Posle 23-časovnog zasedanja, Atina i kreditori postigli sporazum o 86 milijardi evra pomoći

ATINA - Grčka i njeni međunarodni kreditori postigli su dogovor o trećem "paketu spasa", teškom 86  milijardi evra, saopštilo je zvanično Ministarstvo finansija Grčke.

"Sporazum je postignut. Trenutno se pregovara o nekim sitnim detaljima", izjavio je neimenovni zvaničnik ministarstva finansija posle maratonskih pregovora tokom noći u Atini, preneo je Rojters.

Nakon 23-satnog zasedanja koje je počelo u ponedeljak posle podne, iscrpljeni grčki političari pojavili su se u hotelu u središtu Atene te najavili da su dve strane dogovorile detalje sporazuma te da je ostalo nekoliko manjih pitanja koje još treba dogovoriti.

"Konačno imamo beli dim. Postignut je sporazum. Neki manji detalji upravo se raspravljaju", rekao je dužnosnik grčkog ministarstva financija.

Očekuje se da će sporazum biti vrijedan do 86 milijardi eura, u obliku novih zajmova za dugovima prezaduženu Grčku, no dužnosnik nije potvrdio taj iznos.

Zvaničnici Grčke su se i nadali da će do danas postići sporazum sa poveriocima, koji će biti poslat na odobrenje parlamentu u Atini do 18. avgusta.

U pregovorima su učestvovali grcki ministri finansija i ekonomije Euklid Cakalotos i Jorgos Statakis i predstavnici Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropskog stabilizacionog mehanizma o novom paketu pomoći.

Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos rekao je novinarima u Atini nakon sastanka da su ostala dva ili tri manja detalja o kojima je potrebno još razgovarati, ali da je najveći deo pitanja rešen.

Atini se žurilo da završi sporazum o novom programu o približno 86 milijardi evra do utorka da bi dobila prvu tranšu do 20. avgusta, kada se suočava sa plaćanjem duga Evropskoj centralnoj banci.

Atina i poverioci dogovorili su fiskalne ciljeve koji će biti uslov za isplatu pomoći, uključujući primarni budžetski suficit od 0,25 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2015, 0,5 odsto u 2016, 1,75 odsto u 2017. i 3,5 odsto u 2018.

Jedna od spornih tačaka u pregovorima bilo je smanjenje planine nenaplativih zajmova.

Atina je želela da kreira takozvanu lošu banku, dok su kreditori insistirali da ti zajmovi budu grupisani i prodati investicionim fondovima koji ulažu u hartije od vrednosti.

Još uvek nije jasno kako je to pitanje rešeno, navodi neimenovani zvaničnik.

Tema debate bilo je i osnivanje investicionog fonda koji bi imao za cilj da prikupi 50 milijardi evra od privatizacije, od čega bi tri četvrtine bile upotrebljene za dokapitalizaciju banaka i smanjenje javnog duga.

Obe strane složile su se da je potrebno deregulisati grčko tržište prirodnog gasa, navodi izvor iz Ministarstva finansija u Atini.

Ukoliko nacrt memoranduma o razumevanju i ponovljena analiza održivosti grčkog duga budu spremni po planu, očekuje se da će ih grčka vlada i parlament odobriti do četvrtka, što bi otvorilo put za sednicu ministara finansija evrozone u petak.

(Blic)