Aleksej Puškov: Rezolucija o Srebrenici je mogući udar na Srbiju jer nije uvela sankcije Rusiji, ne mogu da kažem da li će Rusija uložiti veto u SB UN

Zapad rezolucijom o Srebrenici želi da signalizira da može da pokrene mehanizme koji mogu biti udar na autoritet i imidž Srbije jer nije uvela sankcije Rusiji.

To je ocenio šef Odbora za inostrane poslove Državne Dume Saveta Ruske Federacije u Srbiji Aleksej Puškov.

On je dodao da je to i pokušaj da se Srbija zavadi sa muslimanskim narodima i ukazao da nije neophodno da se taj dokument usvoji, uz obrazloženje da bi od njegovog donošenja bilo više štete nego koristi.

Puškov je na predavanju o aktuelnim spoljnopolitičkim pitanjima na Unverzitetu Karić istakao da u Srebrenici nije bio genocid i upitao zašto se onda ostali slučajevi sličnih zločina na teritoriji Evrope ne razmatraju na taj način.

Kao primer naveo je stradanje stanovnika u Ukrajini istakavši da je život tamo izgubilo 6.500 ljudi.

"Ako prihvatimo da je u Srebrenici bio genocid, onda to znači da je Zapad ispravno postupio 1999. godine i to je ono što treba da legitimiše sadašnju politiku - otcepljenje Kosova bilo bi opravdano i Kosovo može da postane član Evropske unije i Ujedinjenih nacija", rekao je Puškov.

Prema njegovim rečima, Zapad igra politiku dvojnih standarda i uzima za pravo da određuje šta je zločin, a šta ne.

Puškov je ocenio i da Srbija sprovodi ispravnu politiku, jer se, kako je ukazao, sa jedne strane zbližava sa EU, a sa druge održava odnose sa Rusijom.

"Ta dvosmernost politike je dobra za vašu zemlju", zaključio je Puškov.

"U Srebrenici nije bilo genocida"

Predsednik Odbora ruske državne Dume za međunarodne odnose Aleksej Puškov izjavio je večeras u Beogradu da ono što se dogodilo u Srebrenici u julu 1995. godine nije bio genocid i ocenio da rezolucija o Srebrenici koju priprema Velika Britanija neće biti prihvaćena u međunarodnoj zajednici van granica zapadne alijanse.

Puškov je na predavanju o aktuelnim spoljno-političkim pitanjima na Univerzitetu "Braća Karić" u Beogradu rekao da se Zapad toliko igra sa politikom duplih standarda i uzima za pravo da određuje šta je zločin, da se gubi svaka opravdanost takve inicijative.

"Ova rezolucija je pokušaj Zapada da zavadi Srbiju sa muslimanskim narodom, ali i pokušaj da se Srbiji, koja nije prihvatila sankcije prema Rusiji, pošalje signal i da pokaže da Zapad ima mehanizme koji mogu da se aktiviraju kao udarac na njen autoritet i imidž", ocenio je Puškov.

Prema njegovim rečima, ukoliko se prizna da se u Srebrenici dogodio genocid, onda ispada da je taj isti Zapad dobro postupio kada je 1999. godine bombardovao SR Jugoslaviju.

"To je upravo ona istorija koja treba da legitimiše sadašnju politiku zapada", rekao je Puškov i pojasnio da bi to značilo da je Zapad pravilno postupio kada je priznao otcepljeno Kosovo te da ono, ukoliko se prizna genocid u Srebrenici, može da bude član EU i UN.

Puškov dodaje da se postavlja pitanje zašto Zapad onda sve ostale slučajeve, kada su očigledno bili zločini na teritoriji Evrope, ne posmatra kao genocid i zašto su tako izbirljivi.

On je konstatovao da se na teritoriji istočne Ukrajine, konkretno u Donjecku i Lugansku, desio genocid i da je pred očima Evrope ubijeno oko 6.500 ljudi i da ta ista Evropa i Zapad ćute o tome.

"Zašto Evropa to ne proglasi za genocide? Cela Evropa ćuti. Na nekoliko desetina ljudi je streljano u Odesi. Ja sam te fotografije uputio Evropskom parlamentu. Evropska verzija je da su oni sami sebi pucali u lice, ugušili se, da je njihova smrt bila njihova volja", naveo je Puškov i dodao da je na tome sve završeno i da on ne vidi više da postoji autoritet te organizacije.

On je napomenuo da bi Savet Evrope trebalo da bude organizacija za zaštitu prava ljudi.

"Rezolucija nije doneta za Ukrajinu. Ćuti Savet Evrope, Savet bezbjednosti UN ćuti, a onda odjednom genocid u Srebrenici. Kao prvo, to nije bio genocid, a kao drugo, stvara se utisak da se Zapad toliko igra sa politikom duplih standarda. Po mom mišljenju, to neće biti prihvaćeno", kaže Puškov.

On ističe da ne postoji nikakva neophodnost da se rezolucija donese i da od nje ne može biti nikakva korist, nego samo šteta.

Puškov naglašava da, ukoliko se već insistira na rezoluciji o Srebrenici, onda treba u okviru UN da se osude svi slučajevi pogibije stanovništva u Evropi i odredi posebna komisija koja će analizirati šta se dešavalo.

