БИРН: Број умрлих и заражених вишеструко већи од званично саопштеног - последњих дана број новооболелих кретао се између 300 и 340 дневно

Више од 630 мртвих од короне у Србији, највеће потенцијално заташкавање броја мртвих у Нишу, показују подаци информационог система Kовид19 у које је БИРН имао увид. Крајем прошле недеље број заражених кретао се од 300 до 340

У Србији су од 19. марта до 1. јуна 2020. од вируса корона умрла 632 пацијената, што је за 388 више од званично саопштеног броја за тај период, који износи 244 – сазнаје БИРН на основу увида у податке који су део званичног државног информационог система Kовид19.

Према сазнању БИРН-а, број заражених последних дана прошле недеље кретао се између 300 и 340 дневно, што далеко надмашује званичне податке од 97 новооболелих.

Податак о броју заражених налази се у табели под називом „Извештај за Владу”, која се прави на основу поменутог информационог система. Табела садржи три податка - број тестираних и позитивних у последња 24 сата, број преминулих који одобрава министарство здравља, као и заузетост кревета по болницама.

Највећа разлика у броју умрлих примећена је у Клиничком центру Ниш где је према званично објављеним подацима умрло 77 пацијената. Подаци из информационог система у који је БИРН имао увид показују бројку од 243 преминулих чији је резултат теста означен као позитиван, што је разлика од 166 мртвих.

У КБЦ Драгиша Мишовић број умрлих је „смањен” за 55 (39 званично саопштено, 94 у информационом систему), КБЦ Земун званично има 32 умрла пацијента, док се у систему налазе подаци о 88 преминулих (разлика од 56), док КБЦ Звездара званично има 14, а у систему за 45 више  – укупно 59 мртвих.

У осталим болницама разлике су нешто мање, па је код КБЦ Србија разлика 17 пацијената (званично саопштено 33, у бази 50), за КБЦ Крагујевац је званично речено 23, док у систему има 31 (разлика осам), итд. За 29 пацијента није наведено у којој су болници издахнули.

Подаци показују да број смртних исхода креће да расте крајем марта, да врхунац достиже средином априла и остаје стабилан до краја месеца.

Управо је последњег дана марта, као и 1. априла на мобилне телефоне свих грађана Србије стигла смс порука у којој је стајало да је ситуација драматична и да се „приближавамо сценарију из Италије и Шпаније”.

Први смртни случај у бази регистрован је 19. марта. Највише смртних исхода било је средином априла када је у просеку умирало по 20 људи на дан који су у бази означени као позитивни на вирус, показују подаци из информационог система.

Дванаестог априла преминуле су 23 особа, док је званично саопштено шест. Дан касније кризни штаб је саопштио да је преминуло пет пацијената, док их је у систему било 23, слично као и 15. априла када је речено да је петоро приминуло, иако систем показује да их је било 20 – за 15 више.

Почетком маја број смртних исхода је испод 10, док је 31. маја, према подацима из система, преминула једна особа.

БИРН је у више наврата покушао да контактира надлежне из министарства здравља, чланове кризног штаба, директоре болница и Института Батут како бисмо сазнали шта је узрок велике разлике између званично саопштених података и оних који се налазе у информационом систему Kовид19, као и ко је одлучивао који ће се бројеви званично представити јавности. Нико од њих није одговорио на наше позиве.

Они су остали неми

На позиве БИРН-а нису се јављали министар здравља Златибор Лончар, шеф његовог кабинета Никола Пандрц и виша саветница при кабинету председнице Владе Србије Светлана Јовановић. За БИРН је одбио да прича директор Инфективне клинике Клиничког центра Ниш Миодраг Врбић. Позивима новинара БИРН-а нису се одазвали  др Владимир Ђукић, директор КБЦ Драгиша Мишовић, члан кризног штаба др Предраг Кон, директор Инфективне клинике у Београду др Горан Стевановић и епидемиолог из Ниша Бранислав Тиодоровић.

Како изгледа информациони систем

Подаци из информационог система у које је БИРН имао увид садрже редни број пацијента, датум рођења пацијента као и колоне које се односе на резултате теста сваког од њих, датум последњег позитивног теста, датум смрти и назив болнице, односно клиничког центра у коме је пацијент преминуо. Новинари нису имали приступ личним подацима ових пацијената. 

