Angela Merkel: Kriza u zemljama evrozone još nije gotova

Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da kriza u zemljama evrozone "još nije gotova" već je samo u jednoj "od svojih faza".

"Ne možemo reći da je kriza završena, i dalje smo u nekim različitim fazama krize", rekla je Merkel.

Nemačka ekonomija nije bila na lošem putu, rekla je ona, dodajući da je Evropa "na apsolutno odlučujućoj tački".

Merkel je do sada oklevala da popusti pred međunarodnim pritiskom i poveća kapacitet dva fonda za finansijski spas Evrope, koji su trenutno ograničeni na 500 milijardi evra, pozivajući se na aktuelne uslove pozajmljivanja za Italiju i Španiju. 

Odluka o jačanju sistema zaštite odnosno povećanje sredstava na 750 milijardi evra verovatno će biti doneta narednog vikenda u Kopenhagenu, u Danskoj, tokom neformalnog sastanka ministara finansija EU.

Iako se čini da se kriza evrozone povlači pošto je ECB počeo tržište snabdevati jeftinim novcem to ne znači da je van opasnosti već se nalazi u njenom središtu, tvrdi analitičarka Megan Grin iz Rubini Global Ekonomiksa.

Evropska komisija, MMF i ECB, poznatiji kao trojka, do sada suprimenjivali tri osnovne metode kupovanja vremena za svoje prezadužene članice kako bi im omogućili povratak na nekadašnje stope rasta uz koje i dug postaje održiv.

Prva je direktna pomoć, koju su već primile Irska, Grčka i Portugal, druga je ECB-ovo zasipanje banaka jeftinim novcems trogodišnjim rokom otplate s kojim banke kupuju novi dug prezaduženih država, a treća su fondovi za pomoć EFSF i ESM,koji će tek trebati preuzeti finansiranje država, koje se neće moći zadužiti po komercijalnim uslovima, a namenjeni su pre svih najvećim dužnicima Španiji i Italiji.

Za pomoć Grčkoj i Portugalu nije sigurno da će biti dovoljna, ECB-ovi jeftini krediti ne menjaju fundamente država koje se tim novcem jeftinije zadužuju, a pitanje je hoće li fondovi prikupiti dobvoljno kapitala na vreme za eventualnu pomoć Italiji ili Španiji, kritična je Rubinijeva analitičarka.

Problem je što kupljeno vreme ne znači da će ugrožene države iskoristiti dobijeno vreme za strukturalne promene, smatraju u Rubinijevom timu.

Socijalni nemiri u slabijim, perifernim državama evrozone će jačati, a primena nepopularnih reformi će biti odložena, predviđa Grin. Drugi rizik za reforme predstavlja više različitih izbora u evrozoni u naredne dve godine. Već prvi izbori u Grčkoj za mesec ili dva mogli bi na vlast dovesti vladu koja se protivi merama štednje, nakon čega raste opasnost od prvog pravog bankrota u evrozoni.

U Italiji premijer Mario Monti, uprkos određenim uspesima u stabilizovanju stanja, odlazi sa scene u aprilu 2013. godine, a naslediće ga politički nestabilnija koaliciona vlada.

Ako i evrozona preživi trenutnu krizu u jednom komadu, opasnost od novih kriza u budućnosti ostaje.Cikličko kretanje gore-dole sugeriše da evrozonu čeka novi finansijski šok, a dosadašnje ponašanje trojke ne pomaže da se evrozona pripremi za naredni šok išta bolje nego ovoga puta, zaključuje Grin.

(B92)