Ангела Меркел: Криза у земљама еврозоне још није готова

Немачка канцеларка Ангела Меркел сматра да криза у земљама еврозоне "још није готова" већ је само у једној "од својих фаза".

"Не можемо рећи да је криза завршена, и даље смо у неким различитим фазама кризе", рекла је Меркел.

Немачка економија није била на лошем путу, рекла је она, додајући да је Европа "на апсолутно одлучујућој тачки".

Меркел је до сада оклевала да попусти пред међународним притиском и повећа капацитет два фонда за финансијски спас Европе, који су тренутно ограничени на 500 милијарди евра, позивајући се на актуелне услове позајмљивања за Италију и Шпанију. 

Одлука о јачању система заштите односно повећање средстава на 750 милијарди евра вероватно ће бити донета наредног викенда у Копенхагену, у Данској, током неформалног састанка министара финансија ЕУ.

Иако се чини да се криза еврозоне повлачи пошто је ЕЦБ почео тржиште снабдевати јефтиним новцем то не значи да је ван опасности већ се налази у њеном средишту, тврди аналитичарка Меган Грин из Рубини Глобал Економикса.

Европска комисија, ММФ и ЕЦБ, познатији као тројка, до сада супримењивали три основне методе куповања времена за своје презадужене чланице како би им омогућили повратак на некадашње стопе раста уз које и дуг постаје одржив.

Прва је директна помоћ, коју су већ примиле Ирска, Грчка и Португал, друга је ЕЦБ-ово засипање банака јефтиним новцемс трогодишњим роком отплате с којим банке купују нови дуг презадужених држава, а трећа су фондови за помоћ ЕФСФ и ЕСМ,који ће тек требати преузети финансирање држава, које се неће моћи задужити по комерцијалним условима, а намењени су пре свих највећим дужницима Шпанији и Италији.

За помоћ Грчкој и Португалу није сигурно да ће бити довољна, ЕЦБ-ови јефтини кредити не мењају фундаменте држава које се тим новцем јефтиније задужују, а питање је хоће ли фондови прикупити добвољно капитала на време за евентуалну помоћ Италији или Шпанији, критична је Рубинијева аналитичарка.

Проблем је што купљено време не значи да ће угрожене државе искористити добијено време за структуралне промене, сматрају у Рубинијевом тиму.

Социјални немири у слабијим, периферним државама еврозоне ће јачати, а примена непопуларних реформи ће бити одложена, предвиђа Грин. Други ризик за реформе представља више различитих избора у еврозони у наредне две године. Већ први избори у Грчкој за месец или два могли би на власт довести владу која се противи мерама штедње, након чега расте опасност од првог правог банкрота у еврозони.

У Италији премијер Марио Монти, упркос одређеним успесима у стабилизовању стања, одлази са сцене у априлу 2013. године, а наследиће га политички нестабилнија коалициона влада.

Ако и еврозона преживи тренутну кризу у једном комаду, опасност од нових криза у будућности остаје.Цикличко кретање горе-доле сугерише да еврозону чека нови финансијски шок, а досадашње понашање тројке не помаже да се еврозона припреми за наредни шок ишта боље него овога пута, закључује Грин.

(Б92)