"Naravno, to niko neće da radi. Hoće da izdvoje određene situacije i ono što je na korist Zapada", zaključio je Puškov.

Misija Velike Britanije u UN dostavila je Srbiji Predlog rezolucije o Srebrenici o kojoj bi Savet bezbjednosti UN trebalo da raspravlja 7. jula.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je juče da je navodno cilj rezolucije proces pomirenja, ali da se u tekstu na 20 mesta pominje genocid, a na jednom mestu pomirenje, te najavio da će Srbija pažljivo razmotriti tekst rezolucije i rukovoditi se nacionalnim interesima.

"Rusija pokazala da postoje granice u ekspanziji Zapada"

Od bombardovanja Srbije počeo je pokušaj Zapada da se vojnopolitičkim snagama Evropa ujedini oko Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i da postane nepristupačna tvrđava za rivale SAD, izjavio je Puškov.

"Neki pokušaji, poput širenja NATO, koji se proširio sa 16 na 28 zemalja, bili su uspešni, ali su drugi bili katastrofalni, kao što su ratovi u Iraku i Libiji", ocenio je Puškov.

On je naveo da je pružanje podrške radikalnim ekstremističkim grupama u Iraku i Siriji dovelo do stvaranja Islamske države, što će se možda okrenuti protiv onih koji su je podržavali.

Ukazujući na to da je u toku preformatiranje savremenog sveta i međunarodnih odnosa, Puškov je ocenio da Zapad pokušava da utiče na međunarodne odnose vojnopolitički, ali i finansijski, kroz vodeće berze u Londonu, Njujorku i Tokiju.

"Ipak, šangajska berza se polako približava, ali su još vodeće berze u rukama Zapada", rekao je Puškov na predavanju o aktuelnim spoljnopolitičkim pitanjima, koje je održao na Univerzitetu Karić.

Prema njegovim rečima, SAD su pokušale da izoluju Rusiju u globalnom smislu zbog krize u Ukrajini, ali su dobile negativan odgovor od pet zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafricka Republika).

"Rusija je pokazala da postoje granice u ekspanziji Zapada", ocenio je on i podvukao da je kriza u Ukrajini regionalna i da ne preti bezbednosti Evrope, kao što tvrde nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik SAD Barak Obama.

Puškov je naveo da je u 2014. godini BDP zemalja članica G7 iznosio 34,7 triliona dolara, a zemalja BRIKS-a 32,5 triliona dolara i poručio da će se ta razlika u BDP sve više smanjivati u korist BRIKS-a.

"Ekonomije u razvoju proizvode više roba i usluga nego razvijene zemlje i taj odnos se menja u korist zemalja u razvoju, a ne razvijenih zemalja", zaključio je Puškov.

"Rusija očekuje podršku Srbije kada se bude odlučivalo o ukidanju sankcija EU"

BEOGRAD – Srbija je jedna od retkih zemalja koja nije podržala uvođenje sankcija Rusiji, izjavio je danas predsednik Odbora za međunarodne poslove Državne dume Ruske Federacije Aleksej Puškov, koji je izrazio nadu da će Rusija imati podršku Srbije kada se u januaru 2016. godine bude odlučivalo o ukidanju sankcija.

Puškov je u Skupštini Srbije razgovarao sa potpredsednikom republičkog parlamenta Veroljubom Arsićem, kome je preneo da Rusija takođe očekuje podršku Srbije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a u Helsinkiju, na kojoj će biti predstavljeni nacrti rezolucija o suprotstavljanju neonacizmu i o ukidanju sankcija EU Rusiji.

Kako je saopšteno iz republičkog parlamenta, Puškov je istakao da je za Rusiju prioritet poštovanje Minskog sporazuma i normalizacija situacije na istoku Ukrajine, što je preduslov za otpočinjanje procesa ukidanja sankcija.

Arsić je naglasio da je stav Srbije da se svi problemi moraju rešavati dijalogom a ne sankcijama, dodajući da Srbija i Rusija imaju izuzetnu saradnju, na najvišem državnom nivou, i prijateljske odnose koji se pre svega potvrđuju kroz stav Rusije prema statusu Kosova i Metohije.

Prostora za unapređenje odnosa uvek ima, dodao je Arsić i naglasio da je neophodno nastaviti sa razvijanjem saradnje dva parlamenta.

Puškov je predložio da Rusija i Srbija formiraju međuparlamentarnu komisiju, na čijem bi čelu predsednici parlamenata, a to telo bi raspravljalo o temema od najvišeg značaja za odnose dve zemlje.

„To bi dalo dodatni podsticaj i težinu našoj međuparlamentarnoj saradnji”, rekao je Puškov, koji se osvrnuo i na dobru saradnju koju ruska delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ima sa delegacijom Skupštine Srbije.

Dodao je i da kandidat Srbije za generalnog sekretara OEBS-a može da računa na podršku Rusije.

Puškov, koji predvodi delegaciju u zvaničnoj poseti Srbiji do 17. juna, danas će razgovarati sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Aleksandrom Vučićem.

(Srna-Tanjug)