петак, 29. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > После 23-часовног заседања, Атина и кредитори постигли споразум о 86 милијарди евра помоћи
Хроника

После 23-часовног заседања, Атина и кредитори постигли споразум о 86 милијарди евра помоћи

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 11. август 2015.

АТИНА - Грчка и њени међународни кредитори постигли су договор о трећем "пакету спаса", тешком 86  милијарди евра, саопштило је званично Министарство финансија Грчке.

"Споразум је постигнут. Тренутно се преговара о неким ситним детаљима", изјавио је неименовни званичник министарства финансија после маратонских преговора током ноћи у Атини, пренео је Ројтерс.

Након 23-сатног заседања које је почело у понедељак после подне, исцрпљени грчки политичари појавили су се у хотелу у средишту Атене те најавили да су две стране договориле детаље споразума те да је остало неколико мањих питања које још треба договорити.

"Коначно имамо бели дим. Постигнут је споразум. Неки мањи детаљи управо се расправљају", рекао је дужносник грчког министарства финанција.

Очекује се да ће споразум бити вриједан до 86 милијарди еура, у облику нових зајмова за дуговима презадужену Грчку, но дужносник није потврдио тај износ.

Званичници Грчке су се и надали да ће до данас постићи споразум са повериоцима, који ће бити послат на одобрење парламенту у Атини до 18. августа.

У преговорима су учествовали грцки министри финансија и економије Еуклид Цакалотос и Јоргос Статакис и представници Европске централне банке, Међународног монетарног фонда и Европског стабилизационог механизма о новом пакету помоћи.

Грчки министар финансија Еуклид Цакалотос рекао је новинарима у Атини након састанка да су остала два или три мања детаља о којима је потребно још разговарати, али да је највећи део питања решен.

Атини се журило да заврши споразум о новом програму о приближно 86 милијарди евра до уторка да би добила прву траншу до 20. августа, када се суочава са плаћањем дуга Европској централној банци.

Атина и повериоци договорили су фискалне циљеве који ће бити услов за исплату помоћи, укључујући примарни буџетски суфицит од 0,25 одсто бруто домаћег производа у 2015, 0,5 одсто у 2016, 1,75 одсто у 2017. и 3,5 одсто у 2018.

Једна од спорних тачака у преговорима било је смањење планине ненаплативих зајмова.

Атина је желела да креира такозвану лошу банку, док су кредитори инсистирали да ти зајмови буду груписани и продати инвестиционим фондовима који улажу у хартије од вредности.

Још увек није јасно како је то питање решено, наводи неименовани званичник.

Тема дебате било је и оснивање инвестиционог фонда који би имао за циљ да прикупи 50 милијарди евра од приватизације, од чега би три четвртине биле употребљене за докапитализацију банака и смањење јавног дуга.

Обе стране сложиле су се да је потребно дерегулисати грчко тржиште природног гаса, наводи извор из Министарства финансија у Атини.

Уколико нацрт меморандума о разумевању и поновљена анализа одрживости грчког дуга буду спремни по плану, очекује се да ће их грчка влада и парламент одобрити до четвртка, што би отворило пут за седницу министара финансија еврозоне у петак.

(Блиц)    

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер