уторак, 05. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ангела Меркел: Залагаћу се и молићу се да Грчка остане у еврозони
Хроника

Ангела Меркел: Залагаћу се и молићу се да Грчка остане у еврозони

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 09. октобар 2012.

Атина - Далеко од очију Грка од којих су је чувале јаке полицијске снаге, немачка канцеларка Ангела Меркел обећала је подршку грчкој влади у даљим напорима да спроведе реформе и поврати међународни кредибилитет. Изразила је уверење да је место Грчкој у еврозони, али је поручила да ће се о транши европског кредита одлучивати после коначног извештаја инспектора „тројке” међународних кредитора.

„Залагаћу се да Грчка остане у еврозони и молићу се да тако и буде јер видим да су влада и народ постигли велики напредак у спровођењу реформи. Огроман део тог тешког пута пуног одрицања већ је пређен, преостало је да се процес доведе до краја јер, у противном, Грчка би много изгубила. Заједнички је интерес да Грчка поврати поверење и стабилност”, изјавила је Меркелова новинарима по завршетку разговора са Антонисом Самарасом.

Пред ТВ камерама грчки премијер није могао да сакрије дозу резигнираности када је подвукао да „Грчка не тражи милост, не очекује велике суме новца” али да је, како је рекао, задовољан да је на лицу места могао да саопшти колике су жртве учињене, колико је људи остало без посла и колико је тога још Атина спремна да учини да би испунила све своје обавезе према кредиторима и сачувала своје место у еврозони.

„Посебно ми је важно сазнање да је канцеларка Меркел показала да поштује жртве грчког народа”, закључио је Самарас.

Кратким пријемом код председника Грчке Кароласа Папуљаса, коме је поручила да је у посету дошла као пријатељ и партнер, заокружен је политички дијалог са немачким канцеларом.

„Ваша посета је за нас од посебне важности јер долази у тренутку када  су снаге грчког народа на крају, када је сасвим исцрпљен кризом”, рекао је Папуљас и подвукао да заједнички задатак треба да буде трагање за мерама које ће смањити незапосленост и које ће пружити наду.

Атињани, међутим, нису Ангелу Меркел дочекали са добродошлицом. Око 60.000 незадовољних Грка изашло је на протесте да још једном покажу да не одобравају наметнуте мере штедње и да је сматрају главним кривцем за реформе којима је, у замену за европске кредите, нација доведена на ивицу сиромаштва. Носили су пароле са поруком „Грчка није немачка колонија” и „Ово није ЕУ већ ропство”. Дошло је до неколико озбиљних инцидената и сукоба демонстраната и полиције. На каменице, полиција је одговорила шок-бомбама и бибер-спрејом.

С друге стране, у најужем центру, у зони око парламента, Меркелову су дочекале сабласно празне улице, јако обезбеђење око Председничке палате, немачке амбасаде и Гетеовог института...

У ровитој ситуацији са неизвесним решењем које се о судбини Грчке очекује на самиту ЕУ у Бриселу 18. октобра, посета и подршка Меркелове има за Атину посебни значај. Даје извесну сигурност да ће Грчка остати у еврозони, да ће поред извештај експерата „тројке” који имају много замерки на спровођења реформи и пакета мера штедње од 13,7 милијарди евра бити саслушани и аргументи Атине, њени апели за продужавање рокова за враћање дугова и да ће европски  кредит од 31,5 милијарди можда бити уплаћен на време како би се већ у новембру избегао државни банкрот.

Истовремено, овом посетом је Меркелова хтела да покаже критичарима у сопственом парламенту да има слуха и осећања за патње грчког народа. Процењује се да је до наредних немачких избора за њу и те како важно да Грчка остане у еврозони и да око ње не буде озбиљних потреса. Јер, евентуални излазак Грчке значио би и опасан „домино ефекта”, што би и Берлин могло превише да кошта. Бар 70 милијарди евра, колико му дугују држава и грчке банке.

Јасмина Павловић-Стаменић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер