Ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov: Rusija ceni poziciju Milorada Dodika u protivljenju pritiscima koje Zapad putem nezakonitih sankcija i medijskih kampanja neumorno vrši na rukovodstvo RS

 Ruska Federacija ceni poziciju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika u protivljenju pritiscima koje Zapad putem nezakonitih sankcija i medijskih kampanja neumorno vrši na rukovodstvo Srpske da bi odustalo od svojih legitimnih stavova i, pre svega, od veza sa Moskvom, istakao je ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov.

On je u autorskom tekstu za "Glas Srpske" posvećenom Samitu BRIKS-a istakao da je od izuzetnog značaja što je skupu u Kazanju prisustvovao predsednik Republike Srpske sa kojom Rusija jača strateško partnerstvo.

Poseban fokus Kalabuhov je stavio na sastanak predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina sa Dodikom, ističući da su postignuti novi dogovori o razvoju strateškog partnerstva Rusije i Srpske koji će postati i osnov za značajni deo rada Ambasade Rusije u Sarajevu.

"Pozdravljamo i podržavamo obostrano korisnu saradnju između Republike Srpske i domaćin Samita - Republike Tatarstan, jednog od najrazvijenijih i najinovativnijih regiona naše zemlje", naveo je Kalabuhov.

On je ukazao da i u Evropi glasno odjekuje nesporni uspeh Samita u Kazanju, očigledna propast pokušaja da se Rusija izoluje, a zemljama Globalnog juga nametne antiruska politička agenda.

"Vidimo da su mnogi na Zapadu – neki sa strahom, a neki i sa nadom – pratili događaje u okviru Samita u Kazanju. I to nije slučajno. Mnoge zemlje već godinama neguju san o evropskim integracijama kao o univerzalnom leku koji će rešiti sve probleme. Ali, postaje očigledno postojanje krize institucija EU koje su zaglibile u birokratiju, kao i krize same 'evropske ideje' koja je evoluirala do 'multikulturalnog ultraliberalizma' – a u praksi predstavlja novi oblik kolonijalne diktature i graniči se sa neofašizmom", naveo je Kalabuhov.

On je naglasio da je jedan dokaz buđenja iz ovog lažnog "evropskog sna" neuspeh referenduma o evropskim integracijama u Moldaviji, što je režim u Kišinjevu pokušao da "spase" falsifikatima, manipulacijama i medijskim spinovima.

On je naveo da je čak i uz "popravljene" rezultate referenduma jasno da u moldavskom društvu ne postoji konsenzus o pitanju pridruživanja EU.

Slične procese, istakao je Kalabuhov, vidimo i u Gruziji, gde su dve decenije nakon prozapadne "revolucije ruža" i 15 godina posle propale avanture Mihaila Sakašvilija da vojnim putem vrati kontrolu nad Južnom Osetijom stanovništvo, a i političari počeli da osećaju umor od neostvarenih evropskih i evroatlantskih snova i licemernih obećanja zapadnih funkcionera o boljem životu.

"Nije čudno da sada Gruzija traži puteve za normalizaciju odnosa sa Rusijom, mada već i Tbilisiju zapadnjaci sada prete sankcijama i pokušavaju da organizuju novu obojenu revoluciju", napomenuo je Kalabuhov.

Saradnja u okviru BRIKS-a daje nadu čitavom svetu

Kalabuhov je dodao da saradnja u okviru BRIKS-a, izgledi za njegov razvoj i proširenje daju nadu čitavom svetu da će nova vremena u svetskoj politici biti period snažnih, suverenih, istinito nezavisnih država, uzajamnog poštovanja i ravnoteže interesa.

"Ubeđeni smo da je to jedini način na koji se može obezbediti trajni mir i održivi napredak čovečanstva i učinićemo sve, u saradnji sa našim prijateljima i partnerima širom sveta, da se naša zajednička vizija ostvari", poručio je ambasador Ruske Federacije u BiH.

Kalabuhov je podsetio da je udruženje zemalja koje se sada zove BRIKS nastalo 2009. godine kao forum četiri velike ekonomije u razvoju, Brazila, Rusije, Indije i Kine, a da sada ima devet punopravnih članova, dok je još više zemalja podnelo aplikaciju za pridruživanje ovoj organizaciji.

Već u sadašnjem obliku zemlje BRIKS-a predstavljaju gotovo polovinu stanovništva sveta, a njihov ukupni BDP je veći od zemalja G7, udruženja nekada vodećih zapadnih ekonomija.

Samit u Kazanju je okupio predstavnike čak 35 zemalja, od kojih su 22 šefovi država, i to uz povike zapadnih zvaničnika i medija o navodnoj izolaciji Rusije.

Deklaracija, koja je konsenzusom zemalja članica donesena tokom samita BRIKS-a sadrži 134 usaglašene tačke koje se odnose na širi krug pitanja međunarodne i unutrašnje bezbednosti, ekonomije, trgovine i finansija, ekologije, kulture, medicine, turizma, sporta i mnogih drugih oblasti.

"U suštini, pod ingerenciju BRIKS-a spada bukvalno sve što je moguće rešiti zajedničkim naporima. Kazanjska deklaracija je dokaz da zemlje ovog udruženja imaju slična mišljenja o većini pitanja globalne politike", napomenuo je Kalabuhov.

Uz to, naglasio je Kalabuhov, saradnja u okviru BRIKS-a se razvija bez nametanja i ponižavanja pojedinih zemalja, bez mešanja u njihove unutrašnje stvari, bez prinude da se učesnici priključe "zajedničkoj spoljnoj politici" koja u zapadnom shvatanju obično znači nezakonite jednostrane sankcije protiv geopolitičkih konkurenata.

"BRIKS nema preglomaznu birokratiju koja radi na štetu interesa suverenih zemalja i njihovih građana. Već samim tim on se razlikuje od EU, NATO-a i drugih evropskih i evroatlantskih institucija i time čini alternativu zapadnom svetskom poretku", naveo je Kalabuhov.

Prema njegovim rečima, nije čudno da, iako BRIKS još nema svoju valutu, zajedničko tržište ili otvorene granice, mnogi već sada razmišljaju o njemu kao alternativi evropskom i evroatlantskom putu – premda nije bio stvoren kao rival ili konkurent bilo kome.

"Dobra ilustracija toga jeste interes Turske, članice NATO-a, za pridruživanje BRIKS-u", dodao je Kalabuhov.

(RT)