BBC: Pronevere fondova EU

Dok evropske vlade ulažu ogromne napore da stabilizuju zajedničku valutu, milijarde evra nekontrolisano otiču iz budžeta Evropske unije.Do ovakvog zaključka su došli autori istraživanja koja je za BBC sproveo glavni reporter Biroa za istražiavčko novinartsvo pri Siti koledžu u Londonu "Angus Stikler".Istraživanje je pokazalo da su razmere pronevera i korupcije u trošenju evropskih fondova za regionalni razvoj zastaršujuće.

Fond za "strukturni regionalni" razvoj

Iako se stanovnici Evrope privikavaju na novu stvarnost, čija je glavna karakteristika drakonska štednja, Evropska unije i dalje nemilice troši.Njen strukturalni fond raspolaže sa kolosalnih 350 milijardi evra, iz kojih se finansiraju programi za regionalni razvoj u zemljama članicama.Radi se o 650 hiljada projekata čiji je glavni cilj da se podstakne razvoj najsiromašnijih delova Unije.
Ekipa BBCija je u saradnji sa Biroom za istraživačko novinarstvo od marta do novembra 2010. pregledala nekoliko stotina hiljada dokumenata koji ukazuju na pronevere ogromnih razmera i na to da se novac poreskih obveznika sliva u džepove italijanske mafije.

Novac za vetrenjače u džepu mafije

Diskretni zvuk turbina na vetar stiže sa gotovo svakog brda u unutrašnjosti Sicilije - a bezbrojni redovi ogromnih gvozdenih vetrenjača su vizuelni trag milijardi evra koje je Evropska unija uložila u ovo siromašno italijansko ostrvo.Pre dva meseca, italijanske vlasti zaplenile su od mafije imovinu vrednu milijardu i po evra - ispostavilo se da su evropska sredstva za izgradnju vetrenjača na Siciliji završavala u džepovima mafije.Šema pranja novca bila je vrlo složena, kaže najpoznatiji italijanski tužilac za organizovani kriminal Roberto Skarpenoto."Naša istraga na Siciliji pokazala je da se nekoliko stotina kompanija bavi proizvodnjom alternativne energije - vetrenjača i solarnih panela. Sve su one u vlasništvu tri ili četiri čoveka, koji su povezani sa mafijom", rekao je tužilac Skarpenoto BBC-ju.Koza nostra je uložila dosta vremena i napora u složenu operaciju obezbedjenja sredstava iz fondova EU, ali joj se trud itekako isplatio."Ti ljudi su, uz pomoć političara i opštinskih službenika dobijali dozvole koje su drugim kompanijama bile nedostupne, kupovali su zemlju zastrašivanjem vlasnika. Njihove ponude nisu se mogle odbiti." objašnjava Skarpenoto.

Mamac: nepovratna sredstva EU

Mafija i dan danas drži pod kontrolom praktično svako preduzeće,svaku radnju i svaki restoran u Palermu.Bivši član Koza nostre Antonio Biritela kaže da je mafija duboko utkana u sve pore društvenog života na Siciliji i da je zato toliko jaka.Podrazumeva se da svako, ma čime da se bavi, plaća reket, a do novca EU dolazilo se vrlo lako."Po meni, najveća greška je u tome što su sredstva iz regionalnih fondova EU bespovratna. Mafija je na to gledala kao na poklon s neba. Novac daje Unija, a trošenje nadgleda lokalna vlast - idealna kombinacija za oganizovani kriminal", objasnio je Antonio Biritela razloge za izuzetnu primaljivost fondova EU.

Istraga i izveštaj EP

Podstaknuta sumnjama da u trošenju sredstava EU italiji ima nepravilnosti, delegacija evropskih parlamentaraca je 2008. godine posetila Siciliju i Kalabriju.Potom je napisala izveštaj u kome se ukazuje na uticaj organizovanog kriminala i odsustvo bilo kakve ozbiljne kontrole.Šta je bilo sa tim izveštajem? - objašnjava britanski član delegacije EP Bil Njutn Dan."Vratili smo se u Brisel, napisali smo izveštaj Parlementu, u kome smo ukazali na razne malverzacije, a od Evropske komisije smo zatražili da problem reši. Ništa se, medjutim, nije dogodilo, jer je u krajnjoj liniji italijanska vlada odgovorna za raspodelu sredstava Unije i za kontrolu zakonitosti celog procesa. Komisija nema nikakve nadležnosti na teritoriji zemalja članica", kaže Bil Njutn Dan.

Dve milijarde "nestalo" za četiri godine

Prema podacima italijanske agencije za borbu protiv korupcije, od 2006. do 2010., u Italiji je proneverno više od dve milijarde evra iz fondova Evropske unije.I Evropska unija ima sopstveno odeljenje zaduženo za borbu protiv malverzacija - OLAF.Kritičari kažu da praktično ničemu ne služi - ima svega 18 istražitelja, koji i kada utvrde nepravilnosti, nisu ovlašćeni da podižu tužbe.Nemački poslanik Evropskog parlamenta Inge Grasler je 2008. godine podnela više predloga za jačanje ovlašćenja istražitelja OLAFa.Parlament ih je velikom, većinom glasova podržao, ali na tome se sve i završilo."Neke zemlje članice aktivno blokiraju rad OLAFa, jer nemaju interes da se otkriju i procesuiraju slučajevi pronevere: Moramo da nadjemo način da prinudimo nacionalna pravosudja da saradjuju sa OLAFom. U ovom trenutku, samo sedam odsto prijava OLAFA završava na sudu, a 93 odsto u korpi za otpatke. To znači da tolerišemo kriminal, što je zaista nedopustivo", zaključio je govoreći za BBC poslanica EP-a Inge Grasler.
(BBC)