У последњој колони под називом „Потврдило Мин здравља” на педесет места уз податке о пацијентима стоји ознака „Да”. БИРН је неколико пута звао министра здравља Златибора Лончара, али се он није јављао нити је одговорио на нашу смс поруку у којој смо захтевали да нам објасни шта је значење ове колоне у поменутој табели.

БИРН је урадио детаљну анализу података из информационог система, селектујући лица која су преминула и чији је резултат теста означен као позитиван.

Међу подацима се налази укупно 1081 преминула особа чији се резултати теста воде у једном од следећих статуса: позитиван на корону (632), негативан (355),  непознат (83), узорак није пронађен (8), неодређен (2), док је у једном случају колона била празна.

Одуговлачење Батута

Од увођења ванредног стања у Србији 15. марта, па до његовог укидања 6. маја, грађани Србије имали су прилику да на редовним конференцијама за штампу чланова кризног штаба сазнају најновије информације о епидемији вируса корона.

Након што су конференције укинуте уз објашњење да „је смањен интерес јавности”, грађани и медији су позвани да најновије информације прате преко сајта Ковид19 на коме се објављују подаци из информационог система који је успостављен Закључком Владе ради лакшег извештавања о новој болести.

Због сумње јавности да су бројеви вишеструко већи од званично објављених, као и немогућности локалних медија да сазнају стање у својим местима,  БИРН је 8. маја 2020. године упутио Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Институту Батут.

Важна обавештења на огласној табли испред Батута

У захтеву смо тражили да нам се на основу података из информационог система Ковид19, којим овај институт управља, доставе подаци о укупном броју преминулих од вируса корона, у којој болници су умрли, ког су пола били и колико су имали година.

Институт Батут тражио је максимални законски рок од 40 дана како би нам доставио тражене податке, о чему је БИРН претходно писао. Одговор Батута стигао је пет недеља након што смо послали захтев, последњег дана предвиђеног рока, 16. јуна, на крају радног времена.

Батут је доставио податке закључно са 1. јуном и они су били истоветни информацијама које су се налазиле на сајту Ковид19 и свакодневно се ажурирале.

У одговору који је потписала в.д. директорка Батута Верица Јовановић стајало је да су од почетка епидемија до првог дана јуна у Србији од вируса умрла 244 пацијента.

БИРН је прошле недеље од директорке Батута покушао да сазна због чега им је био потребан рок од 40 дана да би преписали податак који је већ био на сајту, као и због чега долази до огромне разлике у бројевима.

В.д директорка Батута Верица Јовановић јавила се у четвртак ујутру 18. јуна на позив новинарке БИРН-а, али је одбила да одговори на наша питања. Касније тог дана, новинарка БИРН је без најаве отишла у Институт где је успела да на кратко сретне директорку Института. Она је поново одбила да одговори на наша питања рекавши да ће моћи да нас прими тек у понедељак 22. јуна и то у присуству адвоката.

Новинарка БИРН-а појавила се у заказано време у Батуту, али је секретарица директорке новинарку обавестила да је директорка превише заузета.

“Имајте разумевања, она седи овде од јутра до мрака!” рекла је секретарица директорке.

Како је у Батуту

Овог кишног понедељка око 12 сати испред главног улаза зграде Института Батут резултате на корону чекало је пар грађана. У саму зграду не улази нико, личне карте или матичне бројеве чланова породице грађани предају сестри на улазу, а она их затим носи до неке од канцеларија на спратовима старе зграде у улици Др Суботића старијег 5.

Личне карте грађана, који бојажљиво и са нестрпљењем чекају резултате, запослени размењују на ходнику. “Мицо, молим те провери ово двоје”, рекла је својим колегиницама жена запослена у институту док је новинарку испратила до канцеларије директорке прошлог петка.

Изгледа да резултате тестове проверавају сви, чак и секретарице испред директоркине канцеларије, којима непрекидно звоне телефони.

Само узорковање обавља се иза зграде, у лименим контентејнерима у дворишту Института. Новинарка БИРН-а затиче неколико грађана који стрпљиво чекају у реду. Како кажу пре тестирања уплатили су 6000 динара и понели уплатницу као доказ.

(Јавно.рс)