Александар Вучић: Србија је на европском путу и нисмо неутрални; Научени смо да за своје неуспехе оптужујемо друге; Поштујемо територијални интегритет и суверенитет БиХ, позваћу Додика и Босића да разменимо мишљења о свим важним темама

Поштујем све институције РС и све њене политичке актере. Не мислим да се мешам у политичку сцену РС, али ћу позвати Додика и Босића да разменимо мишљења о свим важним темама и покушамо да усагласимо погледе на будућност целог региона и сарадњу Србије и Српске, рекао је Александар Вучић, предсједник Владе Србије, у интервјуу за "Независне".

Он је позвао и земље региона на ближе и снажније економске интеграције које су у интересу свих.

"Сами, одвојени и посвађани бићемо мала и безначајна тржишта, с умирућим економијама, политикама прошлости, а не будућности. У политичком смислу није нам потребно братство и јединство, али нам је потребна рационална и одговорна, блиска сарадња на свим пољима, од изградње инфраструктурних пројеката до заједничког изласка на трећа тржишта", рекао је Вучић.

НН: Реформе које спроводите Ваша влада и Ви, чини се, сваким даном све више потврђују да је Србија била политички, економски, административно, па и ментално запуштена земља. Слажете ли се с овом мојом и не само мојом констатацијом?

ВУЧИЋ: Негде, пре годину дана, пред формирање Владе, поставио сам себи просто питање хоћемо ли и можемо ли нешто стварно да променимо у нашем односу, нашим навикама и можемо ли суштински да променимо своју земљу. Дилему да ли изабрати лакши пут, пут који обично бирају политичари с ових простора, или онај ризичан пут, пут политичког трња, мука, зноја и суза, готово да нисам имао. Знајући шта ме све чека, свесно сам изабрао овај други пут, уверен да само тежим путем можемо доћи до нормалне, модерне и успешне Србије. Кад сам разговарао са премијером Ренцијем у Риму и честитао му на његовој спремности да мења закон о раду упркос чињеници да ће изгубити део популарности, он ми је рекао да због тога уопште не брине јер једном у животу имате могућност да утичете на то како ће да изгледа будућност ваше земље и кључно питање је не колико дуго ћете бити на власти, већ шта ћете оставити иза себе и шта ће бити резултати ваше владавине. Србија ће пре краја мандата ове владе бити боља и уређенија земља него што је била 2014. године.

НН: Да ли има наде да Срби као народ не буду таоци прошлости? Да више славе живот него смрт и да се дефинитивно и коначно окрену према будућности, уз достојанствено поштовање своје прошлости?

ВУЧИЋ: Навикнути смо, нажалост, да неретко бирамо и тражимо лакша, а не права решења, научени смо да за своје неуспехе оптужујемо друге, да нам је мирис или смрад туђег дворишта увек пресудан за тровање сопствених њива, да нерадом других правдамо сопствену лењост. Из прошлости бисмо могли много тога да научимо, да бисмо више и одговорније радили у садашњости и имали бољу будућност. Уосталом, када сте чули Јапанце да говоре било шта против Американаца, иако су претрпели најтеже жртве после бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки. Не, они су данас најближи сарадници, Јапан једна од најуспешнијих земаља, а сви погледи усмерени су им у будућност. Много тога из оваквих примера можемо да научимо.

НН: Неспорни су Ваша политичка храброст и Ваше опредјељење према реформама. Колико су снажни отпори реформама које спроводите и од кога они долазе? Да ли од обичних људи који се плаше за егзистенцију, чланова странака жељних привилегија, тајкуна који желите статус кво...?

ВУЧИЋ: А ко жели себе да мења? Стварних промена нема ако не кренете од себе, ако прво не уочите сопствене недостатке и почнете да се мењате. Насмејете се кад погледате резултате фокус група и анализу јавног мњења, јер на почетку сви су за реформе, али кад виде да сами морају да дају допринос тим реформама и да сами морају да прогутају жабе, одједном сви пронађу Лајбницов довољан разлог да буду оштро и тобож праведно против реформи. Политичари и тајкуни који су се богатили захваљујући спрези с естаблишментом, свакако, немају довољно интереса да Србија постане пристојна и нормална земља, али они неће имати шансу да своје планове о заустављању државе у скоријем периоду остваре.

НН: Одређени интересни кругови у Србији, али и у међународној заједници, свако мало доводе Вас у ситуацију да доносите тешке одлуке које немају везе с европским курсом и опредјељењем Србије. У тај контекст се може ставити и одлука Хашког трибунала о повратку Шешеља у притворску јединицу, па и разне анализе о стању медијских слобода у Србији. Да ли је моја оцјена тачна?

ВУЧИЋ: Апсолутно! Кад год је потребно да се изврши додатни притисак на Србију по питању дијалога с Албанцима на Косову, из разних кутија почињу да искачу сваковрсне критике и примедбе на наш рачун, па кад ни то није довољно, онда покушавају да оборе рејтинг Владе Србије враћањем Шешеља и бројним другим акцијама, али Србија је независна и суверена земља и доноси одлуке у складу са својим и интересима свог народа, а не под било чијим притисцима. Ипак, ако сте приметили, на наш економски програм и план реформи готово да нико из света није имао никаквих примедби. Стабилност, политичка и економска, је кључна за Србију. Зато нам је важна регионална стабилност, добри односи са комшијама, јер тако ћемо најбрже да ојачамо и поправимо положај. Такво наше понашање, скромно и тихо, израз је наше нарастајуће снаге, а не слабости.

НН: Да ли отварање поглавља о придруживању ЕУ може довести у питање неутралан однос Србије у евидентној кризи односа Брисела, Вашингтона и Москве?

ВУЧИЋ: Ми се налазимо на европском путу, ми нисмо неутрални. Неутрални смо у војном смислу. Разуме се, наша нормална и рационална жеља је да сачувамо добре односе са Москвом и у томе ћемо успети.

НН: Ваше посјете Сарајеву и Загребу говоре о новом регионалном приступу Србије на Балкану. Да ли заиста вјерујете да се цијела регија, без обзира на то шта се дешавало у прошлости, може окренути будућности, помирењу и бољем животу?

ВУЧИЋ: Искрено верујем. Свако од нас ради или бар покушава да ради у интересу сопственог народа, или државе, али сви ми само заједно можемо да урадимо добре ствари за нас. Сами, одвојени и посвађани бићемо мала и безначајна тржишта, с умирућим економијама, политикама прошлости, а не будућности, и баш зато сам и пред Ангелом Меркел јасно и недвосмислено изнео став о неопходности снажнијих и ближих пре свега економских интеграција на Балкану јер то је добро и потребно свима. Коме је потребно чекање камиона на граници Србије и Босне од неколико дана? Ко на томе може да заради? Нико! Сви само губимо. У политичком смислу није нам потребно братство и јединство, али нам је потребна рационална и одговорна, блиска сарадња на свим пољима, од изградње инфраструктурних пројеката до заједничког изласка на трећа тржишта.

НН: У јулу је обиљежавање 20 година злочина у Сребреници. Да ли ћете посјетити Сребреницу и поклонити се жртвама?

ВУЧИЋ: Осуђујем тај ужасни злочин, поштујем сваку жртву, а о конкретним политичким манифестацијама рано је говорити. Уосталом, председник Борис Тадић је већ био у Сребреници.

НН: Више пута сте истакли да Србија поштује територијални интегритет БиХ и такав став Србије није упитан. Али, постоји ли план за унапређење односа двије земље?

ВУЧИЋ: Ми то искрено желимо. Срби, Бошњаци и Хрвати вековима живе на овим просторима. Ни у будућности нећемо моћи једни без других. Кад то неке усијане главе буду разумеле, биће боље за све нас. Ја сам то разумео и много тога научио из сопствених грешака и личне, политичке ускогрудости. Све ово сам рекао само зато што ми се чини да је политика делимична препрека унапређењу наших односа у свим сферама друштвеног живота, иако су ти односи бољи него раније.

НН: У јуну ове године требало би да буде одржан састанак Савјета за спровођење споразума о специјалним везама између Србије и РС. Какви су конкретни резултати спровођења овог споразума до сада? Има ли простора за конкретније заједничке пројекте РС и Србије у области привреде, културе, образовања и спорта?

ВУЧИЋ: РС волимо, баш као што људи у Српској воле Србију више од свега. БиХ поштујемо, њен територијални интегритет и суверенитет. Имамо велике планове и верујем да ће грађани Српске у наредном периоду осетити и више конкретне подршке и помоћи од Србије, а снажна Србија, уверен сам, увек ће значити и мир у региону, али и јаку РС.

НН: С обзиром на углед који уживате с ове стране Дрине, можете ли Ваша влада и Ви лично помоћи пацификацији политичке сцене у РС с обзиром на беспоштедни политички рат који се код нас води? Заправо, можете ли и имате ли намјеру окупити српске политичке представнике из РС у вези с минимумом заједничких интереса?

ВУЧИЋ: Поштујем све институције РС и све њене политичке актере. Не мислим да се мешам у политичку сцену Српске, али ћу позвати Додика и Босића да разменимо мишљења о свим важним темама и покушамо да усагласимо погледе на будућност целог региона и сарадњу Србије и Српске.

НН: Ваша странка и даље биљежи огроман рејтинг, док је опозиција разједињена и налази се у тоталном расулу. Постоји ли опасност да СНС остане без праве опозиције као политичког коректива који је потребан сваком друштву, па и српском?

ВУЧИЋ: Опозиција је веома снажна у Србији, ту је и невладин сектор, већина медија. Ипак, верујем да људи у Србији препознају рад, труд и енергију и мислим да не желе да прокоцкамо још једну, можда и последњу шансу за опоравак привреде и државе након вишедеценијског пропадања.

НН: Ваши блиски сарадници се често знају у друштву пожалити како је веома тешко пратити Ваш темпо. Колико заиста ради Александар Вучић и како изгледа његов радни дан?

ВУЧИЋ: Велики петак је данас. На послу сам, иако знам да ће многи наши православци да се нарогуше кад то чују. Волим да радим, живим за рад и наставићу тако. Чак и када грешите, великим радом и трудом и такве грешке можете да исправите.

"Београд на води"

НН: Исцрпљујућа расправа о пројекту "Београд на води" и оспоравање опозиције пројекта који обезбјеђује три и по милијарде евра инвестиција у главном граду Србије, чини се, показују да српска опозиција подмеће клипове у точкове држави и власти без обзира на штету коју би трпјели сви грађани Србије. Зашто је то тако?

ВУЧИЋ: Кад не можете да понудите нове идеје, планове и програм, онда тражите решење у мржњи коју више и не контролишете. Свеједно, све велике идеје и модернизације код нас Срба наилазиле су на највеће препреке. Наш посао је да се на то не обазиремо, већ да гледамо напред и као булдожер рушимо те препреке.

(Независне новине)