Амерички генерали насупрот Џозефу Бајдену око Авганистана

Сведочење високих америчких војних званичника у Конгресу покренуло је жестоку међустраначку расправу о одговорности за хаотично повлачење из Авганистана, док би највећу политичку штету могао да има председник Џозеф Бајден, пренео је данас Радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија.

Амерички министар одбране Лојд Остин рекао је 28. септембра у Конгресу да је изненадни слом авганистанске војске затекао Пентагон, док су се највиши амерички војни званичници суочили са жустрим расправама у Сенату о томе како и зашто је Америка изгубила свој најдужи рат, преноси Ројтерс.

Сведочећи пред Одбором за оружане снаге Сената председавајући Здруженог генералштаба генерал Марк Мили и шеф Централне команде генерал Кенет Мекензи такође су признали да су били затечени брзином преузимања талибана и колапсом владе у Кабулу.

Мили је указао на војна упозорења од краја 2020. да би убрзано, безусловно повлачење могло да убрза колапс авганистанске војске и владе.

"То је било пре годину дана. Моја је процена остала доследна цело време", рекао је Мили.

Републикански сенатори оптужили су Бајдена да није говорио истину о препорукама своје војске да део трупа треба задржати у Авганистану.

Бајден је, додаје Ројтерс, у једном интервјуу у августу, порекао да су његови команданти то препоручили, рекавши: "Не. Не сећам се да ми је то речено".

Демократе су замерили републиканцима што оптужују Бајдена, који је председник од јануара, за све што је пошло по злу током 20 година колико су америчке трупе биле у Авганистану.

Већи део саслушања сенатори су, зависно од страначке припадности, покушавали да придобију подршку генерала оптужујући Трампа или Бајдена за неуспехе у прошлости и неизвесну будућност Авганистана, указује Вашингтон пост.

Генерал Мили је током открио да су тек 25. августа 10 дана пошто су талибани ушли у Кабул и мање од недеље пре одласка последњег припадника америчког војног особља начелници генералштаба дали "једногласну" препорука Бајдену да повуче све трупе радије него да продужи евакуацију после рока, 31. августа.

Бајден је истакао ту препоруку за одбрану своје одлуке о напуштању Авганистана, не спомињући да је она дошла тек пошто су талибани преузели контролу над Кабулом.

Вашингтон пост наводи да су републиканци искористили то признање да оптуже Бајдена да је лагао амерички народ о препорукама својих војних саветника.

Можда су генерали Мили и Мекензи, као и министар одбране Остин сведочили пред Конгресом, али су највећу штету председнику нанеле речи Џоа Бајдена, указује у својој анализи ББЦ.

Током интервјуа у августу, Бајден је рекао да нема генерала који га позивају да задржи неке америчке трупе у Авганистану. Генерали Мили и Мекензи рекли су да су те трупе потребне, а у једном тренутку потоњи је казао да је то и рекао председнику.

Републикански сенатори такође су поставили питање зашто је Бајден обећао да ће задржати војску док сви амерички грађани не буду евакуисани, с обзиром на то да још има Американаца у Авганистану неколико недеља након коначног повлачења.

Такође, додаје ББЦ, оба су генерала чврсто изјавила да је Ал Каида још присутна у Авганистану, што је директно у супротности с Бајденовом ранијом изјавом да је терористичка организација искорењена.

Све то дало је републиканцима муницију за оптуживање предсједника да лаже амерички народ, наглашава ББЦ.

Бајден се нада да ће политичке последице неуспелог повлачења из Авганистана брзо нестати, али саслушање у Сенату не поставља његове одлуке у бољем светлу, оцењују уредници Волстрит џурнала.

Скандал није у томе што је председник, као доносилац одлука, занемарио војне савете, већ његово одбијање да то прихвати, указује конзервативни амерички лист, додајући да Бајден жели политичку заслугу за окончање америчког ангажмана у Авганистану, али да није вољан да преузме политички ризик.

На саслушању је, између осталог, наглашено да је председник поступио противно саветима војске извлачећи преостале америчке снаге из земље.

Када је постало јасно да ће Кабул пасти средином августа, САД су могле рећи талибанима да ће осигурати шире подручје око кабулског аеродрома и контролисати град све док се повлачење Американаца и авганистанских савезника не доврши.

То би омогућило уреднији одлазак и потенцијално мањи губитак живота, чак и да је значило продужење рока после 31. августа, истичу уредници њујоршког листа уз оцену да је афганистанско повлачење највеће спољнополитичко понижење САД у последњих неколико деценија, а да се штета погоршава непоштовањем одговорности почевши од врховног команданта.

(Бета)