Амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов: Русија цени позицију Милорада Додика у противљењу притисцима које Запад путем незаконитих санкција и медијских кампања неуморно врши на руководство РС

 Руска Федерација цени позицију председника Републике Српске Милорада Додика у противљењу притисцима које Запад путем незаконитих санкција и медијских кампања неуморно врши на руководство Српске да би одустало од својих легитимних ставова и, пре свега, од веза са Москвом, истакао је руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов.

Он је у ауторском тексту за "Глас Српске" посвећеном Самиту БРИКС-а истакао да је од изузетног значаја што је скупу у Казању присуствовао председник Републике Српске са којом Русија јача стратешко партнерство.

Посебан фокус Калабухов је ставио на састанак председника Руске Федерације Владимира Путина са Додиком, истичући да су постигнути нови договори о развоју стратешког партнерства Русије и Српске који ће постати и основ за значајни део рада Амбасаде Русије у Сарајеву.

"Поздрављамо и подржавамо обострано корисну сарадњу између Републике Српске и домаћин Самита - Републике Татарстан, једног од најразвијенијих и најиновативнијих региона наше земље", навео је Калабухов.

Он је указао да и у Европи гласно одјекује неспорни успех Самита у Казању, очигледна пропаст покушаја да се Русија изолује, а земљама Глобалног југа наметне антируска политичка агенда.

"Видимо да су многи на Западу – неки са страхом, а неки и са надом – пратили догађаје у оквиру Самита у Казању. И то није случајно. Многе земље већ годинама негују сан о европским интеграцијама као о универзалном леку који ће решити све проблеме. Али, постаје очигледно постојање кризе институција ЕУ које су заглибиле у бирократију, као и кризе саме 'европске идеје' која је еволуирала до 'мултикултуралног ултралиберализма' – а у пракси представља нови облик колонијалне диктатуре и граничи се са неофашизмом", навео је Калабухов.

Он је нагласио да је један доказ буђења из овог лажног "европског сна" неуспех референдума о европским интеграцијама у Молдавији, што је режим у Кишињеву покушао да "спасе" фалсификатима, манипулацијама и медијским спиновима.

Он је навео да је чак и уз "поправљене" резултате референдума јасно да у молдавском друштву не постоји консензус о питању придруживања ЕУ.

Сличне процесе, истакао је Калабухов, видимо и у Грузији, где су две деценије након прозападне "револуције ружа" и 15 година после пропале авантуре Михаила Сакашвилија да војним путем врати контролу над Јужном Осетијом становништво, а и политичари почели да осећају умор од неостварених европских и евроатлантских снова и лицемерних обећања западних функционера о бољем животу.

"Није чудно да сада Грузија тражи путеве за нормализацију односа са Русијом, мада већ и Тбилисију западњаци сада прете санкцијама и покушавају да организују нову обојену револуцију", напоменуо је Калабухов.

Сарадња у оквиру БРИКС-а даје наду читавом свету

Калабухов је додао да сарадња у оквиру БРИКС-а, изгледи за његов развој и проширење дају наду читавом свету да ће нова времена у светској политици бити период снажних, суверених, истинито независних држава, узајамног поштовања и равнотеже интереса.

"Убеђени смо да је то једини начин на који се може обезбедити трајни мир и одрживи напредак човечанства и учинићемо све, у сарадњи са нашим пријатељима и партнерима широм света, да се наша заједничка визија оствари", поручио је амбасадор Руске Федерације у БиХ.

Калабухов је подсетио да је удружење земаља које се сада зове БРИКС настало 2009. године као форум четири велике економије у развоју, Бразила, Русије, Индије и Кине, а да сада има девет пуноправних чланова, док је још више земаља поднело апликацију за придруживање овој организацији.

Већ у садашњем облику земље БРИКС-а представљају готово половину становништва света, а њихов укупни БДП је већи од земаља Г7, удружења некада водећих западних економија.

Самит у Казању је окупио представнике чак 35 земаља, од којих су 22 шефови држава, и то уз повике западних званичника и медија о наводној изолацији Русије.

Декларација, која је консензусом земаља чланица донесена током самита БРИКС-а садржи 134 усаглашене тачке које се односе на шири круг питања међународне и унутрашње безбедности, економије, трговине и финансија, екологије, културе, медицине, туризма, спорта и многих других области.

"У суштини, под ингеренцију БРИКС-а спада буквално све што је могуће решити заједничким напорима. Казањска декларација је доказ да земље овог удружења имају слична мишљења о већини питања глобалне политике", напоменуо је Калабухов.

Уз то, нагласио је Калабухов, сарадња у оквиру БРИКС-а се развија без наметања и понижавања појединих земаља, без мешања у њихове унутрашње ствари, без принуде да се учесници прикључе "заједничкој спољној политици" која у западном схватању обично значи незаконите једностране санкције против геополитичких конкурената.

"БРИКС нема прегломазну бирократију која ради на штету интереса суверених земаља и њихових грађана. Већ самим тим он се разликује од ЕУ, НАТО-а и других европских и евроатлантских институција и тиме чини алтернативу западном светском поретку", навео је Калабухов.

Према његовим речима, није чудно да, иако БРИКС још нема своју валуту, заједничко тржиште или отворене границе, многи већ сада размишљају о њему као алтернативи европском и евроатлантском путу – премда није био створен као ривал или конкурент било коме.

"Добра илустрација тога јесте интерес Турске, чланице НАТО-а, за придруживање БРИКС-у", додао је Калабухов.

(РТ)