среда, 17. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бесник Бисљими: Београд нас спречава да интегришемо Србе. Ми тежимо коначном споразуму и нема сумње да ће сваки споразум, на крају, потврдити да су Косово и Србија независне државе
Хроника

Бесник Бисљими: Београд нас спречава да интегришемо Србе. Ми тежимо коначном споразуму и нема сумње да ће сваки споразум, на крају, потврдити да су Косово и Србија независне државе

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 09. септембар 2023.

Волели бисмо да ситуација на северу Косова буде боља, али бар нема тензија. Желели бисмо да допремо више до наших грађана тамо, али Београд подрива ове напоре и спречава косовске Србе да уживају права која су им загарантована, изјавио је у интервјуу за Данас Бесник Бисљими, први заменик косовског премијера и главни преговарач у дијалогу Београда и Приштине.

Бисљими сматра да је „циљ Србије да Косово прикаже као пропалу државу“, а косовске институције као неспособне, и да не желе да интегришу српску мањину, „што једноставно није тачно“. Србија се не уздржава од жртвовања косовских Срба, закључује Бисљими.

Према његовим речима, Приштина је свесна да садашњи градоначелници на северу немају „пуни легитимитет“ и да постоји проблем са полицијом. „Институционални вакуум никоме не служи“, додаје, наводећи да Приштина настоји да реши тај проблем, „али да то не може да учини док Београд притиска и застрашује косовске Србе.“.

Економиста сте по занимању. Добро знате шта значи спречавање трговине робом. То доноси штету обичним људима. Докле ће трајати „ембарго“ на робу из Србије?

-Не постоје трговинске баријере за робу произведену у Србији, постоји неколико баријера које се примењују на косовске производе који покушавају да уђу на тржишта унутар територије Србије. А те баријере трају скоро две деценије. Садашња одлука је искључиво безбедносно питање, с обзиром на доказе о кријумчарењу оружја на Косово, редовним рутама и камионима за транспорт робе… С обзиром на отвореност наше привреде и присуство многих алтернативних земаља порекла за увоз, ова мера не може ни да нанесе штету грађанима нити да доведе до несташице робе. Ситуација у осталим општинама на Косову је најбољи доказ за то.

Влада чији сте потпредседник, говори о „спречавању шверца робе и лекова“, али је у питање доведена егзистенција Срба на северу Косова, који се налазе у некаквом „логору“ као таоци безуспешног дијалога и сталне ескалације насиља.

– Ако се позовете на званичну статистику о увозу робе за потребе грађана Косова у четири северне општине у последњој деценији, закључићете да је скоро 90 одсто годишње резултат илегалних активности шверца. Ниједна заједница не би требало да се ослања на кријумчарење основних добара. Косово дозвољава легалан увоз свих добара као и финансија из Србије. Инсистирање на ослањању на званичне и правне инструменте за међудржавну трговину основни су састојци функционалне демократије, владавине права и добросуседских односа, па стога свака употреба термина као што су „логор“, „талац“, „ескалација насиља“ у односу на то је депласирано и само злоупотребљено да прикаже искривљену слику стварности. Грађани се слободно крећу од северне до јужне Митровице, тргују једни са другима и купују једни другима робу. Како онда објаснити редовно снабдевање робом и лековима у једној општини и „претње егзистенцији“ само неколико стотина метара северно?

Реците, то јавност сасвим сигурно занима, како изгледа дијалог у тој бриселској соби између представника Приштине и Београда, када се искључе камере ? Ко шта прича, ко кога вређа, како реагују представници ЕУ, шта једете и чиме се освежавате?

– Сви преговори су подразумевано тешки, али дијалог је једини начин по којим можемо да решавамо проблеме једни са другима. За нас је, у овом контексту, од највеће важности да дамо приоритет правима свих грађана у нашој мултиетничкој демократији и да их никада не инструментализујемо или жртвујемо за политичке исходе. Ми тежимо коначном Споразуму и нема сумње да ће сваки споразум, на крају, потврдити да су Косово и Србија независне државе и да треба да успоставе нормалне и добре односе. То је једини пут напред, а у складу је са тежњама обе земље да постану чланице ЕУ. Остали детаљи су од секундарног значаја.

У односима Приштине и Београда постоји „реципроцитет“ ружних мера међусобног кажњавања грађана. Има и сличних примера санкционисања права Албанаца у општинама Бујановац и Прешево?

– Постоји велика разлика. Док косовски Срби уживају сва права по закону, Србија и њене институције их упућују и застрашују да их не користе. У Прешевској долини, Албанци су институционално дискриминисани и уживају знатно мање права од косовских Срба на Косову. Пример институционалне дискриминације албанске заједнице у Србији је пасивизација пребивалишта, нешто незамисливо на Косову. Штавише, док говоримо, Косово једнострано спроводи споразум о признавању диплома, док Србија спроводи одузимање лиценце већ признатим дипломама.

Приштина максимално у тој „утакмици реципроцитета“ покушава да парира Београду подржавајући Албанце у „Прешевској долини“, како је они називају. Шта је сврха тога у актуелној ситуацији?

– Бриселски дијалог се не односи само на нормализацију билатералних односа, већ и на нормализацију оба друштва у односу на њихове заједнице. Са великом забринутошћу посматрам снажну спремност власти у Београду да константно и агресивно дискриминише Албанце који живе у Медвеђи, Прешеву, Бујановцу или Новом Пазару. Што је ова дискриминација мања, то би мања била потреба да се користе оскудна средства нашег буџета за њихову подршку. Наравно, више бих волео да државни органи у Београду издвајају јавни новац за културне активности у тамошњим албанским општинама, за активности које чувају њихово наслеђе, промовишу њихов језик и остало. Уместо тога, примећујемо нула улагања у образовање, тешку дискриминацију при запошљавању, па чак и баријере за децу да користе уџбенике на свом матерњем језику. Из ове перспективе, наш додељени фонд једноставно намерава да покрије јаз који стварају државни органи Србије. Побољшан третман Албанаца у Србији би такође побољшао перцепцију о Србији на Косову уопште и послао би истинске сигнале о намерама Србије за помирење.

Постоји покушај да се у агенду бриселског дијалога, између Београда и Приштине укључи укључи и проблем Албанаца на југу централне Србије. То није наишло на подршку САД и ЕУ. Зашто?

– Дозволите ми да вас подсетим на параграф из преамбуле Споразума о путу нормализације односа између Косова и Србије (27.02.2023): „Свесни да су неповредивост граница и поштовање територијалног интегритета и суверенитета и заштита националних мањина основни услов за мир”. Инсистираћемо на заштити албанске мањине у Србији са истом енергијом као што друга страна то чини за српску заједницу на Косову и верујем да би било парадоксално да се понашамо другачије. Ова тема је неизбежна, ако обе стране, односно Косово и Србија, имају за циљ постизање Свеобухватног споразума о пуној нормализацији односа.

У складу са санкцијама које је ЕУ увела Влади у Приштини, у ком правцу се може очекивати наставак дијалога и има ли уопште било каквог дијалога, који би могао да реши много проблема који очигледно „пријају“ за политички опстанак косовском премијеру, али и српском председнику?

– Дијалог је вишеструк, али по нашем мишљењу треба да се фокусира на два главна стуба, а то су имплементација основног споразума и разговори о пуној нормализацији односа. Косово је подржало основни споразум и понудила да га потпише. Друга страна је одбила потписивање и свакодневно не само да потврђује став да није прихватила план, већ и интензивно ради на кршењу његових одредби. Најбоља стратегија за отворену опструкцију њеног спровођења је ескалације, Србија је у томе веома успешна. Србија не само да је преусмерила бриселски дијалог са нормализације на управљање кризама, већ је успела и да промовише ЕУ од фасилитатора (посредника) у преговарача. Саопштење ЕУ од 3. јуна, заједно са накнадним наметнутим мерама то потврђују. Ипак, за мање од две недеље биће одржан нови састанак на високом нивоу, а очекује се да ће ЕУ укидањем казнених мера уочи овог састанка обезбедити равноправност страна у дијалогу.

Шта очекујете од новог јесењег дијалога Београда и Приштине, и хоће ли стварно до њега доћи, после не поштовања „Охридског споразума“ и шта вам спремају САД и ЕУ?

