Barak Obama: Nisam siguran da li Amerika u Avganistanu čini prave stvari

Vašington – Predsednik Barak Obama nije više siguran da li Amerika u Avganistanu „čini prave stvari i sledi pravu strategiju”, i sve dok ne bude u to siguran, na već osmogodišnje ratište tamo „neće poslati nijednog novog mladog čoveka ili ženu”.

Ovaj, još jedan vojni i spoljnopolitički zaokret, posle prošlonedeljnog „raketnog udara”, odustajanja od „štita” u Evropi, obelodanjen je u predsednikovim intervjuima televizijskim mrežama, snimljenim u petak i emitovanim juče. Dolazi u kontekstu erozije podrške avganistanskom ratu u javnosti i u kongresnim redovima Obaminih demokrata, ali i „promenjene dinamike” u samom Avganistanu, posle prošlomesečnih predsedničkih izbora koje su pratile velike manipulacije i nakon naglog porasta broja poginulih američkih vojnika u okršajima sa talibanskim pobunjenicima, ili od njihovih samoubilačkih diverzija.

Ove godine u Avganistanu je poginulo 350 Amerikanaca, zbog čega je kod kuće broj onih koji su protiv ovog rata porastao na 58 odsto. Kako piše današnji „Vašington post”, jedna od opcija je da se, umesto velikog proširenja ratnih napora protiv talibana, na nišan jednostavno stave lideri terorističkih grupa koji pokušaju da se vrate u Avganistan.

Ovo premišljanje usledilo je posle izveštaja – ratne procene – generala Stenlija Mekristala, glavnokomandujućeg američkih i NATO snaga u Avganistanu, gde on konstatuje da će iduće godine biti potrebno još vojnika, ili će se u protivnom „rat završiti neuspehom”. Ovaj izveštaj generala koji je komandnu dužnost preuzeo 15. juna, u Obamin kabinet je stigao još 31. avgusta, ali je „još u razmatranju”.

Iako je poverljiv, Mekristalov dokument od 66 strana dospeo je do „Vašington posta” koji ga danas objavljuje u svom internet izdanju, ali uz izostavljanje pojedinih „osetljivih” delova, na zahtev vlasti. U njemu, između ostalog, američki komandant iznosi teške optužbe na račun nekompetentnosti i korumpiranosti avganistanskih vlasti i detaljno nabraja glavne talibanske grupe, njihovu poziciju na terenu i spoljnu podršku na koju se oslanjaju.

Od tri pobunjeničke formacije, najjača je „Kveta šura taliban” koju predvodi Mula Omar, čije je sedište, od 11. septembra 2001, u pakistanskom gradu Kveti. Njegova grupa je uspostavila alternativnu vlast koja sebe naziva „Islamski emirat Avganistana”, koja jača zbog slabosti legitimne vlade u Kabulu. Omarovi ljudi imaju „guvernere u senci” u većini avganistanskih provincija, osnovali su šerijatske sudove, naplaćuju porez i regrutuju nove borce. Zasad se ovo najviše oseća u južnoj provinciji Kandahar, gde im uticaj rapidno raste.

Druga po snazi talibanska formacija je „Hakani”, čije je uporište u severoistočnom Avganistanu i koji se novcem i ljudstvom uglavnom snabdevaju iz Pakistana i nekih zemalja sa Bliskog istoka, održavajući jake veze sa Al Kaidom i drugim ekstremističkim grupama čije su baze u Pakistanu.

Treći je „Hezb islami”, mudžahedinska grupacija koju predvodi veteran iz rata protiv sovjetske okupacije, Gulbudin Hekmatijar. Aktivna je u samo tri provincije i cilj joj je, kako procenjuje general Mekristal, da sebi obezbedi „važnu ulogu” u nekoj budućoj vladi u Kabulu. Vođe sve tri grupe su inače u Pakistanu, i u izveštaju se tvrdi da uživaju podršku pojedinih delova tamošnje vojno-obaveštajne službe, ISI.

Iako ne pominje koliko bi mu pojačanje trebalo, očekuje se da će general Mekristal zatražiti još 30.000 novih vojnika, da bi, kako navodi, „uspeh bio dostižan”. Sada je u Avganistanu, posle prispeća pojačanja od 21.000 ljudi koje je odobrio Obama, ukupno 68.000 američkih vojnika, što je upola manje od trupa koje su angažovane u Iraku.

(Politika)