Александар Вучић: Страх ме је већи него икад, пред Србијом период тежи од оног из 90-их

 БЕОГРАД - Пред Србијом је вероватно најтежи период, тежи од оних које смо имали 1990-их, истакао је данас председник Србије Александар Вучић данас на представљању "Сабраних дела Милорада Екмечића", доводећи у везу изазове пред нашом земљом са делом овог великог историчара који је, како је рекао, кроз прошлост видео будућност.

"Видећете и сами ко ће се како држати, понашати и ко ће са колико храбрости и одважности у том процесу учествовати. Све то, ма какве одлуке сам донео или смо донели, неће променити чињеницу да ме је страх више него икада шта се пред Србијом налази", поручио је Вучић обраћајући се присутнима.

Говорећи о академику Екмечићу рекао је да је његов пријатељ академик Матија Бећковић казао да се дело великог историчара може назвати "дубоком мишљу и надмоћном визијом".

"Дубоком мишљу анализирао је повесну фактографију, а надмоћном визијом јасније од многих кроз прошлост видео будућност. Много година пред смрти предвидео и до детаља описао догађаје које данас са зебњом пратимо и живимо. Јасно је видео кризу у Украјини и суноврат економије. Познавајући и схватајући каузалност природних токова историјских кретања није имао право да буде оптимиста, имао је свако право, а посебно морално да нас упозори на све изазове које ће време да постави пред нас", рекао је Вучић.

Како је истакао, Екмечић своје родобљубље и припадност српству није темељио на покличима, мржњи, већ на упорном документовању и анализи наше историјске грађе ма где и широм света она била разасута. Тананим и песничким талентом за детаљ оплеменио је свој приступ историји.

"У аманет нам је оставио жељу да никада више не ратујемо. Дубоко осећајући проживљено и преживљено, надајући се да ће неки који, између осталог, и о нама размишљају, закључити да народ који се 11 пута дизао на разне устанке не би требало поново позивати на оружје", истакао је он.

"Дуго кретање између клања и орања" је наслов његовог "магнум опуса", а наслов се може сматрати својверсном ретроспекцијом, с обзиром да се живот аутора кретао између "клања и орања", додао је Вучић.

Подсетио је да је у његовој породици 78 светих Пребиловачких мученика, међу којима је и његов отац, што је било прво клање у његовом животу, а које је преживео сплетом срећних околности као незамомчен ђак.

Други пут је, додао је, од сличног или истог ножа побегао у мају 1992. када су га заједно са породицом ухапсили криминалци Зелене беретке, када је стоички поднео бестидно малтретирање.

"Знајући да му, као угледном Србину, нема живота у Сарајеву, организовао је бег на територију Републике Српске. Остатак живота провео је у нашој Србији, слободној, цењен као један од највећих научника, уживајући светски углед неспорног ауторитета када је историја Балкана", рекао је он.

Вучић је указао да је орање узето као симбол паузе у дугој повести нашег стваралаштва, даје аутору отклон од свих зала овог света, супроставивши злочиначко и рушилачко, а с друге креативно и животно.

"Насловне стране наших историјских књига красе обично владарске фреске, насупрот томе на насловној страни највећег историјског бестселер је орач, који на богатој српској земљи изорава бразду из које ће нићи богати плодови. Из бразде коју је узорао изникле су бројне научне студије на којима су се образовали најзначајнији научни умови", нагласио је Вучић.

Истакао је да је широкогрудо делио своје знање са студентима и грађанима.

Захвалио се издавачима на сва три сабрана дела Дејана Медаковића, Василија Крестића и Екмечића.

"Ове књиге као уџбеници требало би да буду у свим нашим домовима, да свака наша кућа има ова сабрана дела. Да понекад нешто научимо, али да све кроз шта су ти људи прошли стоји као подсетник за будућност за наше потомке", подвукао је он.

Вучић се осврнуо и на претходне говорнике и пренео утисак да ће његова упозорења о ономе што чека Србију бити лоше прихваћена, јер у навијачком свету и свету емоција веома је тешко пронаћи угао у коме можете земљу да чувате истовремено а да се не замерите срцу и души нашег народа.

Са Екмечићем имао сам част два пута телефоном да разговарам. То је био човек мира и изузетне снаге, који за разлику од свих нас, који би у политичкој страсти неретко ишли и лево и десно и испод граница пристојности, који је савршено осећао шта је потребно српској души и срцу. Увек када је сам осетио да је помало претерао вратио би се на српску главу и доносио непогрешиве закључке", рекао је он.

Истакао је да је срећан што зна да је нешто учињено да највећи од нас буду запамћени у историји и да о њима бринемо о свом роду и својој земљи Србији.

А где ћемо ми Срби...хоћемо ли успети да сачувамо и десну и леву обалу Дунава за себе?

"Говорите о Стаљинградској бици. Плашим се да ће стварно доћи и то брже него што је неко очекивао. Веома сам забринут због исхода, знајући шта долази са једне и друге стране, не сумњајући у било чију храброст, решеност, одважност. Плашим се да данас нешто могу боље да рачунам и видим. Тако да остаје - а где ћемо ми Срби, шта ћемо са собом. Хоћемо ли успети да сачувамо и десну и леву обалу Дунава за себе, свој народ, а не неког другог", нагласио је он.

Вучић је истакао да то треба да нам буде најважнија ствар, и да са тим заветом гледамо у будућност.

(Танјуг)