Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David: NATO bombardovanje 1999. bio poslednji pokušaj sprečavanja etničkog čišćenja na Kosovu kad su sva druga sredstva bila ispcrpljena

 Švedska je 32. članica, poslednja koja se priključila NATO alijansi. Zbog čega je zemlja koja je toliko dugo bila neutralna pristupila tom savezu, za N1 govorila je ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David, navodeći da su shvatili da moraju da se prilagode novoj geopolitičkoj realnosti u Evropi i bezbednosoj situaciji.

Govoreći u emisiji Global fokus, ona je podsetila da je Švedska više od 200 godina bila bila neutralna.

„Od kraja Hladnog rata mi smo vojno nesvrstani, ali nismo politički neutralni. Šta je onda dovelo do promene? Nezamislivo se desilo, mi smo shvatili da moramo da se prilagodimo novoj geopolitičkoj realnosti u Evropi. Bezbednosna situacija u Evropi nije bila ovako loša od Drugog svetskog rata. Shvatili smo da vojna nesvrstanost više politički nije održiva i egzistencijalno je bilo opasno za našu naciju“, istakla je ona.

Na pitanje šta se menja ulaskom u NATO, ona navodi da je Švedska na NATO sigurnija, a NATO sa Švedskom jači.

„Mi donosimo jedinstvene sposobnosti na zemlji, na moru i u vazduhu. Udvostručili smo budžet za odbranu i jačamo odbranu na svim planovima. To radimo ne samo da bismo obezbedili više sigurnosti već i da doprinesemo bezbednosti naših saveznika. Kroz članstvo Finske i Švedske mi ćemo pojačati naše sposobnosti kako bismo obezbedili Baltičko more i Artkički krug“, rekla je ona.

Očekivali smo reakciju Moskve

Navela je da je reakcija Moskve u kojoj kritikuju švedsko članstvo, za Švedsku očekivana.

„Mi smo očekivali reakciju Moskve, primili smo je k znanju. Znamo da je Moskva krenula u rat na Ukrajinu, u invaziju, koja je brutalna i neopravdana i nelegalna, jer je Rusija smatrala da Ukrajina, koja je nezavisna zemlja nema pravo da više bude suverena zemlja. Znamo da je Rusija pokušala da zaustavi širenje NATO. Možemo da kažemo da je Rusija dobila reakciju na to, jer NATO ima još dve članice“, istakla je ambasadorka.

Prema njenim rečima, invazija koja se dogodila je nezamisliva i promenila je sve, sistem bezbednosti u Evropi.

„Muškarci i žene u Ukrajini se ne bore samo za svoju zemlju, bore se i za našu slobodu i za našu bezbednost i zato je došlo do te tromesečne promene u spoljnoj politici Švedske u proleće 2022. Zato se tako brzo desilo, bez problema, jer u Švedskoj postoji čvrsta većina da Ukrajinu treba podržavati dokle god treba. To podržava i naše članstvo u NATO, oko 80 odsto ljudi je za to. I u parlamentu je sprovedena komisija i sve stranke su podržale zahtev za članstvo u maju 2022“, rekla je ona.

Iako nije bilo referenduma po tom pitanju, ambasadorka kaže da su sve stranke ispitane, sagledavajući bezbednosne opcije Švedske u ovoj novoj geopolitičkoj realnosti i to ispitivanje je pokazalo i promenu raspoloženja javnosti i Vlada se osetila sigurnom da nastavi sa aplikacijom za članstvo.

Kako je kazala, demokratija drugačije funkcioniše od zemlje do zemlje, a Švedska je zemlja u kojoj, kako dodaje, nema referenduma često.

„Od kad sam se rodila mislim da je bilo samo dva puta i to nije alat koji mi baš često koristimo u našoj demokratiji“, istakla je ona.

