Amadeu Altafaž: Pojačati kontrolu budžeta u državama zone evra

Plan uvođenja evroobveznica koje bi zajednički izdavalo 17 država evrozone dobio je na zamahu nakon objave Žozea Manuela Baroza, predsednika Evropske komisije, da će Brisel uskoro predstaviti opcije za njihovu emisiju.

Nemački političari, pre svega kancelarka Angela Merkel, ali i Bundes banka protive se uvođenju ovih obveznica koje po Merkelovoj znače „kolektivizaciju duga”. Amadeu Altafaž, portparol Olija Rena, komesara za finansije i monetarnu politiku EU, kaže za „Blic” da se slaže sa stavom Nemačke da pre emitovanja evroobveznica treba pojačati nadgledanje potrošnje iz budžeta u državama evrozone.

- Samo uvođenje evroobveznica neće rešiti dužničku krizu u Evropi, to je samo element za rešenje koje se svakako neće desiti odmah. Evropska komisija će predstaviti opcije za uvođenje evroobveznica, a vidimo da se Nemačka donekle opire ovoj ideji. Ne slažemo se s mišljenjima da bi Nemačka zbog evroobveznica bila na gubitku i shvatamo da ona insistira prvo na jačanju fiskalne discipline u evrozoni - rekao je Altafaž.

Jedini način kako bi Nemačka pristala da podmetne leđa za druge i prihvati evroobveznice izgleda da je osnivanje panevropskog ministarstva finansija ili poreske uprave koja bi bila odgovorna za celu evrozonu. Međutim, ukoliko neko panevropsko telo preuzme brigu o porezima koje prikupljaju članice evrozone, to bi značilo uplitanje u jedno od najosnovnijih prava bilo koje suverene države, odnosno - kako je to ranije objasnio komesar Ren, imalo bi „nesagledive posledice po fiskalni suverenitet”.

Ren je poslanicima Evropskog parlamenta obećao da će narednih nedelja izneti sopstveni plan za emitovanje evroobveznica i upozorio na „prilično visoka očekivanja” u vezi s njima. Uvođenju evroobveznica, pored Nemačke, protive se i druge države kreditori sa severa Evrope.

Barozo je juče govoreći pred Evropskim parlamentom apelovao na veće jedinstvo, posebno u evrozoni, i istakao da je dublja integracija jedini način da se preokrene negativan ciklus na finansijskim tržištima.

- Želim da potvrdim da će Komisija uskoro predstaviti opcije za emisiju evroobveznica. Neke od tih opcija bi mogle da budu realizovane u skladu s uslovima važećeg Ugovora o Evropskoj uniji, dok bi druge zahtevale promenu Ugovora - rekao je Barozo parlamentarcima.

On je ipak upozorio da „to nije trenutno rešenje svih problema sa kojima se suočavamo i predstavlja element sveobuhvatnog pristupa daljoj ekonomskoj i političkoj integraciji”. Barozo je ponovo izvršio pritisak na vlade članica evrozone da ratifikuju drugi paket finansijske pomoći za Grčku u vrednosti od 160 milijardi evra, dogovoren u julu, ali čija je primena zapela zbog problema sa stavovima Finske, Slovačke i Holandije.

- Brazil je spreman da učestvuje u bilo kakvom međunarodnom planu za otklanjanje svetske finansijske krize - izjavila je Dilma Rusef, predsednica Brazila, ističući da bi takva pomoć mogla da bude pružena posredstvom MMF. Ova njena izjava usledila je dan nakon što je Gvido Mantega, brazilski ministar finansija, izjavio da članice grupe zemalja s ekonomijama u naglom usponu BRIKS - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika - razmatraju mogućnost ukazivanja pomoći evrozoni u rešavanju njenih problema s dugom.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi obećali su sredu uveče na telefonskoj konferenciji s grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom da će pomoći Grčkoj da izbegne bankrot, ističući da je ta zemlja integralni deo evrozone. Papandreu je istovremeno potvrdio Merkelovoj i Sarkoziju odlučnost u sprovođenju mera za smanjenje duga.

Te vesti umirile su tržišta koja je poslednjih dana tresao strah da Grčka brzo ide ka bankrotu. Tržišta su bila uznemirena i zbog spekulacija da će Grčka izaći iz zone evra i vratiti se vlastitoj valuti. Međutim, tržišni analitičari sumnjaju da će berzanski indeksi i dalje nastaviti da rastu.

(Blic)