петак, 19. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Београд: Представљена петиција против увођења санкција Русији, коју је до сада потписало више од 200 јавних личности. Међу потписницима и академици Бећковић, Чавошки и Крестић, епископи СПЦ, Емир Кустурица и Славенко Терзић
Хроника

Београд: Представљена петиција против увођења санкција Русији, коју је до сада потписало више од 200 јавних личности. Међу потписницима и академици Бећковић, Чавошки и Крестић, епископи СПЦ, Емир Кустурица и Славенко Терзић

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 19. април 2022.

У Београду је представљена петиција против увођења санкција Русији, коју је до сада потписало више од 200 јавних личности, међу којима су академици Матија Бећковић, Коста Чавошки и Василије Крестић, епископи СПЦ Иринеј и Давид, редитељ Емир Кустурица и бивши амбасадор у Русији Славенко Терзић.

Петицијом се од председника Србије Александра Вучића, Владе и „најзначајнијих институција српског народа“ тражи да одбаце „притиске и уцене Запада“ и да не уводе санкције Русији.

Оцењује се да српски и руски народ вежу „најтешње везе“ и да је „трајно савезништво“ са том земљом данас једини гарант очувања територијалног интегритета Србије, односно Косова и Метохије у њеном саставу, као и очувања дејтонске уставне позиције Републике Српске.

Потписници петиције изразили су наду да ће украјински народ „одбацити“ западне савезнике који их, како се наводи, из себичних интереса гурају у сукоб са „словенском браћом“.

Додали су да иза петиције не стоји "нити једна политичка организација" и најавили да ће други круг потписника објавити на Дан победе над фашизмом, 9. маја.

По речима академика Матије Бећковића, Србија себи не би смела да дозволи "понижење" у виду увођења санцкија Русији.

"Ни Хитлер није тражио од Србије да шаље војску на Источни фронт, то је и за његова мерила било превише, као нека врста инцеста. Ниједном малом народу у наше време не би пало на памет да уводи санкције Русији, то им неко наређује, не због Русије, него да се зна ко им је газда", рекао је Бећковић.

Професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар оценио да је да се од Србије тражи да се прикључи санкцијама Русији "да би се приклонила западној интерпретацији кризе у Украјини".

"Од нас се тражи да прихватимо пропагандну матрицу која је дубоко лажна, а посредно и да прихватимо да је злочиначко бомбардовање Савезне републике Југославије 1999. године било нешто са чим смо се, макар накнадно, сагласили. То је суштина захтева који се постављају пред Србију и то никако не можемо прихватити", рекао је Ломпар.

Наводећи да је сарадња са Русијом "основни" услов опстанка српског народа од 16. века, уз како је рекао, мање прекиде током владавине краља Милана и Јосипа Броза Тита, професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић оценио је да би евентуално увођење санкција Русији представљало "национално самоубиство".

"Морате знати шта су национални интереси и од њих се не одступа. Питања опстанка наших суграђана на Косову и Метохији, наших сународника у РС су питања која зависе од Русије. Треба бити трезвен и умети сачекати, јер време ради за нас. Уз све критичне тренутке којима сада сведочимо, мултиполарни свет је већ успостављен", рекао је Ковић.

Оценио је да све што су српске власти урадиле према Русији, укључујући недавно гласање за суспензију те земље из Савета УН за људска права, "показује спремност да неко жели да прекине наше везе са Русијом и тиме се одрекне Косова и Метохије и Републике Српске".

"Узмимо спољну политику лишену сваког морала, како је замишља Александар Вучић. Шта је Србија добила гласањем за избацивање Русије из Савета УН за људска права? Добила је ракете 'дзавелин' или су добили косовски Албанци? Или је можда добила најновије претње демократски изабраном легитимном представнику српског народа у Председништву БиХ, Милораду Додику", упитао је Ковић.


Петиција против увођења санкција Русији

Очекујемо од најзначајнијих институција српског народа, од релевантних политичких организација, као и од новоизабраних посланика, да се јасно одреде против увођења санкција Русији

Имајући у виду да је српски народ у последњој деценији 20. века био највећа жртва политичког Запада у његовом покушају да успостави глобалну хегемонију и да је најпре над Србима испробао сва оружја хибридног ратовања, од економских санкција, преко медијских манипулација, до војне агресије;

Будући да смо сведоци да политички Запад та иста оружја данас примењује против руског народа, с циљем његове потпуне дехуманизације и слома руске државе;

Истовремено свесни да нас са братским руским народом вежу најтешње вишевековне везе, а да је држава Русија у прошлости била, а и данас је, једини поуздани гарант политичке самосталности српског народа,

Ми, доле потписани, својим именом и речју:

– Исказујемо пуну солидарност са руским народом и пружамо му подршку у одлучној борби за право на живот, слободу, политичку, економску и цивилизацијску самосталност и национално јединство;

– Надамо се да ће Украјинци одбацити западне саветнике који их због својих себичних интереса гурају у крвопролиће са православном руском браћом и да ће разум и мир што пре превладати;

– Очекујемо од најзначајнијих националних институција српског народа, од свих релевантних политичких организација, као и од новоизабраних посланика у Народној скупштини Републике Србије, да се јасно одреде против увођења санкција Руској Федерацији од стране Републике Србије;

– Тражимо од председника Републике Србије Александра Вучића да одбаци притиске и уцене Запада и да Влада Републике Србија не уводи санкције Руској Федерацији, нити да било којом појединачном одлуком угрози постојећу политичку, војну, привредну, финансијску и културну сарадњу између две државе, јер је трајно савезништво Републике Србије са Руском Федерацијом једини гарант очувања Косова и Метохије у саставу Србије, као и дејтонске уставне позиције Републике Српске.

