Алексеј Пушков: Резолуција о Сребреници је могући удар на Србију јер није увела санкције Русији, не могу да кажем да ли ће Русија уложити вето у СБ УН

Запад резолуцијом о Сребреници жели да сигнализира да може да покрене механизме који могу бити удар на ауторитет и имиџ Србије јер није увела санкције Русији.

То је оценио шеф Одбора за иностране послове Државне Думе Савета Руске Федерације у Србији Алексеј Пушков.

Он је додао да је то и покушај да се Србија завади са муслиманским народима и указао да није неопходно да се тај документ усвоји, уз образложење да би од његовог доношења било више штете него користи.

Пушков је на предавању о актуелним спољнополитичким питањима на Унверзитету Карић истакао да у Сребреници није био геноцид и упитао зашто се онда остали случајеви сличних злочина на територији Европе не разматрају на тај начин.

Као пример навео је страдање становника у Украјини истакавши да је живот тамо изгубило 6.500 људи.

"Ако прихватимо да је у Сребреници био геноцид, онда то значи да је Запад исправно поступио 1999. године и то је оно што треба да легитимише садашњу политику - отцепљење Косова било би оправдано и Косово може да постане члан Европске уније и Уједињених нација", рекао је Пушков.

Према његовим речима, Запад игра политику двојних стандарда и узима за право да одређује шта је злочин, а шта не.

Пушков је оценио и да Србија спроводи исправну политику, јер се, како је указао, са једне стране зближава са ЕУ, а са друге одржава односе са Русијом.

"Та двосмерност политике је добра за вашу земљу", закључио је Пушков.

"У Сребреници није било геноцида"

Председник Одбора руске државне Думе за међународне односе Алексеј Пушков изјавио је вечерас у Београду да оно што се догодило у Сребреници у јулу 1995. године није био геноцид и оценио да резолуција о Сребреници коју припрема Велика Британија неће бити прихваћена у међународној заједници ван граница западне алијансе.

Пушков је на предавању о актуелним спољно-политичким питањима на Универзитету "Браћа Карић" у Београду рекао да се Запад толико игра са политиком дуплих стандарда и узима за право да одређује шта је злочин, да се губи свака оправданост такве иницијативе.

"Ова резолуција је покушај Запада да завади Србију са муслиманским народом, али и покушај да се Србији, која није прихватила санкције према Русији, пошаље сигнал и да покаже да Запад има механизме који могу да се активирају као ударац на њен ауторитет и имиџ", оценио је Пушков.

Према његовим речима, уколико се призна да се у Сребреници догодио геноцид, онда испада да је тај исти Запад добро поступио када је 1999. године бомбардовао СР Југославију.

"То је управо она историја која треба да легитимише садашњу политику запада", рекао је Пушков и појаснио да би то значило да је Запад правилно поступио када је признао отцепљено Косово те да оно, уколико се призна геноцид у Сребреници, може да буде члан ЕУ и УН.

Пушков додаје да се поставља питање зашто Запад онда све остале случајеве, када су очигледно били злочини на територији Европе, не посматра као геноцид и зашто су тако избирљиви.

Он је констатовао да се на територији источне Украјине, конкретно у Доњецку и Луганску, десио геноцид и да је пред очима Европе убијено око 6.500 људи и да та иста Европа и Запад ћуте о томе.

"Зашто Европа то не прогласи за геноциде? Цела Европа ћути. На неколико десетина људи је стрељано у Одеси. Ја сам те фотографије упутио Европском парламенту. Европска верзија је да су они сами себи пуцали у лице, угушили се, да је њихова смрт била њихова воља", навео је Пушков и додао да је на томе све завршено и да он не види више да постоји ауторитет те организације.

Он је напоменуо да би Савет Европе требало да буде организација за заштиту права људи.

"Резолуција није донета за Украјину. Ћути Савет Европе, Савет безбједности УН ћути, а онда одједном геноцид у Сребреници. Као прво, то није био геноцид, а као друго, ствара се утисак да се Запад толико игра са политиком дуплих стандарда. По мом мишљењу, то неће бити прихваћено", каже Пушков.

Он истиче да не постоји никаква неопходност да се резолуција донесе и да од ње не може бити никаква корист, него само штета.

Пушков наглашава да, уколико се већ инсистира на резолуцији о Сребреници, онда треба у оквиру УН да се осуде сви случајеви погибије становништва у Европи и одреди посебна комисија која ће анализирати шта се дешавало.

