Блиц: Српске хидроелектране на листи жеља немачких фирми

Две немачке компаније су врло заинтересоване да улажу у енергетска постројења у Србији, а посебно их занима улагање у хидроелектране, сазнаје „Блиц“. И у самој Влади благонаклоно гледају на жеље немачких привредника јер не желе да и електроенергетика након нафтног сектора припадне Русима.

Током посете Ангеле Меркел Србији, с њом ће бити и група немачких привредника која је јако заинтересована да улаже у енергетику Србије. Како је већ нафтни сектор приватизацијом Нафтне индустрије Србије припао Русима, чини се да у Влади желе да виде инвеститоре са Запада у другим областима енергетике.

Иначе, предвиђено је да немачки енергетски гигант РWЕ гради пет хидроелектрана у Србији на Великој Морави, а инвестиција је вредна око 350 милиона евра. Ова компанија се у енергетским круговима већ дуже време помиње као добар потенцијални стратешки партнер за ЕПС када евентуално буде приватизован. Сијка Пиштолова, уредница сајта Енерџиобзервер, каже за „Блиц“ да је за Србију добро да има инвеститоре и из Западне Европе.

- У нафтни сектор су ушли Руси, па би било добро када би Немци уложили у електроенергетику, посебно у хидроцентрале. Било би добро да их једног дана након 2015. видимо и у ЕПС-у као стратешког партнера - објашњава Пиштолова.

И други стручњаци се слажу да би морало да се води рачуна о томе да један овако велики енергетски сектор не буде концентрисан само у рукама једне државе.

Махмуд Бушатлија, саветник за стране инвестиције, каже да конкуренција у овој области мора да постоји.

- Свако ко уложи новац у енергетику је добродошао, у том смислу је и немачки капитал добродошао, треба да уђе у нашу привреду, али да се све ради много транспарентније него са продајом НИС-а - истиче Бушатлија.

Иначе, немачке компаније посебно су заинтересоване да у Србији улажу у мале хидроелектране, а наша земља у овој области има велики потенцијал. Томе у прилог говори и чињеница да је у новом закону о енергетици усвојено решење где држава даје подстицаје до 30 мегавата уместо досадашњих 10 мегавата. Надлежни су и раније наглашавали да постоји велики интерес за реализацију ових пројеката, а сада се надају да су новим законом о енергетици дали још један подстицај овим инвестицијама.

Од усвајања подзаконске регулативе, 2009, до сада је 17 малих хидроелектрана добило статус повлашћеног произвођача електричне енергије, што значи да су изграђене, прикључене и испоручују електричну енергију ЕПС-у. До краја године очекује се пуштање у рад још десетак нових хидроцентрала, а Министарство за енергетику издало је до сада око 60 енергетских дозвола и очекује значајна улагања у овај сектор. У Србији је до сада искоришћена 10,1 милијарда киловат-сати годишње, што је око 51 одсто технички искористивог хидропотенцијала.

Највећи хидропотенцијал је на Дунаву и Дрини. Поред инвестиција у енергетику, Немачка има значајна улагања и у другим областима у нашој земљи.

Треба рећи да је чак 10 инвестиционих пројеката са немачким компанијама у финалној фази релизације, међу којима су и нове инвестиције „Сименса“, „Континентала“, „Месера“, „Мегле“ и „Баухауса“. Компанија “Фалке” ће у Лесковцу градити фабрику где ће бити запослено око 600 радника, док и у Суботици „Сименс“ планира да прошири своје капацитете.

РWЕ, друга највећа енергетска фирма у Немачкој, и ЕПС у понедељак ће потписати уговор о улагању вредан минимум 200 милиона евра.

Немачка и Србија - улагања немачких компанија:

– немачке компаније, њих око 250, до сада су у Србију уложиле 1,5 милијарди евра

– тренутно запошљавају око 20.000 људи

– највећа немачка инвестиција до сада је Штада - 600 милиона евра, затим Метро - 141 милион евра, Месер Техногас -120 милиона евра

– од 2004. године до данас немачке инвестиције су се увећале пет пута

– робна размена достигла је до маја ове године 943 милиона евра.

(Блиц)