Списак потписника петиције против санкција Руској Федерацији

Списак је дат по азбучном реду имена потписника

  1. проф. др Александар В. Ђорђевић

  2. Александар Вујовић

  3. др Александар Гајић

  4. проф. др Александар Ђикић

  5. Александар Лазић

  6. проф. др Александар Липковски

  7. Александар Павић

  8. др Александар Раковић

  9. проф. др Александар Седмак

  10. проф. др Александра Лончар Раичевић

  11. Александра Нинковић Ташић

  12. Ана Селић

  13. игуман манастира Црна река Андреј

  14. проф. др Бојан Бојанић

  15. Борис Над

  16. проф. др Бранимир Куљанин

  17. Божидар Зечевић

  18. Бранимир Нешић

  19. Бранислав Матић

  20. проф. др Бранислав Ристивојевић

  21. Бранислав Станковић

  22. др Бранко Вучинић

  23. Бранко Вучинић

  24. Бранко Драгаш

  25. проф. др Бранко Ракић

  26. Бранко Станковић

  27. проф. др Валентина Питулић

  28. проф. др Вања Станишић

  29. академик Василије Крестић

  30. Веља Чупић

  31. проф. др Вељко Брборић

  32. Весна Капор

  33. др Владимир Димитријевић

  34. др Владимир Коларић

  35. др Горан В. Ђорђевић

  36. проф. др Горан Латиновић

  37. др Гордана Живковић

  38. епископ крушевачки Давид

  39. академик Данило Баста

  40. Данило Бећковић

  41. Данило Тврдишић

  42. проф. др Дарко Р. Ђого

  43. доцент Дејан Антић

  44. Дејан Златановић

  45. проф. др Дејан Мировић

  46. проф. др Димитрије Ћеранић

  47. проф. др Драга Бојовић

  48. Драган Вујичић

  49. др Драган Хамовић

  50. др Драгана Дракулић-Пријма

  51. проф. др Драгана Новаков

  52. др Драгана Ратковић

  53. Драгана Трифковић

  54. проф. др Драгиша Бојовић

  55. проф. др Драго Перовић

  56. проф. др Драгољуб Петровић

  57. Драгомир Анђелковић

  58. Душан Илић

  59. проф. др Душан Крцуновић

  60. проф. др Душан Пророковић

  61. Душан Савић

  62. проф. др Душко Певуља

  63. доц. др Душко Челић

  64. проф. др Ђорђе Чантрак

  65. Емир Кустурица

  66. Желидраг Никчевић

  67. проф. др Зоран Арсовић

  68. Зоран Гутовић

  69. проф. др Зоран Кинђић

  70. проф. др Зоран Чворовић

  71. Зорица Јовићевић

  72. др Иван Милић

  73. проф. др Игор Вуковић

  74. Игор Ивановић

  75. Игор Маринковић

  76. Илија Петровић

  77. проф. др Ирена Арсић

  78. епископ бачки Иринеј (Буловић)

  79. др Исак Давидов

  80. др Јана Алексић

  81. др Јелена Газдић

  82. проф. др Јелица Стојановић

  83. проф. др Јован Б. Душанић

  84. доц. др Јован Јањић

  85. Јован Пејчић

  86. проф. др Јован Попов

  87. Јово Цвјетковић

  88. Југослав Кипријановић

  89. академик Коста Чавошки

  90. проф. др Лидија Томић

  91. Љиљана Богдановић

  92. академик Љубодраг Димић

  93. доцент Маја Лаковић

  94. др Марија Јефтимијевић Михајловић

  95. Марина Рајевић Савић

  96. Маринко Вучинић

  97. проф. др Марица Шљукић

  98. др Марко Јакшић

  99. проф. др Марко Павловић

  100. др Марко Пејковић

  101. академик Матија Бећковић

  102. проф. др Милан Благојевић

  103. Милан Ружић

  104. Милан Тегелтија

  105. Милана Бабић

  106. др Милица Томашевић

  107. проф. др Мило Ломпар

  108. проф. др Миломир Степић

  109. Милорад Вукашиновић

  110. проф. др Милош Ковачевић

  111. проф. др Милош Ковић

  112. Миодраг Зарковић

  113. др Миодраг Кулић

  114. др Мирјана Гочанин

  115. проф. др Мирјана Стојисављевић

  116. Мирослав Цера Михаиловић

  117. проф. др Митра Рељић

  118. Михаило Меденица

  119. др Миша Ђурковић

  120. Момчило Селић

  121. Наташа Јовановић

  122. др Небојша Шулетић

  123. др Немања Девић

  124. проф. др Ненад Кецмановић

  125. Никола Варагић

  126. Никола Врзић

  127. Никола Јовић

  128. Никола Маловић

  129. Никола Милованчев

  130. др Никола Танасић

  131. Никола Шијан

  132. др Олег Солдат

  133. др Предраг Анђелић

  134. Предраг Васиљевић

  135. др Предраг Голубовић

  136. проф. др Предраг Ћеранић

  137. др Рада Стијовић

  138. проф. др Радивоје Младеновић

  139. др Радован Калабић

  140. проф. др Радојица Јовићевић

  141. мр Радојка Цицмил-Реметић

  142. Ранко Гојковић

  143. Роксанда Алексић

  144. др Ружица Левушкина

  145. Саша Адамовић

  146. проф. др Светозар Поштић

  147. академик Славенко Терзић

  148. Славиша Ристић

  149. Славољуб Качаревић

  150. проф. др Слободан Антонић

  151. Слободан Ерић

  152. др Слободан Јанковић

  153. проф. др Слободан Комазец

  154. проф. др Слободан Орловић

  155. проф. др Слободан Панов

  156. проф. др Слободан Рељић

  157. академик Слободан Реметић

  158. проф. др Слободан Самарџић

  159. проф. др Снежана Кирин

  160. Спиридон Булатовић

  161. проф. др Срђан Перишић

  162. проф. др Срђан Шљукић

  163. др Стеван Гајић

  164. Стефан Каргановић

  165. проф. др Стојиљко Кајевић

  166. Тајана Потерјахин

  167. проф. др Татјана Самарџија

  168. Филип Живановић

  169. епископ зворничко-тузлански и администратор Епархије шабачке Фотије

  170. проф. др Часлав Копривица

171. Џевад Галијашевић

...

(Бета, Спутњик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер