Андреј Пленковић: "Олуја" је била величанствена акција за понос, којом је ослобођено средиште хрватске државности

 Председница Колинда Грабар Китровић честитала је данас грађанима Дан победе и домовинске захвалности, као и 24 године од војно-полицијске акције Олуја, када је из Хрватске, у највећем егзодусу од Другог светског рата, протерано око 250.000 крајишких Срба, док је око 2.000 њих убијено или нестало.

Такође, позвала је грађане да “лијепу домовину” изграђују у заједништву, солидарности и поштовању једних према другима, да би, како је навела, из дана у дан била напреднија и праведнија, “онаква каквом су је сањали претходни нараштаји и каквом су је желели хрватски бранитељи”.

- Драге Хрватице и Хрвати и сви хрватски држављани широм домовине и света, од срца вам честитам Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља" - написала је председница, пренели су хрватски медији.

Пленковић: Олуја је била величанствена акција за понос

Поводом годишњице од највећег егзодуса Срба од Другог светског рата, када је из Хрватске протерано 250.000, док их је готово 2.000 убијено или нестало, хрватски премијер Андреј Пленковић је, уз честитке грађанима поручио, да та земља “с поносом обележава 24. годишњицу величанствене војно-полицијске операције Олуја”.

- Тог је 5. августа 1995. у уставно-правни поредак Републике Хрватске враћен највећи део окупираних хрватских територија, што је донело слободу и мир домовини - навео је Пленковић, пренела је ХИНА.

Истичући да је уз “државничку мудрост” првог хрватског председника Фрање Туђана, пожртвовност и храброст хрватских бранитеља, умеће заповедника Хрватске војске и полиције и , слогу хрватског народа “за само четири дана ослобођен највећи део окупираних подручја Хрватске”.

Град Книн, навео је Пленковић, једно од средишта хрватске државности, враћен је у уставни поредак суверене, самосталне и међународно признате Хрватске, а омогућен је и прекид опсаде Бихаћа, као и ослобађање великог дела Босне и Херцеговине.

- Захваљујући Олуји хрватско је руководство, уз помоћ Уједињених нација, обезбедило мирну реинтеграцију Вуковара и целог хрватског Подунавља, чиме је 1998. коначно остварена целовитост хрватске државне територије Хиљаде прогнаних вратили су се својим домовима, а трајни је мир омогућио поступну обнову, ревитализацију и изградњу земље - навео је хрватски премијер.

Истакао је и да данас у уређеној Хрватској, која ће у првој половини 2020. године председавати Европском унијом, како је навео, с поносом и посебним пијететом присећају се свакога живота и сваке жртве “уткане за слободу Хрватске који су трајни подсетник и путоказ у изградњи још уређенијег и напреднијег друштва”.

(Танјуг)