среда, 17. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Аљбин Курти: Србија „де факто“ признаје Косово, потребно и „де јуре“ признање
Хроника

Аљбин Курти: Србија „де факто“ признаје Косово, потребно и „де јуре“ признање

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 11. новембар 2023.

"Живимо у временима када је пројекат размене територија пропао али морам да кажем да идеја није умрла“, рекао је премијер Косова Аљбин Курти на Париском мировном форуму. Он је поручио да Србија де факто признаје Косово, али да је потребно и де јуре признање.

Курти тврди да је идеја наишла на подршку код бившег косовског руководства, не именујући Хашима Тачија, али казавши да се ради о његовом претходнику, и то због „брзог решења између ауторативних лидера“.

„Који могу да говоре о људима као да се ради о њиховим породицама и који могу да разговарају о територијама држава као да је то њихово приватно власништво. Али то је врста феудалистичко-монархистичко, краљевског укуса којег нема више, али опет, морам да признам да упркос томе што је пропао пројект, идеја је још увек ту, али без могућности да оживи поново. Дакле, што брзе нормализујемо односе де факто и де јуре, биће боље за сваког. Кажем де факто и де јуре, јер на пример, Србија признаје БиХ де јуре, али не и де факто јер има специјалне односе са Републиком Српском, која користи моћ вета којима подрива демократско изграђивање државе. А на Косову, Србија нас де факто признаје у толико много аспекта, али не и де јуре. Дакле, потребни су нам и де јуре и де факто да буду заједно широм региона и у исто време одређена симетрија када су у питању мањинска права“, поручио је Курти, преноси Коссев.

Као спољашње притиске по безбедност Косова, казао је да су два разлога за то – геополитичке претње у актуелном времену, али и претње, како Курти каже, „посебно нашег северног суседа који не признаје нашу земљу“.

„Пре мање од два месеца, 24. септембра, имали смо упад терористичке парамилитарне групе из Србије на север наше земље у близини православног манастира у Бањској/Звечану. Они су извршили атентат на једног косовског полицајца и очигледно су хтели да изазову ескалацију већих размера како би створили општи хаос као увертиру за улазак српске војске на Косово“, казао је Курти.

Он је набројао шта све препознаје као „посебну претњу“ када је у питању Војска Србије.

„Српска војска има 48 оперативних база близу границе са Косовом, од којих је 20 војних, 20 жандармерије и било је потребно да Џејк Саливен из Националног савета Беле Куће изађе заједно са секретаром Блинкеном и да каже да то гомилање трупа око границе између Косова и Србије је неприхватљиво и да морају да се повуку како би се задржала мирна ситуација и спласле тензије“, навео је косовски премијер.

Курти каже да косовске власти са друге стране, морају да се фокусирају и на ширу геополитичку ситуацију, у којој, како наглашава, Косово нема алтернативу, јер не жели ни да је има, а то је чланство у ЕУ и НАТО.

„Међутим, постоје земље које размишљају и раде другачије. А то отежава ситуацију јер очигледно Руска федерација је уживала у покушајима дестабилизације Балкана, где могу да произведу ефекат преливања тако што ће извести кризу агресије коју је већ учинила пре скоро две године у Украјини“, каже даље.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер