Beograd: Skup „Pokreta za Kosovo“ - Briselski sporazum smatrati ništavnim

U galeriji „Progres“ u Beogradu održan je skup u organizaciji „Pokreta za Kosovo“, posvećen trenutnom stanju na Kosovu i Metohiji, politici aktuelne Vlade i Briselskom sporazumu, na kome su se prisutnima obratili bivši ambasador pri UN Vladislav Jovanović, politički analitičar i urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović, bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije Živadin Jovanović i predstavnik Goranaca sa Kosova Behadin Ahmetović.

Ocenjeno je da dosadašnja politika povezivanja rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije sa dobijanjem datuma za početak pregovora u članstvo EU nije dala očekivane razultate i da je neophodno preispitati takvu politiku. Politika diktata, neprekidnih ucena koju prema Srbiji vode SAD, Nemačka i Velika Britanija nanela je veliku štetu legitimnim nacionalnim državnim interesima Srbije i zato takvu politiku treba odbaciti. Cilj pritisaka Zapada i Prištine je tzv. reintregracija Severa Kosova i Metohije da bi se smanjila Srbija i zaokružilo nezavisno Kosovo, kao baza NATO i odskočna daska prema Istoku.

Istaknuto je da je srpski narod na Kosovu i Metohiji i nealbansko stanovništvo u celini duboko zabrinuto za svoju sudbinu i budućnost zbog izvlačenja iz državno-ustavnog i pravnog sistema Republike Srbije i predaje u nadležnost Prištini.

Učesnici su ocenili da Briselski sporazum predstavlja dikatat a ne kompromis, da je rezultat kršenja Ustava Republike Srbije i Rezolucije SB UN 1244. Istaknuto je da je on potpisan u nenormalnim uslovima pritisaka, pretnji i ucena članova srpske delegacije, da su predstvanici EU tokom pregovaranja cepali delegaciju Srbije, kako bi iznudili prihvatanje ultimatuma. Takođe je podvučeno da tzv. sporazum iz Brisela nikada, od potpisivanja do danas, nije postao deo ustavno-pravnog sistema Srbije i da nema pravne osnove za njegovu razradu i primenu.

Zatraženo je preispitivanje dosadašnje politike podređivanja svih nacionalnih i državnih interesa dobijanju datuma za početak pregovora sa EU, jer je takva politika nanela veliku štetu Srbiji.

Zatraženo je vraćanje procesa na kolosek UN i Rezolucije SB 1244 i poštovanje Ustava Republike Srbije. Zadržavanje otvorenosti sa saradnju sa EU, ali bez ikakvih ustupaka i bez povezivanja sa statusom Kosova i Metohije i teritorijalnih smanjivanja Srbije.

Popuštanje Srbije, odstupanje od Rezolucije SB 1244 već je ohrabrilo više članica EU, uključujući i neke susedne zemlje, da Srbiji postavljaju nove neprihvatljive uslove i ucene. Ako se to radi u vezi sa datumom, pitanje je koje nove ucene i zahteve treba očekivati kada i ako ikada, na dnevni red dođe samo članstvo. Izneta je sugestija za „islandizaciju“ politike Srbije prema EU – da tu politiku treba ohladiti, Evropskoj uniji zahvaliti i poručiti da će se Srbija sama javiti po pitanju članstva onda kada bude prihvaćena kao ravnopravna evropska zemlja.

Učesnici su izrazili solidarnost i podršku srpskom i nealbanskom stanovništvu u legitimnim nastojanjima da ostanu u Srbiji, jedinoj državi koju priznaju za svoju. 

Pozvani predstavnici državnih organa nisu se odazvali pozivu.

Vladislav Jovanović je skrenuo pažnju na to da se Rezolucija 1244 sve ređe pominje u izjavama predstavnika vlasti, što je rezultat svojevrsnog zaokreta koji je srpska politika izvela u zadnjoj deceniji.

- Ustupci Srbije u Briselskom sporazumu mogu se različito ocenjivati, od kompromisa do kapitulacije. Ali jedno je nesporno, Srbija je između Kosova i Metohije i članstva u Evropskoj uniji izabrala ovo drugo, dakle, nešto što ni jedna država pre nje nikad nije učinila, niti će je u tome ikada slediti – rekao je Vladislav Jovanović, dodajući da je usvajanjem tog sporazuma Srbija zapravo učinila veliku uslugu Zapadu, jer je time dala legitimitet otimanju Kosova.

Rešenje za sadašnje stanje, po Vladislavu Jovanoviću, Srbija treba da traži u jačanju svog pregovaračkog kapaciteta.

- Srbija mora izaći iz džepa Zapada i postati partnerska, a ne imperijalno-poslušnička strana u pregovorima – zaključio je Jovanović.

Đorđe Vukadinović je primetio da će srpski narod, ukoliko preživi sve nedaće, jednog dana morati da menja terminologiju kojom se služi, jer su realni potezi sadašnjih vlasti u velikoj meri prevazišli "kvislinštvo" generala Milana Nedića, pa i mitsku "izdaju" Vuka Brankovića iz narodnih pesama.

- Dobili smo nikakav predlog, nešto što je gore od uslova koje je Austro-Ugarska postavila Srbiji pred Prvi svetski rat, pristali smo na to da deo sopstvene, kompaktne teritorije, koji je oslonjen i naslonjen na ostatak Srbije, na kojem funkcionišu srpski zakoni i na kojem ima više srpske dece nego u mnogim drugim krajevima Srbije, predamo u ruke Tačijevoj državi – rekao je Vukadinović, složivši se sa Vladislavom Jovanovićem da tako nešto ni jedna država nikad ranije nije učinila.

- Nevolja je u tome što su oni, ne samo vlast, već čitava jedna struktura, odnosno sistem manipulacije (neko bi možda rekao i „sistem specijalnog psihološkog rata“) koji intenzivno deluje zadnjih 12 godina (mada je i pre toga delovao, ali sporadično), otišli toliko daleko da je pitanje da li mogu da se zaustave. I to je ono što je loše, što me brine i što me plaši, ali i pored toga, mi sebi ne smemo da dozvolimo to da ništa ne preduzimamo - naglasio je Vukadinović, zaključivši da su i ovakvi skupovi prilika da se istupa protiv takvih sramotnih poteza sadašnjih vlasti kao što je potpisivanje Briselskog sporazuma.

Živadin Jovanović je primetio da je srpski narod danas na Kosovu i Metohiji izložen strahovitim pritiscima i pretnjama, ali ne samo od albanskih ekstremista i nekadašnjih vođa terorističke OVK, već u sve većoj meri i od zvaničnog Beograda.

- Njima, Srbima koji i dalje žive na Kosovu, treba reći da nas ima ovde koji ih podržavamo u njihovim naporima da ostanu deo države Srbije. Što se Briselskog sporazuma tiče, za njega treba reći da je on protivan Ustavu Srbije i da predstavlja njegovo flagrantno kršenje. Zatim, on je protivan Rezoluciji 1244, koja kao i naš Ustav garantuje suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije, dok je za samo Kosovo predviđena suštinska autonomija u okviru Srbije – rekao je Živadin Jovanović, dodavši da je samim tim Briselski sporazum dugoročno protivan interesima srpskog naroda.

- U tom sporazumu se nigde ne spominje nešto što bi asociralo na Srbe i Srbiju, ali na nekoliko mesta se spominju Ustav i zakoni Kosova (dakle, Republike Kosovo). To je diktat, a ne sporazum, jer se očigledno ne može smatrati nekakvim kompromisom, i to je diktat Zapada, odnosno SAD, Nemačke i Velike Britanije, koju ostatak Zapada sledi – istakao je Živadin Jovanović, dodajući je ovaj sporazum svojevrsni nastavak agresije NATO iz 1999. godine.

- Pozivamo Vladu (koliko god to bilo teško njima da izvedu) da se hitno vrate poštovanju sopstvenog Ustava, da sve zahteve koji su mu suprotni odbace, da se vrate Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija, da se zahvale Evropskoj uniji zahvale na saradnji i da nastave da održavaju dobre odnose sa Zapadom, ali da iskrenije, sistematičnije i odlučnije razvijaju odnose sa Rusijom, Kinom i ostalim zemljama BRIKS-a, zemljama koje čine većinu međunarodne zajednice i ljudske civilizacije danas – naglasio je Jovanović, zaključivši da će samo tako Srbija zaštiti svoje interese danas i u budućnosti, kao i da je to jedini način na koji bi ona mogla da prati savremene trendove u Evropi i svetu danas.

Behadin Ahmetović je u svom izlaganju skrenuo pažnju na to da su Goranci uvek bili lojalni građani države Srbije, ali i da su zbog toga često bili izloženi sličnim pritiscima kao i Srbi, što je i danas slučaj.

- Gora i Goranci su za Kosovo i Metohiju u Srbiji. Gora je u svim ratovima učestvovala zajedno sa Srbima, u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, a ostala je i opstala zahvaljujući svojoj lokalnoj samoupravi i podršci Srbije i srpskog naroda – rekao je Ahmetović, podsetivši prisutne da su Goranci još u vreme Prvog srpskog ustanka snabdevali oružjem Karađorđeve ustanike i time doprineli oslobođenju Srbije od Turaka.

- Goranci su često bili izloženi pljački, pritiscima i ucenama. Dugo sam učesnik u političkom životu Gore i odgovorno tvrdim da je svojatanja Goranaca bilo najviše od strane Albanaca i Makedonaca, ali u zadnje vreme i od Bošnjaka, dok od strane Srba takvih svojatanja nikada nije bilo, već su nam Srbi, štaviše, uvek pomagali u odbrani našeg entiteta i identiteta – naglasio je Ahmetović, naglasiviši da je narod u Gori od 1999. godine konstantno pljačkan od strane lokalnih Albanaca.

- Konkretno, Gora treba da se uključi i organizuje u zajednicu srpskih opština, treba zatražiti odgovornost za korišćenje bombi sa osiromašenim uranijumom na Kosovu pred Međunarodnim sudom pravde, kao i rešavanje pitanja naknade štete za opljačkanu i popaljenu imovinu svih nealbanaca na Kosovu do koje je došlo nakon dolaska KFOR-a i na kraju stvaranje uslova za povratak raseljenih lica sa Kosova i Metohije, jer je to jedini način za opstanak pokrajine u okviru Srbije – zaključio je Ahmetović.

Učesnici skupa su bili saglasni u oceni da je Briselski sporazum neophodno odbaciti, ignorisati, ili makar neprimenjivati, kako bi se osigurao opstanak celokupne srpske države i naroda.

(Marko Radovanović – NSPM)