Ana Brnabić: Kukavički je tvrditi da je status kvo u redu i da kosovski problem treba da rešavaju naša deca; članstvo u EU je "pitanje broj jedan"

 Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je danas, povodom tvrdnji o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, izjavila da je Pandorina kutija otvorena pre deset godina, kada je Kosovo postalo nezavisno „bez poštovanja bilo kakvog demokratskog principa“.

Kukavički je tvrditi da je status kvo u redu i da kosovski problem treba da rešavaju naša deca, ocenila je Ana Brnabić.

Ona je izjavila da je dijalog između Beograda i Prištine težak i da je ponosna zbog ispoljene tolerancije srpske strane i potrage za kompromisom „uprkos provokacijama“ Kosova.

Odgovarajući na pitanje o mogućnosti da Srbija prizna Kosovo, Ana Brnabić je rekla da ne misli da će se to dogoditi.

Sebe vidim kao liberala, ali to je vrlo emotivno pitanje, teško je o tome govoriti, izjavila je Brnabić na sedmom samitu „EU-JIE“.

Brnabić: Za Balkan, članstvo u EU je "pitanje broj jedan"

Brnabić izjavila je i da je u interesu Srbije da postane članica Evropske unije što pre moguće, ali da neće biti „kraj sveta“ ako se to ne dogodi 2025. godine.

"U interesu je Srbije da postane članica EU, a ako se to i ne desi 2025. Srbija će nastaviti reforme", kazala je Brnabić u Beogradu na Samitu "EU - jugoistočna Evropa" u organizaciji londonskog "Ekonomista".

Premijerka Ana Brnabić nas je izjavila da je za sve zemlje Zapadnog Balkana "pitanje broj jedan" članstvo u Evropskoj uniji i da se nada da će Srbija za to biti spremna 2025. godine.

Kako je istakla, sve zemlje jugoistočne Evrope žele da uđu u EU i jedina je razlika što neke žele da budu članice NATO, a neke ne.

"Srbija ne želi članstvo u NATO iako ima visok nivo saradnje sa tim savezom kroz Partnerstvo za mir", rekla je premijerka.

Ona je istakla da članstvo u EU važno jer je to, pre svega, uspešan mirovni projekat.

"Želimo da delimo iste vrednosti i standarde EU, a to znači vladavinu prava i transparentnu administaraciju, a sve to vodi većim investicijama i jeftinijim kreditima i uspešnoj privredi. Želimo u EU zbog pristupa finansijskim fondovim, zbog izgradnje infrastrukture i zašite životne sredine", kazala je Brnabić.

Ocenila je da su zemlje regiona u različitim fazama pristupanja EU, a da su Crna Gora i Srbija "u prvim redovima" i da je Srbija otvorila 13 poglavlja ,a zatvorila dva.

"Moramo da radimo brže na zatvaranju poglavlja, više smo bili fokusirani na otvaranje nego na zatvaranje poglavlja", kazala je premijerka.

Navela je da smatra da EU neće ubrzavati prijem novih članica dok se ne otvore pregovori sa Albanijom i Makedonijom, jer se ne želi veliki vremenski jaz između zemalja u postupku integracija.

"Ne treba da budemo zabrinuti za opstanak EU, jer Srbija ima dosta domaćih zadataka da završi u različitim oblastima", kazala je Brnabić.

Po njenim rečima za Srbiju se ništa značajno ne bi promenilo ako bi EU rekla da će zaustaviti proširenje za deset godina jer bi se jednakom brzinom nastavile reforme koje su važne za građane i privredu.

"Ako bi nespremni ušli u EU to bi bio gubitak i za Srbiju i za EU", istakla je premijerka.

Dijalog Beograda i Prištine težak, Srbija je fleksibilna

Za Srbiju je, kako je kazala, važna regionalna stabilnost i dobra ekonomska saradnja u regionu jer je, na primer, izvoz u BiH veći nego u SAD, Rusiju i Kinu zajedno.

Dodala je da se nada da će se sporovi oko granica sa BiH i Hrvatskom rešiti bilateralno i da se za to neće morati da čeka ulazak u EU jer bi bio dug proces. Brnabić je na pitanje da li bi razmena granica Srbije i Kosova bila "otvaranje Pandorine kutije" kako smatraju neki evropski zvaničnici, rekla da se čudi takvom stavu.

"Pandorina kutija je otvorena pre deset godina kada je nekoliko ljudi proglasilo nezavisnost Kosova bez ijednog demokratskog principa i referenduma, a Vlada Srbije želi da je sada zatvori", kazala je ona.

Ukazala je da je dijalog Beograda i Prištine težak, ali da je Srbija fleksibilna i tolerantna upkros provokacijama i da pokušava da nađe kompromisno rešenje. Ona je rekla da je EU neutralna kad je reč o Kosovu i Metohiji, a da je Srbiji važno rešavanje tog spora je ne želi da sledećim generacijama prenosi zamrznuti konfikt.

"Srbija je ove godine ostvarila posebno veliki rast", kazao je analitičar "Ekonomista" Maksimilijan Lamberston i naveo da je po rastu lider u regionu Rumunija kao najveća ekonomija sa najbrže rastućom privredom, a da su iza nje Srbija i Hrvatska koje u poslednje dve do tri godine beleže oporavak privrede.

Na Samitu će se sutra razmotrati finansijski i ekonomski izgledi Balkana i evropski energetski plan do 2050.

(Fonet, Beta)