Aleksandar Vučić: Protiv sam održavanja zamrznutog konflikta bilo gde na Balkanu, uključujući i na teritoriji naše zemlje; Od presudnog je značaja da ne doprinesemo razbuktavanju bilo kakvih strasti u BiH

 BEOGRAD - Nacionalni konvent o Evropskoj uniji organizovao je danas sastanak kojem prisustvuje i predsednik Aleksandar Vučić i čiji je cilj da se ponovo pokrene dijalog o rešavanju pitanja Kosova, kao i teme spoljne politike Srbije.

Na sastanku će govoriti stručnjaci za spoljnu politiku, međunarodne odnose i evropske integracije, kao i članovi Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 35.

Teme sastanka su "Spoljna politika Srbije" i "Perspektive dijaloga Beograda i Prištine".

Predstavnici Nacionalnog konventa su u dva navrata od 2018. godine imali priliku da na temu Poglavlja 35 i rešavanja pitanja Kosova u kontekstu evropskih integracija razgovaraju sa predsednikom Vučićem.

Poslednji put to je bilo u julu 2019. godine kada je objavljen Izveštaj EK o napretku.

"Ove godine, s obzirom na intenzivirane spoljnopolitičke aktivnosti predsednika, potpisan Vašingtonski sporazum, kao i obnovljen Briselski dijalog sa Prištinom uz posredovanje EU, smatramo da je veoma važno da se otvori diskusija o položaju Srbije u savremenim međunarodnim odnosima i bitno izmenjenim okolnostima u svetu, o glavnim pravcima spoljne politike i evropskoj perspektivi Srbije, kao i o posledicama po regionalne i odnose sa susedima", navodi se u saopštenju Konventa.

Vučić se na početku sastanka obratio rečima da mu je teško da govori na takvom skupu.

"U Srbiji u svakoj bolji predsednik od predsednika, selektor od selektora i reditelj od reditelja, nije jednostavno govoriti o tomema o kojima svi znaju najbolje", navodi i dodaje da će o svojim procenama govoriti nešto otvorenije, iako ne može da bude sasvim otvoren". kaže na početku.

Protiv sam održavanja zamrznutog konflikta bilo gde na Balkanu, uključujući i na teritoriji naše zemlje i od presudnog je značaja da ne doprinesemo razbuktavanju bilo kakvih strasti u BiH

"Ono što je za mene najvažnije da lažem jeste da želimo da sačuvamo mir i stabičnost -gotovo po svaku cenu. Slučaj Jermenije i Azerbejdžana nam je pokazao koliko su opasni zamrznuti odnosi", objašnjava predsednik naglašavajući da su se vremena promenila i da moramo da budemo spremni u svakom trenutku svju zemlju da sačuvamo", navodi on i dodaje:

"Protiv sam održavanja zamrznutog konflikta bilo gde na Balkanu, uključujući i na teritoriji naše zemlje i od presudnog je značaja da ne doprinesemo razbuktavanju bilo kakvih strasti u BiH, a ne mogu da kažem da nisam zabrinut".

Navodi i da se ponosimo da Srbija sama donosi odluke, a naši najvažniji zadaci su teški razgovori oko sitacije na Kosovu i Metohiji.

"Uslovi su teški i loši. Moramo dobro da razumemo svoju poziciju, da insistiramo na dijalogu ida gledamo kako da sačuvamo naš narod na KiM. Srba je oko 95.000, imamo i manji pad odlaska, posebno na Severu Kosova. Taj život je život od danas do sutra jer niko ne zna šta donosi sledeći dan i jutro. Zato ćemo dati sve od sebe dati da se približimo kompromisnom rešenju iako mi se čini da nikada dalje od toga nismo bili", kaže.

Predsednik poštuje ulogu civilnog društva

"Imali smo otvorene razgovore. O nekim pitanjima smo saglasni, po mnogima nismo. Ja sam saslušao njihove primedbe, a oni moje odgovore. Nekada im se dopadnu nekada ne, i nema tu velike filozofije", rekao je Vučić, posle prvog dela sastanka sa Nacionalnim konventom o EU, na pitanje kakva je uloga civilnog društva u kreiranju spoljne politike.

Vučić je naveo i da je dobra praksa da se čuju.

"Mi da čujemo njih, a oni nas. Dobro je da razgovaramo i da postoji takva vrsta dijaloga u društvu", istakao je Vučić.

On je rekao i da je zahvalan Nataši Dragojlović koja je uspešno organizovala današnji skup, kao i drugima na učešću i na otvorenoj, kako je rekao, ponekad mirnoj i konstruktvoinoj, a ponekad žestokoj raspravi.

Srbija nema boljeg puta od puta u EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da Srbija nema bolji put od evropskog, iako se, kaže, naša zemlja na putu za članstvo u EU suočava sa dvostrukim aršinima kada je reč o ispunjavanju uslova. Vučić je tako odgovorio na pitanje medija da li mu teško pada činjenica da su naše susedne zemlje, poput Hrvatske, Bugarske i Rumunije, postale članice EU bez ispunjavanja svih uslova, dok se na drugoj strani Srbija ucenjuje Kosovom i Metohijom i drugim temama.

“Moje je da ozbiljno i racionalno vodim politiku i sagledam kako stvari u svetu stoje, a ne da vam kukam o dvostrukim aršinima i licemerju mnogih… Svi govore o dijalogu, a kada im kažete u lice ono što mislite, onda vam to stavljaju kao negativnu opasku u izveštajima, pošto nemate pravo da mislite drugačije”, rekao je Vučić.

Kako se ono kaže - "maske padaju" Zapravo, pale su odavno. A definitivno onomad u Vašingtonu. Posebno molim za komentar ove polurežimske, tobože, "patriotske" komentatore, koji stalno traže izgovor da pljuju opoziciju i brinu da ne dođu neki "još gori"https://t.co/z61H6avJB9

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) October 3, 2020

Istakao je da, bez obzira na dvostruke aršine, Srbija nema bolji put od evropskog i da mora da nastavi taj put, ali istovremeno čuvajući svoje tradicionalne saveznike i prijatelje, kakvi su Rusija i Kina, i popravljajući odnose sa SAD.

Dragojlović: Pitanje Kosova i Metohije i dalje određuje odnos Srbije sa drugima

Koordinatorka Nacionalnog konventa za EU Nataša Dragojlović izjavila je danas da je za Srbiju pitanje Kosova i Metohije "pitanje svih pitanja" i da je upravo to pitanje ono koje određuje odnose Srbije sa EU, Amerikom, odnose u regionu i sa drugim državama.

Na otvaranju sastanka Nacionalnog konventa, Dragojlović je ukazala da Vašingtonski sporazum, nastavak Briselskog dijaloga, brojni bilateralni susreti sa državnicima širom sveta ostavljaju utisak da se velike sile zanimaju, pre svega, za rešavanje pitanja KiM.

"Trebalo bi i da se zapitamo kako će izgledati naši odnosi sa njima, kada se jednom pitanje KiM reši i šta će ostati od strateških partnerstava nastalih samo ili pretežno u tom kontekstu", rekla je Dragojlović.

Da bismo se složili oko strateških interesa, navodi ona, potreban je dijalog u društvu o tome šta su za Srbiju strateški interesi, kako da ih ostvarimo i uz pomoć kojih saveznika, ali i kako da doprinesemo da se drugi oko nas razvijaju.

Dragojlović je istakla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio na inicijativu radne grupe za poglavlje 35 da se ponovo obnovi unutrašnji dijalog o potencijalnim pitanjima KiM.

Kaže da dijalog treba da omogući svestrano i sveobuhvatno sagledavanje kompleksnosti trenutka u kome se nalazi čitav svet i Srbija na izmaku 2020. kada je sve pod znakom pitanja - koncepti, idelologije, savezništva dosadšnja praksa i način života u savkom njegovom semgentu.

Dragojlović je istakla da je pandemija ubrzala promene u načinu života kod običnih građana, postavila nove izazove međunarodnim organizacijama i "pretumbala" redosled nacionalnih interesa i pretnje po njih.

Navodi da se mnogo promenilo od decembra 2019. kada je usvojena nova Stragegija nacionalne bezbednosti Srbije, dokumenta koji, kaže Dragojlović, štiti nacionalne intrese naše zemlje u svim oblastima života.

Dodaje da je to i krovna strategija iz koje bi trebalo da proizađu i sve druge strategije, kojih, ističe, Srbija ima više od 100 i koje ističu ove godine.

"Njihovo kreiranje i sprovoljenje podrazumeva zajedničko angažovanje svih aktera u društvu, i vladinih i nevladinih. U našem slučaju, i prema toj strategiji, jedinom dokumentu kojim su definisani svi nacionalni ciljevi Srbije, pristupanje Srbije EU i evropska integracija spadaju u jedan od ključnih nacionalnih interesa", podvukla je Dragojlović.

Ugrožavanje tih interesa smatra se ugrožavanjem bezbednosti Srbije, dodaje Dragojlović, te ističe da su ti interesi obaveza svakog građanina ove zemlje i dodatno obavezuju one koji upravljaju ovom zemljom.

Dragojlović dodaje da u našoj zemlji ipak postoje nevladine organizacije koje se protive članstvu EU i promovišu vrednosti koje su suprotne evropskim i onim koje su garantovane Ustavnom.

Ona je ukazala da se pitanje migracija u Strategiji nacionalne bezbednosti nalazi tek na 13. mestu i iznela podatak da se od 2006. do 2016. pola miliona stanovnika iselilo iz Srbije.

"Ovaj demografski problem Strategija prepoznaje tek na 13. mestu, a prvi je oružana agresija koju nismo imali od 1999. godine", navela je Dragojlović.

Istakla je da se ciljevi i nacionalni interesi moraju drugačije postaviti pod dejstvom svih kriza sa kojima se svet suočava i da sredstva treba usmeriti na najrealnije pretnje, a trenutno je to javno zdravlje građana.

Dragojlović je ukazala i da Srbija nema i da nikada nije imala strategiju razvoja, ni strategiju spoljne politke, a bilo je, podseća, brojnih pokušaja da se one definišu.

Teme sastanka Nacionalnog konventa su "Spoljna politika Srbije" i "Perspektive dijaloga Beograda i Prištine".

Nacionalni konvent saopštio je juče da je cilj sastanka da se ponovo pokrene dijalog o rešavanju pitanja Kosova, kao i teme spoljne politike Srbije.

U Konventu navode da je sastanak deo strateškog dijaloga koji ima za cilj da omogući debatu predstavnika civilnog društva sa najvišim zvaničnicima Srbije o ključnim aspektima pristupanja Srbije