петак, 19. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Апелациони суд у Београду за годину дана повећао казну затвора Момчилу Перишићу и правоснажно га осудио на четири године затвора због шпијунаже
Хроника

Апелациони суд у Београду за годину дана повећао казну затвора Момчилу Перишићу и правоснажно га осудио на четири године затвора због шпијунаже

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 02. март 2022.

 Апелациони суд у Београду повећао је за годину дана казну затвора некадашњем начелнику Генералштаба, пензионисаном генералу Момчилу Перишићу и правоснажно га осудио на четири године затвора због шпијунаже, односно одавања тајних података службенику амбасаде САД у Београду, америчком држављанину 2002. године.

Истом одлуком Миодрагу Секулићу и Владану Влајковићу потврђене су казне од по годину и по дана затвора због одавања војне тајне, сазнаје Танјуг.

Пресудом Апелационог суда преиначена је првостепена пресуда Вишег суда у Београду којом је Перишић био осуђен на три године затвора због кривичног дела шпијанажа.

Апелациони суд је у образложењу навео да је казну Перишићу повећао имајући у виду више високих функција које је Перишић обављао у највишим органима власти и да је као њихов носилац „у јачем степену био дужан да чува темељне вредности на којима почива правни систем и безбедност државе“.

Осуђен је јер је 14. марта 2002. године у ресторану “Шарић” на Ибарској магистрали предао тајне војне податке службенику амбасаде САД Џону Нејбору, који су код њега касније пронађени.

У питању је записник са колегијума начелника Генералштаба Војске Југославије одржан 11. октобра 2001. године, који је означен степеном тајности „Војна тајна-строго поверљиво“ и садржи тајне војне податке, а који је, приликом интервенције органа безбедности Војске Југославије и војне полиције пронађен код поменутог америчког држављанина.

Од њега су документа одузета и то: недељни план рада НГШ ВЈ за период од 26. фебруара до 4. марта, преглед који се односи на списак пуковника – кбб ВЈ за унапређење у чин генерала – адмирала период крај 2001. године, стање и функционисање система обезбеђења државне границе СР Југославије (са тежиштем на део државне границе између Републике Црне Горе и Републике Албаније) од 11. октобра 2001. године.

Затим „Информација о регулисању стања у служби професионалних војних лица чина генерала – адмирала од 24. јануара 2001. године која је упућена председнику СРЈ“, документ „Актуелна безбедносна ситуација у окружењу и СРЈ са тенденцијом њеног развоја“, „Списак генералног кадра ВЈ ван наредбе председника СРЈ“ и „Списак објеката и комплекса ВЈ који се могу ставити у функцију шире друштвене намере“.

Дан након тога, приликом претреса радног кабинета Перишића у Влади Србије пронађене су и дискете на којима су се налазили тајни војни документи – записници са колегијума НГШ ВЈ одржаних током 1999, 2000. и 2001. године.

Ова документа, према пресуди, Перишић прибавио у намери да их преда страној држави, и то тако што је искористио познанство са Влајковићем и Секулићем, који су, током 2001. године до почетка 2002. године, учинили доступне нарочито поверљиве податке који представљају војну тајну.

Секулић је вршћи дужност самосталног референта за информатичку подршку у кабинету начелника Генералштаба поступајући супротно својим дужностима чувања и заштите јавних података, са рачунара преснимавао на дискете нарочито поверљиве податке садржане у записницима са колегијума НГШ ВЈ који су степеновани као „Војна тајна – строго поверљиво“, те приступ записницима са ових колегијума заштитио шифрама, а затим их достављао Влајковићу који их је, знајући да се ради о дискетама које садрже војне тајне, предавао Перишићу.

Иначе комплетно првостепено суђење одвијало се без присуства јавности ради заштите војних и државних тајни, али је првостепена пресуда била јавно објављена.

Поступак за ови "шпијунску аферу" покренуло је некадашње војно правосуђе у марту 2002. године, али се Перишић тада позвао на посланички имунитет.

Поново је активиран 2004, али је већ наредне године прекинут због Перишићевог одласка у Хашки трибунал, где му је суђено за ратне злочине, што је окончано 2013. године ослобађајућом пресудом.

Поступак за шпијунажу је поново активиран 2014. године.

Перишић је био ухапшен 14. марта 2002. у ресторану на периферији Београда, под сумњом за "одавање поверљивих информација америчком обавештајцу Џону Нејбору", који се тада позвао на дипломатски имунитет.

Поступак је првобитно вођен пред војним правосуђем, које је у међувремену укинуто, и сада је пред кривичним одељењем Вишег суда у Београду.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер