Хроника | |||
Антонио Гутереш у извештају о КиМ: Атмосфера на северном Косову остаје напета, а потенцијал за ескалацију и даље постоји. Дијалог под покровитељством ЕУ наставља да стагнира |
среда, 30. октобар 2024. | |
Атмосфера на северном Косову остаје напета, а потенцијал за ескалацију и даље постоји. Позивам стране да поново потврде своју посвећеност дијалогу који олакшава Европска унија и да у потпуности примене постојеће споразуме, поручује Антонио Гутереш у свом извештају. „Једностране акције, укључујући затварање институција финансираних од стране Србије, кораке ка поновном отварању моста у Митровици, као и рестрикције према српским производима и спровођење нове уредбе о валути, повећавају тензије и нарушавају поверење међу заједницама и између заједница и институција“, наводи се у најновијем извештају Генералног секретара Уједињених Нација, који преноси Коссев. Ове акције не само да ометају свакодневни живот и социоекономска права погођених, већ такође угрожавају колективни напредак и стабилност, који су кључни за мирну и просперитетну будућност свих, наводи даље Генерални секретар. „Забринутост невећинских заједница поводом потенцијалних акција које утичу на образовне и здравствене институције које води Србија, након затварања институција које пружају основне услуге, морају се у потпуности адресирати. Очување економских и социјалних права невец́инских заједница, укључујући и најугроженије, је од суштинског значаја. Потребно је обновити изградњу поверења између заједница“, истиче се у извештају. Гутереш је позвао на одговорно вођство које ће приоритет дати благостању и људским правима свих људи на Косову. „Кључно је да акције политичких лидера одражавају посвећеност да се реше потребе и права свих заједница“, поручио је. У Савету безбедности данас се расправља о редовном полугодишњем извештају УНМИК-а, односно Генералног секретара о стању на Косову. Србију представља Марко Ђурић, а Приштину Доника Гервала. Извештај покрива период од 16. марта до 15. септембра ове године. Детаљно су забележени догађаји на терену, али и оно што се догађало у процесу дијалога. Ситуација на Северу је описана као и „даље напета“, док се за дијалог наводи да он „стагнира“. „Врло ограничен напредак“ Констатује се да је током периода извештавања, постигнут мали напредак у примени споразума између Београда и Приштине уз посредовање Европске уније. „Дијалог под покровитељством ЕУ наставља да стагнира“, детектује извештај. Забележено је да је 17. марта, на годишњицу Охридског анекса, високи представник ЕУ за спољне послове, Жозеп Борељ, нагласио „врло ограничен“ напредак обе стране у примени обавеза. У јуну су одржани састанци у Бриселу, али су завршени без постигнутог договора. Ипак, Гутереш је поздравио званичну регистрацију имовине Манастира Високи Дечани, у складу са пресудом Уставног суда Косова из 2016. године, која је донета захваљујући осмогодишњим међународним напорима; овог пута и да се Косову помогне у процесу пријема Косова за чланство у СЕ, што се на крају није догодило. „Ово представља важан корак ка поштовању правних обавеза и заштити културног наслеђа“, поручује Генерални секретар. Похвалан је за Гутереша и континуирани напредак у решавању судбине несталих кроз Радну групу за нестале, и подстиче на то да се убрзају ти напори. „Обе стране треба да предузму све потребне кораке за имплементацију одредби Декларације о несталим особама, коју су подржали Београд и Приштина 2. маја у оквиру дијалога који олакшава Европска унија“, поручује. Борељ је и 26. јуна председавао састанцима на високом нивоу са Куртијем и Вучићем у Бриселу, који су имали за циљ да припреме пут за каснији трилатерални сусрет. Међутим, тај се састанак није одржао. Борељ је након тога рекао да Курти није био спреман за трилатерални састанак уз изношење три услова за „даље ангажовање Пристине у ширем процесу нормализације“, а то су: (а) формализација Споразума путем потписа; (б) повлачење писма које је 13. децембра 2023. године упутила бивша премијерка Србије, Ана Брнабић, Европској служби за спољне послове; и (ц) предаја починилаца укључених у инцидент у Бањској ради процесуирања пред косовским правосудним органима. Борељ је тада тврдио да је председник Вучић „био вољан“ да одржи трилатерални састанак, али и да: „Није био спреман да у потпуности испуни Куртијеве услове, позивајући се на уставна ограничења, али је показао спремност да истражи опције“. Састанак главних преговарача са Мирославом Лајчаком одржан је 2. јула у Бриселу, првенствено како би се разговарало о финализацији тзв. Плана секвенцирања за Анекс примене Споразума. Дискусије су завршене без напретка. Парламентарна скупштина Савета Европе препоручила је да се Косово позове да постане члан Савета Европе и да ће организација пратити спровођење неколико обавеза и обавеза након приступања. Парламентарна скупштина је напоменула да би успостављање Асоцијације/Заједнице општина са српском већином било „важан корак“ ка обезбеђивању заштите права Срба на Косову и да би се то требало сматрати „обавезом након приступања“. Председник Вучић је раније напоменуо да ће Србија размотрити напуштање Савета Европе ако Косово буде примљено у ову организацију и обећао да ће се борити против кандидатуре Косова за чланство. „Убрзо након тога, портпарол Европске службе за спољне послове рекао је да је лобирање Србије против кандидатуре Косова за приступ међународним организацијама јасно кршење Споразума из 2023. године“, наводи се у извештају. Подсетили су на то да су Француска и Немачка уочи састанка Комитета министара Савета Европе 16. и 17. маја, истакле важност да Пристина постигне опипљив напредак ка успостављању Заједнице општина са српском већином, управо у контексту свог захтева за придруживање овој европској организацији. Подсетили су на то да су у заједничком писму Куртију, канцелар Немачке, председник Француске и премијер Италије, затражили од Косова да пошаље нацрт статута Заједнице општина са српском већином који је предложила Европска унија, Уставном суду Косова на ревизију. Они су тада такође нагласили да изненадни Куртијев предлог о томе да се припреми нови нацрт статута који ће бити послат Савету Европе на ревизију – „ризикује даље подривање дијалога којим посредује Европска унија“. „Пријава Косова за чланство у Савету Европе остала је на чекању“, констатује се у овом извештају. „Неколико ограничења слободе кретања наметнуто је и од стране Београда и од стране Приштине. Дана 17. априла, стотине грађана са Косова, укључујући полицајце, задржани су на различитим српским граничним прелазима неколико сати. Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да су четири особе, укључујући заменика директора полиције Косова, ухапшене. Све четири особе су сутрадан пуштене. Председник Народне скупштине Србије изјавио је да је акција била усмерена на одбрану уставног поретка Србије“, истиче се. Забележили су и реакцију која је уследила из Приштине. Косовски премијер је те акције квалификовао као „одмазду против цивила на Косову“, док је портпарол Европске службе за спољне послове изјавио да су „једностране и некординисане акције“ Београда прекршиле Споразум из 2011. године о слободи кретања. Верификовано је ипак и то да је 9. маја, Министарство унутрашњих послова Косова покренуло процес замене српских возачких дозвола. Од 6.509 захтева за издавање косовских возачких дозвола, 5.732 било је са Севера. Ситуација на Северу остаје напета „Безбедносна ситуација на северном Косову и даље је напета, обележена бројним инцидентима који су додатно погоршали тензије између Срба на Косову и косовских власти“, констатује Генерални секретар. Ове тензије су се манифестовале кроз различите догађаје и мере које су утицале на свакодневни живот локалног становништва, те је о безбедносној ситуацији на Северу извештено и кроз посебан одељак. „Косовске власти предузеле су низ акција које су утицале на свакодневицу живота косовских Срба и других невећинских заједница. Приштина је поновила да су те акције имале за циљ спровођење владавине права и да нису биле изричито циљане на косовске Србе. Ипак, сваки пут када би косовске власти спровеле мере за које се нису консултовале и договориле их са представницима косовских Срба, у дијалогу Београда и Приштине, многи косовски Срби су то доживљавали на супротан начин“, наводи се у извештају. Тако су и доживели када је Косовска полиција 2. маја инсталирала надзорне камере у центру Северне Митровице, потврђујући своју намеру да инсталира „око 200 камера на северу Косова“. У јулу (22.) неколико је камера постављено и око главног моста на Ибру. „То је изазвало забринутост код више организација цивилног друштва у вези са правом на приватност“, поручује се у овом извештају. Излистани су догађаје који су обележили овај период, пре свега када је у питању ситуација на терену, поред процеса дијалога који се води под окриљем ЕУ. Нагласили су да су косовске власти затвориле неколико институција које финансира Србија и „изразили намеру“ да поново отворе главни мост у Митровици за саобрац́ај возила, који је постао „спорно и симболично питање“. (КоССев-Н1) |