Барак Обама: Нисам сигуран да ли Америка у Авганистану чини праве ствари

Вашингтон – Председник Барак Обама није више сигуран да ли Америка у Авганистану „чини праве ствари и следи праву стратегију”, и све док не буде у то сигуран, на већ осмогодишње ратиште тамо „неће послати ниједног новог младог човека или жену”.

Овај, још један војни и спољнополитички заокрет, после прошлонедељног „ракетног удара”, одустајања од „штита” у Европи, обелодањен је у председниковим интервјуима телевизијским мрежама, снимљеним у петак и емитованим јуче. Долази у контексту ерозије подршке авганистанском рату у јавности и у конгресним редовима Обаминих демократа, али и „промењене динамике” у самом Авганистану, после прошломесечних председничких избора које су пратиле велике манипулације и након наглог пораста броја погинулих америчких војника у окршајима са талибанским побуњеницима, или од њихових самоубилачких диверзија.

Ове године у Авганистану је погинуло 350 Американаца, због чега је код куће број оних који су против овог рата порастао на 58 одсто. Како пише данашњи „Вашингтон пост”, једна од опција је да се, уместо великог проширења ратних напора против талибана, на нишан једноставно ставе лидери терористичких група који покушају да се врате у Авганистан.

Ово премишљање уследило је после извештаја – ратне процене – генерала Стенлија Мекристала, главнокомандујућег америчких и НАТО снага у Авганистану, где он констатује да ће идуће године бити потребно још војника, или ће се у противном „рат завршити неуспехом”. Овај извештај генерала који је командну дужност преузео 15. јуна, у Обамин кабинет је стигао још 31. августа, али је „још у разматрању”.

Иако је поверљив, Мекристалов документ од 66 страна доспео је до „Вашингтон поста” који га данас објављује у свом интернет издању, али уз изостављање појединих „осетљивих” делова, на захтев власти. У њему, између осталог, амерички командант износи тешке оптужбе на рачун некомпетентности и корумпираности авганистанских власти и детаљно набраја главне талибанске групе, њихову позицију на терену и спољну подршку на коју се ослањају.

Од три побуњеничке формације, најјача је „Квета шура талибан” коју предводи Мула Омар, чије је седиште, од 11. септембра 2001, у пакистанском граду Квети. Његова група је успоставила алтернативну власт која себе назива „Исламски емират Авганистана”, која јача због слабости легитимне владе у Кабулу. Омарови људи имају „гувернере у сенци” у већини авганистанских провинција, основали су шеријатске судове, наплаћују порез и регрутују нове борце. Засад се ово највише осећа у јужној провинцији Кандахар, где им утицај рапидно расте.

Друга по снази талибанска формација је „Хакани”, чије је упориште у североисточном Авганистану и који се новцем и људством углавном снабдевају из Пакистана и неких земаља са Блиског истока, одржавајући јаке везе са Ал Каидом и другим екстремистичким групама чије су базе у Пакистану.

Трећи је „Хезб ислами”, муџахединска групација коју предводи ветеран из рата против совјетске окупације, Гулбудин Хекматијар. Активна је у само три провинције и циљ јој је, како процењује генерал Мекристал, да себи обезбеди „важну улогу” у некој будућој влади у Кабулу. Вође све три групе су иначе у Пакистану, и у извештају се тврди да уживају подршку појединих делова тамошње војно-обавештајне службе, ИСИ.

Иако не помиње колико би му појачање требало, очекује се да ће генерал Мекристал затражити још 30.000 нових војника, да би, како наводи, „успех био достижан”. Сада је у Авганистану, после приспећа појачања од 21.000 људи које је одобрио Обама, укупно 68.000 америчких војника, што је упола мање од трупа које су ангажоване у Ираку.

(Политика)