Основним споразумом (27. фебруара) Србија је пристала да третира Косово као равноправног сувереног члана, признала је наш територијални интегритет, пристала да води нормалне односе као са свим другим суседима и да подржава чланство Косова у међународним организацијама

– Србија је пристала на текст Споразума и његова пуна примена нас води у нову и стабилнију ситуацију него што је сада. Основним споразумом (27. фебруара) Србија је пристала да третира Косово као равноправног сувереног члана, признала је наш територијални интегритет, пристала да води нормалне односе као са свим другим суседима и да подржава чланство Косова у међународним организацијама. Ми разумемо да формално признање није ту и ово је био велики уступак Косова. Важно је да смо изградили стабилне односе као равноправни чланови међународне заједнице. Овако крупне одлуке треба да донесу храбри лидери и надам се да ће руководство Србије наћи снаге да спроведе Основни споразум у целини. Косово је било спремно од самог почетка и још увек јесте, да уради свој део. Спремни смо да даље преиспитамо и унапредимо институционалну поставку за косовске Србе у оквиру ограничења њеног уставног оквира, али мора бити јасно да је то део надлежности Косова, које Србија признаје, поштује и не жели да поткопа.

Реалност би била повратак припадника Срба са севера у КПС. Влада у Приштини је та која треба да повуче потез који би елиминисао напетост у сектору поштовања „мањинских права“ у овом безбедоносном сектору. У чему је ту проблем?

– Полицијски службеници косовски Срби напустили су полицију, то је био почетак проблема, а штавише, то је главна манифестација извора ескалације безбедности на северу Косова. Питање таблица возила је Србија схватила као оправдање да покрене нешто много озбиљније, за шта знамо да се већ дуго спрема. Слажем се да косовски Срби треба да буду део полиције и управо из тог разлога, отворили смо неколико позива да обезбедимо да регрутујемо више косовских Срба који могу да служе грађанима Косова без обзира на њихову етничку припадност. Неоспорна је чињеница да би их више било ангажовано да им је Србија дозволила да се пријаве. Нажалост, новоуниформисаној полицији на састанцима које је БИА договорила у Рашки запрећено је оставком. Дакле, што мање мешања из Србије ће неминовно произвести већу стабилност и више безбедности у четири северне општине, и тако допринети стабилности целог региона.

Када очекујете расписивање нових локалних избора за четири општине на северу Косова?

– Развили смо процедуре и Министарство за локалну самоуправу и администрацију ће ускоро и формално прогласити одговарајући подзаконски акт. Ово ће грађанима дати инструмент да промене политички пејзаж и да покажу да постоји спремност јавности да се укључи у нови изборни процес.

Очекујете ли да ће Срби без искреног дијалога са властима у Приштини, одустати од онога „што им поручи Београд“ на новим локалним изборима ? Јесте ли спремни да разговарате са њима, односно у овом тренутку са Српском листом?

– Косово и Србија не би требало да притискају локалне косовске Србе да изаберу. Ми смо укључени у локални дијалог са косовским Србима и до сада сам учествовао у девет рунди. Премијер Курти се састао са њима у неколико наврата, а наш заменик премијера Емиља Реџепи то ради редовно. Поред тога, ресорни министри организују састанке фокусиране на паралелне секторе. Пробали смо у разним форматима, неки од њих су били прилично корисни. Волео бих да Београд подржи косовске Србе да од Косова уживају загарантована права, без претње да ће их ослободити финансијских токова из Београда или чак да их застраши у другим облицима, кад год се упусте у разговоре са представницима косовске владе.

Јасно је да постоји веза између Срба и Албанаца у погледу организованог криминала и корупције, како Ви видите да то може бити спречено ако не постоји координација између полицијских и безбедоносних структура обе стране?

– Ово је веома добро питање. Наша полиција и наше безбедносне структуре у том погледу су без икакве сумње вољне да се ангажују са својим српским колегама у суочавању са овим изазовом. Међутим, до сада није било јединственог знака званичног Београда да се укључи у ову сарадњу. Сасвим супротно. Знамо да безбедносна ситуација на северу, коју намећу нелегалне структуре Србије, такође подстиче све врсте криминалних активности и корупције којима те структуре руководе.

Влада у Приштини коју Београд не признаје имала је више седница са оном у Тирани, али став премијера Едија Раме, као да није потпуно сагласан ономе што од њега очекује Приштина? У чему је ту проблем?

Београд треба да прихвати да му је Косово сусед и да из тога извуче најбоље. Спремни смо да идемо путем потпуне нормализације наших односа

– Осим са Србијом, наши односи са свим суседним земљама, пре свега са Албанијом, су одлични. Једини спољнополитички изазов је нормализација односа са Србијом, а овај изазов погађа све наше суседе који су нестрпљиви да се ово поглавље затвори како би цео регион могао да крене напред. Београд треба да прихвати да му је Косово сусед и да из тога извуче најбоље. Спремни смо да идемо путем потпуне нормализације наших односа.