"Наравно, то нико неће да ради. Хоће да издвоје одређене ситуације и оно што је на корист Запада", закључио је Пушков.

Мисија Велике Британије у УН доставила је Србији Предлог резолуције о Сребреници о којој би Савет безбједности УН требало да расправља 7. јула.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је јуче да је наводно циљ резолуције процес помирења, али да се у тексту на 20 места помиње геноцид, а на једном месту помирење, те најавио да ће Србија пажљиво размотрити текст резолуције и руководити се националним интересима.

"Русија показала да постоје границе у експанзији Запада"

Од бомбардовања Србије почео је покушај Запада да се војнополитичким снагама Европа уједини око Сједињених Америчких Држава (САД) и да постане неприступачна тврђава за ривале САД, изјавио је Пушков.

"Неки покушаји, попут ширења НАТО, који се проширио са 16 на 28 земаља, били су успешни, али су други били катастрофални, као што су ратови у Ираку и Либији", оценио је Пушков.

Он је навео да је пружање подршке радикалним екстремистичким групама у Ираку и Сирији довело до стварања Исламске државе, што ће се можда окренути против оних који су је подржавали.

Указујући на то да је у току преформатирање савременог света и међународних односа, Пушков је оценио да Запад покушава да утиче на међународне односе војнополитички, али и финансијски, кроз водеће берзе у Лондону, Њујорку и Токију.

"Ипак, шангајска берза се полако приближава, али су још водеће берзе у рукама Запада", рекао је Пушков на предавању о актуелним спољнополитичким питањима, које је одржао на Универзитету Карић.

Према његовим речима, САД су покушале да изолују Русију у глобалном смислу због кризе у Украјини, али су добиле негативан одговор од пет земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафрицка Република).

"Русија је показала да постоје границе у експанзији Запада", оценио је он и подвукао да је криза у Украјини регионална и да не прети безбедности Европе, као што тврде немачка канцеларка Ангела Меркел и председник САД Барак Обама.

Пушков је навео да је у 2014. години БДП земаља чланица Г7 износио 34,7 трилиона долара, а земаља БРИКС-а 32,5 трилиона долара и поручио да ће се та разлика у БДП све више смањивати у корист БРИКС-а.

"Економије у развоју производе више роба и услуга него развијене земље и тај однос се мења у корист земаља у развоју, а не развијених земаља", закључио је Пушков.

"Русија очекује подршку Србије када се буде одлучивало о укидању санкција ЕУ"

БЕОГРАД – Србија је једна од ретких земаља која није подржала увођење санкција Русији, изјавио је данас председник Одбора за међународне послове Државне думе Руске Федерације Алексеј Пушков, који је изразио наду да ће Русија имати подршку Србије када се у јануару 2016. године буде одлучивало о укидању санкција.

Пушков је у Скупштини Србије разговарао са потпредседником републичког парламента Верољубом Арсићем, коме је пренео да Русија такође очекује подршку Србије у Парламентарној скупштини ОЕБС-а у Хелсинкију, на којој ће бити представљени нацрти резолуција о супротстављању неонацизму и о укидању санкција ЕУ Русији.

Како је саопштено из републичког парламента, Пушков је истакао да је за Русију приоритет поштовање Минског споразума и нормализација ситуације на истоку Украјине, што је предуслов за отпочињање процеса укидања санкција.

Арсић је нагласио да је став Србије да се сви проблеми морају решавати дијалогом а не санкцијама, додајући да Србија и Русија имају изузетну сарадњу, на највишем државном нивоу, и пријатељске односе који се пре свега потврђују кроз став Русије према статусу Косова и Метохије.

Простора за унапређење односа увек има, додао је Арсић и нагласио да је неопходно наставити са развијањем сарадње два парламента.

Пушков је предложио да Русија и Србија формирају међупарламентарну комисију, на чијем би челу председници парламената, а то тело би расправљало о темема од највишег значаја за односе две земље.

„То би дало додатни подстицај и тежину нашој међупарламентарној сарадњи”, рекао је Пушков, који се осврнуо и на добру сарадњу коју руска делегација у Парламентарној скупштини Савета Европе има са делегацијом Скупштине Србије.

Додао је и да кандидат Србије за генералног секретара ОЕБС-а може да рачуна на подршку Русије.

Пушков, који предводи делегацију у званичној посети Србији до 17. јуна, данас ће разговарати са председником Србије Томиславом Николићем и премијером Александром Вучићем.

(Срна-Танјуг)