Ана Брнабић: Кукавички је тврдити да је статус кво у реду и да косовски проблем треба да решавају наша деца; чланство у ЕУ је "питање број један"

 Председница Владе Србије Ана Брнабић је данас, поводом тврдњи о размени територија између Србије и Косова, изјавила да је Пандорина кутија отворена пре десет година, када је Косово постало независно „без поштовања било каквог демократског принципа“.

Кукавички је тврдити да је статус кво у реду и да косовски проблем треба да решавају наша деца, оценила је Ана Брнабић.

Она је изјавила да је дијалог између Београда и Приштине тежак и да је поносна због испољене толеранције српске стране и потраге за компромисом „упркос провокацијама“ Косова.

Одговарајући на питање о могућности да Србија призна Косово, Ана Брнабић је рекла да не мисли да ће се то догодити.

Себе видим као либерала, али то је врло емотивно питање, тешко је о томе говорити, изјавила је Брнабић на седмом самиту „ЕУ-ЈИЕ“.

Брнабић: За Балкан, чланство у ЕУ је "питање број један"

Брнабић изјавила је и да је у интересу Србије да постане чланица Европске уније што пре могуће, али да неће бити „крај света“ ако се то не догоди 2025. године.

"У интересу је Србије да постане чланица ЕУ, а ако се то и не деси 2025. Србија ће наставити реформе", казала је Брнабић у Београду на Самиту "ЕУ - југоисточна Европа" у организацији лондонског "Економиста".

Премијерка Ана Брнабић нас је изјавила да је за све земље Западног Балкана "питање број један" чланство у Европској унији и да се нада да ће Србија за то бити спремна 2025. године.

Како је истакла, све земље југоисточне Европе желе да уђу у ЕУ и једина је разлика што неке желе да буду чланице НАТО, а неке не.

"Србија не жели чланство у НАТО иако има висок ниво сарадње са тим савезом кроз Партнерство за мир", рекла је премијерка.

Она је истакла да чланство у ЕУ важно јер је то, пре свега, успешан мировни пројекат.

"Желимо да делимо исте вредности и стандарде ЕУ, а то значи владавину права и транспарентну администарацију, а све то води већим инвестицијама и јефтинијим кредитима и успешној привреди. Желимо у ЕУ због приступа финансијским фондовим, због изградње инфраструктуре и зашите животне средине", казала је Брнабић.

Оценила је да су земље региона у различитим фазама приступања ЕУ, а да су Црна Гора и Србија "у првим редовима" и да је Србија отворила 13 поглавља ,а затворила два.

"Морамо да радимо брже на затварању поглавља, више смо били фокусирани на отварање него на затварање поглавља", казала је премијерка.

Навела је да сматра да ЕУ неће убрзавати пријем нових чланица док се не отворе преговори са Албанијом и Македонијом, јер се не жели велики временски јаз између земаља у поступку интеграција.

"Не треба да будемо забринути за опстанак ЕУ, јер Србија има доста домаћих задатака да заврши у различитим областима", казала је Брнабић.

По њеним речима за Србију се ништа значајно не би променило ако би ЕУ рекла да ће зауставити проширење за десет година јер би се једнаком брзином наставиле реформе које су важне за грађане и привреду.

"Ако би неспремни ушли у ЕУ то би био губитак и за Србију и за ЕУ", истакла је премијерка.

Дијалог Београда и Приштине тежак, Србија је флексибилна

За Србију је, како је казала, важна регионална стабилност и добра економска сарадња у региону јер је, на пример, извоз у БиХ већи него у САД, Русију и Кину заједно.

Додала је да се нада да ће се спорови око граница са БиХ и Хрватском решити билатерално и да се за то неће морати да чека улазак у ЕУ јер би био дуг процес. Брнабић је на питање да ли би размена граница Србије и Косова била "отварање Пандорине кутије" како сматрају неки европски званичници, рекла да се чуди таквом ставу.

"Пандорина кутија је отворена пре десет година када је неколико људи прогласило независност Косова без иједног демократског принципа и референдума, а Влада Србије жели да је сада затвори", казала је она.

Указала је да је дијалог Београда и Приштине тежак, али да је Србија флексибилна и толерантна упкрос провокацијама и да покушава да нађе компромисно решење. Она је рекла да је ЕУ неутрална кад је реч о Косову и Метохији, а да је Србији важно решавање тог спора је не жели да следећим генерацијама преноси замрзнути конфикт.

"Србија је ове године остварила посебно велики раст", казао је аналитичар "Економиста" Максимилијан Ламберстон и навео да је по расту лидер у региону Румунија као највећа економија са најбрже растућом привредом, а да су иза ње Србија и Хрватска које у последње две до три године бележе опоравак привреде.

На Самиту ће се сутра размотрати финансијски и економски изгледи Балкана и европски енергетски план до 2050.

(Фонет, Бета)