Приштина игнорише пројекат „Отвореног Балкана“, па да ли је „Минхенски процес“ оно чему Ваша Влада тежи, или је ту нешто треће?

– Косово подржава све иницијативе регионалне интеграције које произилазе из, или подржавају процес европских интеграција наше земље и региона. Берлински процес пружа најбољу платформу за ово, Отворени Балкан је био замена, а не допуна. Неки од нас су то схватили од почетка, некима је било потребно мало више времена.

Шта Срби на северу Косова, али и они јужно од Ибра могу да очекују? Без њихове институционализације тешко да се може очекивати снижавање тензија и ризици од нових случајева насиља?

Београд подстиче тензије само унутар територије коју сматра „окупираном“, севера, а не остатка

– Већина косовских Срба живи на југу и мирно проводе свој свакодневни живот са Албанцима и другим заједницама. Јасно је да Београд подстиче тензије само унутар територије коју сматра „окупираном“, севера, а не остатка. Као таква, њена стратегија се може разумети само у оквиру претходних ризичних дискусија о подели. Јасно је да није реч о недостатку права већ о сецесионистичким амбицијама. Положај Србије је неодржив, с једне стране пропаганда гура приче како су Срби под терором, онда ваш председник каже да је мање Срба отишло са Косова него из села у Србији. Наши грађани на северу треба да очекују пуну вољу и заинтересованост Владе Косова за смислену интеграцију, потпуну експлоатацију расположивих фискалних инструмената за економски раст, побољшање образовања и здравства, пропорционално запошљавање у јавном и приватном сектору. Идентично као и сви остали грађани који живе на Косову, користе јавне услуге и плаћају их, поштујући законе, укључујући званичну валуту у оптицају.

Какав ће став Приштине бити према етничким Албанцима, којих према последњем попису у Србији има око 61.000?

– Треба имати у виду чињеницу да су Албанци у Србији, који у већини живе у Прешевској долини, историјски повезани са Косовом. Дакле, као што сам раније нагласио, наша је обавеза да се бавимо проблемима који су сваке године све већи у погледу права Албанаца у Србији .

Косовска полиција хапси Србе, под сумњом да су починили ратне злочине. Они су у истражном притвору. Безбедоносне снаге Србије ослободиле су тројицу албанских полицајаца, који су претходно осумњичени за „терористички упад“ на територију Србије. Како победити међусобни екстремизам у коме је правосуђе често само „покривалица“ за подизање тензија?

Наши грађани на северу треба да очекују пуну вољу и заинтересованост Владе Косова за смислену интеграцију

– Хапшење ратних злочинаца није наведено као активност на листи екстремизма, слање војних трупа у суседну државу и отмице припадника њихових безбедносних снага и те како јесте. Не можемо повући никакве паралеле између ова два случаја. Знамо добро шта се десило на Косову током рата, 1998, 1999. године, који је био бруталан и гадан, где је убијено преко 11.000 албанских цивила. Доношење правде за ове ратне злочине, и злочине против човечности, обавеза је нашег правосуђа.

Шта Ви, као потпреседник Владе у Приштини знате о току истраге за убиство Оливера Ивановића. Има ли и „албанске логистике“?

– Добро се сећам да када је убијен Оливер Ивановић (јануар 2018), нико на Косову, укључујући и локалне Србе на северу Косова, није упирао прстом у Албанце као могуће извршиоце. Ивановића, СНС и председника Србије Вучића, као и многи српски медији, демонизовали као „издајника” и то је трајало месецима пре чина атентата. Наше правосуђе ради на овом случају и сигурни смо да ће што пре, а не касније, доћи до коначних резултата по овом предмету. Недавно се Србија извинила Немачкој због ширења лажних гласина о наводном косовском починиоцу.

Ко добија, а ко губи, око Косова, то је вечно питање на које Ви имате право да дате свој одговор?

– Решавање сукоба и дијалог не значи да једна страна побеђује, а друга губи. Сви имамо користи од потпуне нормализације, укључујући регион и међународну заједницу уопште. Сви губимо од одржавања анимозитета. Спремност за суочавање са прошлошћу је неопходан предуслов за сваки дуготрајан мир и напредак.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер