Ангела Меркел: Преговори са Србијом у јануару, ако дође до напретка у спровођењу Бриселског споразума

Посланици Бундестага дали сагласност да немачка влада на састанку Европског савета гласа за почетак приступних преговора Србије са ЕУ, с тим да се прва приступна конференција одржи у јануару 2014. године. Преговори могу да почну уколико у децембру буде потврђен напредак у спровођењу споразума Београда и Приштине, рекла у Бундестагу канцеларка Ангела Меркел.

Прва конференција Европске уније са Србијом о приступању може да буде одржана у јануару 2014. уколико у децембру буде потврђен напредак у спровођењу споразума Београда и Приштине, рекла је данас у Бундестагу савезна канцеларка Ангела Меркел.

11.55 - Бундестаг дао сагласност да немачка влада на састанку Европског савета гласа за почетак приступних преговора Србије са ЕУ, али под условом да се прва приступна конференција одржи у јануару 2014. године.

10.03 - Ангела Меркел: Прва конференција ЕУ са Србијом о приступању може да буде одржана у јануару 2014. уколико у децембру буде потврђен напредак у спровођењу споразума Београда и Приштине.

9.03 - Почела седница Бундестага на којој бити изнет став немачке владе и парламента о почетку приступних преговора Србије са ЕУ. Ангела Меркел се обраћа посланицима.

Прва конференција Европске уније са Србијом о приступању може да буде одржана у јануару 2014. уколико у децембру буде потврђен напредак у спровођењу споразума Београда и Приштине, рекла је у Бундестагу савезна канцеларка Ангела Меркел.

Подносећи извештај савезне владе уочи самита ЕУ данас и сутра у Бриселу, канцеларка Меркел је рекла да су Србије и Косово учинили "без сумње одлучујући напредак" потписивањем споразума у Бриселу.

Но, како је додала,"тек када се у децембру потврди напредак у спровођењу договореног, могуће је да се у јануару одржи прва конференција између Еу и Србије и приступању".

Поред тога, Немачка пре пуноправног чланства Србије у ЕУ, очекује и "пуну нормализацију односа" Београда и Приштине.

Бундестаг би данас требало да формулише коначан став о почетку приступних преговора Србије са Европском унијом, уочи самита европских лидера.

Хришћанско-демократска опција Меркелове, најјача у Бундестагу, донела је у уторак, како је Танјугу речено, одлуку о фракцијском ставу посланика који су за то да се Србији додели ''зелено светло'', а да се о датуму одлучује у јануару.

''У четвртак ће Бундестаг усвојити дуго жељено 'зелено светло' да и немачка влада на Савету Европе 27. и 28. јуна може у основи дати сагласност за почетак приступних преговора са Србијом. Пре него што приступни преговори могу почети, треба, ипак, сачекати испуњење плана о имплементацији. Једна конференција о приступу у јануару 2014. године ће оценити то спровођење'', рекао је председник одбора за ЕУ немачког парламента, демохришћанин, Гунтер Крихбаум у изјави Танјугу.

Опција о "зеленом светлу" с датумом у јануару предочена је и председнику Скупштине Србије Небојши Стефановићу, који се са председником Бундестага Норбертом Ламертом састао у Берлину овог понедељка.

И Ламерт је, затим, у свом саопштењу за медије потврдио "зелено светло", али и да ће немачки посланици јасно ставити до знања "да је услов за почетак конкретних преговора примена бриселског споразума између Србије и Косова од 19. априла".

Бундестаг данас даје ''зелено светло'' да се у јануару 2014. одреди датум почетка преговора са Србијом

Немачки Бундестаг данас ће, како се најављује из редова демохришћана канцеларке Ангеле Меркел, дати ''зелено светло'' својој влади да на Савету Европске уније гласа за почетак приступних преговора са Србијом, а да се, затим, у јануару следеће године одреди датум, у зависности од испуњења плана примене ''Бриселског споразума'' Београда и Приштине.

''Бундестаг ће усвојити дуго жељено ''зелено светло'' да и немачка влада на Савету ЕУ 27. и 28. јуна може у основи дати сагласност за почетак приступних преговора са Србијом. Пре него што приступни преговори могу да почну, треба, ипак, сачекати испуњење плана о имплементацији'', рекао је председник Одбора за послове ЕУ немачког Буднестага Гунтер Крихбаум Тањугу, износећи став својих демохришћана, најјаче политичке фракције Бундестага, која има 237 од укупно 620 посланика.

Крихбаум је истакао је да је тиме поступак за Србију сличан оном у разговорима са Црном Гором, где су, како је навео, есенцијална питања већ раније, пре почетка приступних преговора, била разјашњена, како то не би блокирало процес.

Он је, такође, изјавио да оно, од чега у суштини зависи тај пут Србије ка ЕУ, није датум када ће преговори почети, већ је одлучујућа солидна припрема преговора и неуморна политичка жеља.

''Такво једно концентрисање на датуме увек је била једна фантомска дискусија. Одлучујуће је пуно више, једна солидна припрема преговора и неуморна политичка жеља'', рекао је немачки политичар и нагласио да га је радовало што је Србија у прошлим недељама и месецима тако храбро и одлучно деловала.

''Једно је јасно, да није било тих консеквентних корака у односима са Косовом, ми не би могли да дамо 'зелено светло''', рекао је Крихбаум и нагласио да ''захвалност и признање с тога припада српским представницима владе, ''који су ишли тим путем одлучно и са високим личним ангажманом''.

Ово је став демохришћана, на чијем челу је Меркелова, која ће, према краткој најави Бундестага, пред посланицима поднети једну владину декларацију о самиту Савета Европе, 27. и 28. јуна у Бриселу.

Меркелова ће, сасвим је извесно, имати оне који другацицје мисле од ње и међу својим коалиционим партнерима, либералима, и опозицијом, али опција о ''зеленом светлу'' је дефинисана.

И Ламерт је у свом саопштењу за медије нагласио ''зелено светло'', али и да ће немачки посланици јасно ставити до знања ''да је услов за почетак конкретних преговора примена ''Бриселског споразума'' између Србије и Косова од 19. априла 2013.''.

Сам шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле је приликом мајске посете Београду, такође, рекао да је примена споразума услов за датум и тиме је, уз Став Берлина о ''зеленом светлу'' без датума указује и, што није на последњем месту, и на континуитет полилтике самих демохришћана, канцелара Ангеле Меркел, који су се у једној својој декларацији од пре неколико година, заложили да после пријема Хрватске, настане ''консолидујућа фаза у проширењу ЕУ'', не прецизирајући колико она треба да траје, како би се, обновиле ''апсорпционе моћи'' ЕУ. 

Шта је, када је реч о овом берлинском ставу, позитивно за Србију? 

То је, сазнаје Танјуг, да се оно што је Србија до сада учинила у примени Бриселског споразума и реформама вреднује у Берлину као истински, а можда, помало и као неочекивано велики искорак Србије. 

Немачка се, у ''гужви'' сопствених тема, између поплава, избора и летње паузе у заседању парламента, бави поново Србијом, а, можда, на то није ни рачунала с обзиром на величину ''задатка'' за Србију и кратак ''час'', тако да би се могло рећи да је целу немачку дипломатска активност у овим летњим данима, везану за Београд, проузроковао сами Београд и то својим напретком. 

У немачким круговима се каже, такође, да постоје утицајни политичари, различитих политичких оријентација, који имају позитиван став према Србији и настоје да изнађу решења и прихватљива и корисна.

Помало стидљиво навопди се и то да је, рецимо, шеф немачке дипломатије, Гвидо Вестервеле, ''дипломатски избоксовао'' да се, уместо провбитно планиране дефиниције за датум, у којој се помињала само 2014. година, ипак, стави временска одредница ''јануар, 2014.''

(РТС-Танјуг)