифрен резултат, а оствариће га“, постати најмоћнија личност у опозицији. Саговорник Демостата је, такође, констатовао да више верује у победу опозиције у Београду него у могућност одржавања другог круга председничких избора, а „ако опозиција не победи ни у Београду, распашће се коалиција Уједињени за победу Србије, а питање је шта ће остати и од коалиције Морамо“.

Према мишљењу Бобана Стојановића, кампања за парламентарне изборе остала је у сенци надметања за председничке. „Када посматрам опозиционе листе које излазе на изборе, могу да кажем да је за њих било очекивано да имају и председничког кандидата… Председнички избори су појели трку за парламент, и да бисте озбиљно учествовали на парламентарним изборима, морате да имате и председничког кандидата. Волео бих да у Београду буде прилике да се направи власт коју би чиниле странке које су сада опозиција, па да се онда ту јасно преломи ко је права али ко лажна опозиција… У сваком случају, Заветници или ДСС не би имали никакве шансе да пређу цензус за парламент да немају и председничке кандидате“, сматра он.

Упитан да ли би хипотетички други круг председничких избора био право чистилиште, у смислу ко би се како понео од кандидата опозиције који не прођу у њега – да ли би они позвали своје гласаче да гласају за Вучићевог противкандидата, или би рекли „гласајте по сопственој савести“, или „немојте гласати“, Стојановић је истакао да су свима пуна уста годинама уназад потребе заједништва опозиције и тврдњи да „ћемо сигурно гласати за Вучићевог противкандидата“, али „нисам баш сигуран да би осим Уједињених за победу Србије и коалиције Морамо било такве међусобне подршке у опозицији“.

Стојановић је нагласио и да је опозиција требало да има једног кандидата за председника као што је био случај 2000. године, јер смо 2017. имали ситуацију да је на „црту“ Александру Вучићу изашло десетак опозиционара „и видели смо како се то завршило“.

Одговарајући на Пановићево питање како би, према његовом мишљењу, изгледао други председнички мандат Александра Вучића, Бобан Стојановић је изнео тврдњу да би „стеге постале још чвршће, и једино би отпор на улицама, као што је учинио Саво Манојловић у случају Рио Тинто, могао нешто да измени“, али: „ако се деси победа опозиције у Београду, све се мења“.

Упитан да ли ће СНС показати своје „парламентарније лице“ ако у парламент уђе већи број опозиционих листа, Стојановић је констатовао: „СНС нема то лице, па га неће ни показати, не очекујем, дакле никакав напредак у том смислу… Једина позитивна ствар биће једна озбиљнија парламентарна дебата коју ће наметнути појединци из опозиције, али то, суштински, ништа не мења…“.

Пановић се осврнуо и на чињеницу да је Стојановић један од ретких који је пратио, „малтене пасионирано“, сакупљање потписа за изборне листе.

-Још 2020. сам кренуо тиме да се бавим, тада сам добио једну инсајдерску информацију са општине Нови Београд да се штанцују без присуства људи потписи подршке за изборне листе. Пробао сам да дођем до доказа за такве тврдње, а да, притом, заштитим особу која ми је то рекла и тако се сазнало много тога. Иако није било правног епилога целе приче, верујем да су тада многи платили политичку цену те приче на изборима. Ту, пре свега, мислим на Покрет слободних грађана, на Нову странку, на Покрет Један од пет милиона и сличне… Исти процес сам извео и ове године, уз помоћ десетак младих истраживача и подршку Националне коалиције за децентрализацију, и развили смо опширнију методологију.. Пронашли неке занимљиве чињенице да постоје неке нелогичности, које се односе на макар три изборне листе… Волим да будем благ да кажем да су то нелогичности, али позивам грађане да сами донесу суд о томе, као и повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности да истражи те нелогичности… Мислим на листе ДСС-а, односно НАДЕ, Суверениста и листу Борис Тадић- Ајмо људи.. Сумњам да неко други, без знања грађана, злоупотребљава личне податке грађана, и да без знања тих људи, злоупотребљавајући потпис, претвара то у изјаву бирача и онда може да се деси да сте Ви или ја потписали за неку листу, а да не знамо то… Рецимо, листа Борис Тадић-Ајмо људи, има више оверених потписа у Земуну него листе напредњака и СРС заједно, прецизирао је Бобан Стојановић.

Стојановић је напоменуо да до 2020. године општинске управе нису могле да оверавају потписе, то су радили само јавни бележници, и захтевало се лично присуство потписника, али под изговором короне власт је увела правило да то поново могу да чине општинске управе, и ту постоји могућност злоупотребе.

Саговорник Демостата је такође нагласио да је малтене немогуће да власт „убаци“ некога од опозиције у Скупштину. „Властима је 2020. било важно да што више странака опозиције уђе у парламент, ја верујем да су се они надали да ће ући две или три такве листе, али пребацити некога преко цензуса није нимало једноставно. Логистички је то презахтевно, немогуће“, објаснио је он.

„Кампања је скрајнута због Украјине“

На Пановићеву констатацију да опозиција „прилично калкулише“ када је реч о теми Украјине, Стојановић је навео да је кампања малтене у потпуности скрајнута због Украјине. „Многи покушавају да профитирају на тој теми, и власт и опозиција… И русофили и они који причају о добрим односима са Западом и осуђују Русију покушавају да пробуде емоције код бирача… Расцеп Запад-Исток се више осликава међу опозицијом, него у односу власт-опозиција“, рекао је он.

(Демостат-Данас)