Osvrćući se na izjavu jednog od ministara Švedske vlade početkom januara da je rat u Švedskoj moguć i na pitanje koliko je zaista stvarna ta opasnost od rata, ambasadorka je ponovila da situacija u „našem susedstvu“ nije bila ovako opasna od II svetskog rata i da je jedino primereno da Švedska bude spremna na tu mogućnost.

„Ne kažemo da postoji bliska opasnost našoj bezbednosti u ovom trenutku, ali moramo da ojačamo naše odbrambene mogućnosti, moramo da radimo na spremnosti. Moramo da ojačamo i našu psihološku odbranu. Uspostavili smo našu novu državnu agenciju za psihološku odbranu. Ojačavamo našu sposobnost da se borimo protiv dezinformacija i takozvanog hibridnog rata koji uključuje i sajber oružje protiv naše zemlje, pokušaje da se destabilizuje zemlja da sprečemo širenje panike i straha među građanima, da se ublaže pokušaji smanjenja poverenja u institucije, parlamenta i izvršne vlasti“, objašnjava sagovornica N1.

To je, kako kaže, ceo proces u kom švedske vlasti vide potrebu da se ojačaju sposobnosti i pripremi populacija, da imaju na umu da budu spremni za eventualne teške dane.

Negativna slika o NATO posle bombardovanja 1999.

„NATO opcija i pitanje o NATO nije bilo prisutno u političkoj debati decenijama, ali mi ne smemo da potcenimo promene u našoj bezbednosti posle invazije Rusije na Ukrajinu. To utiče na sve, na našu bezbednost i morali smo da napravimo brzu odluku, novu analizu naših geostrateških opcija“, kaže švedska ambasadorka u Srbiji.

Ipak, kako ističe, kada je u pitanju odnos NATO i Srbije, svesna je osetljivosti tog pitanja.

„Švedska 1999. nije bila članica NATO, ali želim da kažem da su konteksti situacije različliti. Istorijski kontekst NATO bombardovanja se desio u okviru svih ratova devedesetih na Zapadnom Balkanu. I to je bio poslednji pokušaj sprečavanja etničkog čišćenja na Kosovu kad su sva druga sredstva bila ispcrpljena. Sada imamo zemlju, nuklearnu zemlju koja je odlučila da Ukrajina više ne treb ada postoji kao nezavisna zemlja. Mislimo da se ruski strateški planovi ne odnose samo na Ukrajinu. Ukrajina je prvi korak“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, Rusija želi da ponovo uspostavi dominaciju Sovjetskog saveza i preko toga i preko tadašnjih granica.

„Znamo da se neoimperijalističke ambicije ne završavaju u Ukrajini i zato je važno da mi zaustavimo Rusiju tu“, kaže ambasadorka Švedske u Srbiji.

Da li je vojna neopredeljenost održiv koncept

„To je na svakoj zemlji da odluči. Srbija ima svoje geostrateške izbore i u prošlosti i u budućnosti. Mogu da pričam samo za moju zemlju“, kaže ona.

Prema njenim rečima, za Švedsku vojna neopredeljnost više nije bila održivi koncept, nije bila u korist njenim bezbednosnim interesima.

„Prethodno mi nismo bili politički neutralni. Mislim da ne možete biti politički neutralni kada imate nuklarenu sila koja čini zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u drugoj najvećoj evropskoj zemlji“, rekla je ambasadorka.

Kako je kazala, Srbija je odlučila da postane članica EU i celokupan švedski angažman ovde u Srbiji je u korist njenog puta ka Evropskoj uniji.

„Mi smo sigurni, uvereni samo da EU može da obezbedi najbolju agendu za ljude u Srbiji, po pitanju bezbednosti, slobode i ekonomskog prosperiteta. Dakle, ne doprinosimo samo kroz fondove EU već sarađujemo i po pitanju strateške kooperacije, još od 2000-ih. Srbija ima partnera u EU i zato očekujemo od Srbije da uskladi svoju spoljnu politiku sa onom koju zastupa EU“, precizirala je ona.

(N1)