Александар Вучић: Против сам одржавања замрзнутог конфликта било где на Балкану, укључујући и на територији наше земље; Од пресудног је значаја да не допринесемо разбуктавању било каквих страсти у БиХ

 БЕОГРАД - Национални конвент о Европској унији организовао је данас састанак којем присуствује и председник Александар Вучић и чији је циљ да се поново покрене дијалог о решавању питања Косова, као и теме спољне политике Србије.

На састанку ће говорити стручњаци за спољну политику, међународне односе и европске интеграције, као и чланови Радне групе Националног конвента за Поглавље 35.

Теме састанка су "Спољна политика Србије" и "Перспективе дијалога Београда и Приштине".

Представници Националног конвента су у два наврата од 2018. године имали прилику да на тему Поглавља 35 и решавања питања Косова у контексту европских интеграција разговарају са председником Вучићем.

Последњи пут то је било у јулу 2019. године када је објављен Извештај ЕК о напретку.

"Ове године, с обзиром на интензивиране спољнополитичке активности председника, потписан Вашингтонски споразум, као и обновљен Бриселски дијалог са Приштином уз посредовање ЕУ, сматрамо да је веома важно да се отвори дискусија о положају Србије у савременим међународним односима и битно измењеним околностима у свету, о главним правцима спољне политике и европској перспективи Србије, као и о последицама по регионалне и односе са суседима", наводи се у саопштењу Конвента.

Вучић се на почетку састанка обратио речима да му је тешко да говори на таквом скупу.

"У Србији у свакој бољи председник од председника, селектор од селектора и редитељ од редитеља, није једноставно говорити о томема о којима сви знају најбоље", наводи и додаје да ће о својим проценама говорити нешто отвореније, иако не може да буде сасвим отворен". каже на почетку.

Против сам одржавања замрзнутог конфликта било где на Балкану, укључујући и на територији наше земље и од пресудног је значаја да не допринесемо разбуктавању било каквих страсти у БиХ

"Оно што је за мене најважније да лажем јесте да желимо да сачувамо мир и стабичност -готово по сваку цену. Случај Јерменије и Азербејџана нам је показао колико су опасни замрзнути односи", објашњава председник наглашавајући да су се времена променила и да морамо да будемо спремни у сваком тренутку свју земљу да сачувамо", наводи он и додаје:

"Против сам одржавања замрзнутог конфликта било где на Балкану, укључујући и на територији наше земље и од пресудног је значаја да не допринесемо разбуктавању било каквих страсти у БиХ, а не могу да кажем да нисам забринут".

Наводи и да се поносимо да Србија сама доноси одлуке, а наши најважнији задаци су тешки разговори око ситације на Косову и Метохији.

"Услови су тешки и лоши. Морамо добро да разумемо своју позицију, да инсистирамо на дијалогу ида гледамо како да сачувамо наш народ на КиМ. Срба је око 95.000, имамо и мањи пад одласка, посебно на Северу Косова. Тај живот је живот од данас до сутра јер нико не зна шта доноси следећи дан и јутро. Зато ћемо дати све од себе дати да се приближимо компромисном решењу иако ми се чини да никада даље од тога нисмо били", каже.

Председник поштује улогу цивилног друштва

"Имали смо отворене разговоре. О неким питањима смо сагласни, по многима нисмо. Ја сам саслушао њихове примедбе, а они моје одговоре. Некада им се допадну некада не, и нема ту велике филозофије", рекао је Вучић, после првог дела састанка са Националним конвентом о ЕУ, на питање каква је улога цивилног друштва у креирању спољне политике.

Вучић је навео и да је добра пракса да се чују.

"Ми да чујемо њих, а они нас. Добро је да разговарамо и да постоји таква врста дијалога у друштву", истакао је Вучић.

Он је рекао и да је захвалан Наташи Драгојловић која је успешно организовала данашњи скуп, као и другима на учешћу и на отвореној, како је рекао, понекад мирној и конструктвоиној, а понекад жестокој расправи.

Србија нема бољег пута од пута у ЕУ

Председник Србије Александар Вучић поручио је данас да Србија нема бољи пут од европског, иако се, каже, наша земља на путу за чланство у ЕУ суочава са двоструким аршинима када је реч о испуњавању услова. Вучић је тако одговорио на питање медија да ли му тешко пада чињеница да су наше суседне земље, попут Хрватске, Бугарске и Румуније, постале чланице ЕУ без испуњавања свих услова, док се на другој страни Србија уцењује Косовом и Метохијом и другим темама.

“Моје је да озбиљно и рационално водим политику и сагледам како ствари у свету стоје, а не да вам кукам о двоструким аршинима и лицемерју многих… Сви говоре о дијалогу, а када им кажете у лице оно што мислите, онда вам то стављају као негативну опаску у извештајима, пошто немате право да мислите другачије”, рекао је Вучић.

Како се оно каже - "маске падају" Заправо, пале су одавно. А дефинитивно ономад у Вашингтону. Посебно молим за коментар ове полурежимске, тобоже, "патриотске" коментаторе, који стално траже изговор да пљују опозицију и брину да не дођу неки "још гори"https://t.co/z61H6avJB9

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) October 3, 2020

Истакао је да, без обзира на двоструке аршине, Србија нема бољи пут од европског и да мора да настави тај пут, али истовремено чувајући своје традиционалне савезнике и пријатеље, какви су Русија и Кина, и поправљајући односе са САД.

Драгојловић: Питање Косова и Метохије и даље одређује однос Србије са другима

Координаторка Националног конвента за ЕУ Наташа Драгојловић изјавила је данас да је за Србију питање Косова и Метохије "питање свих питања" и да је управо то питање оно које одређује односе Србије са ЕУ, Америком, односе у региону и са другим државама.

На отварању састанка Националног конвента, Драгојловић је указала да Вашингтонски споразум, наставак Бриселског дијалога, бројни билатерални сусрети са државницима широм света остављају утисак да се велике силе занимају, пре свега, за решавање питања КиМ.

"Требало би и да се запитамо како ће изгледати наши односи са њима, када се једном питање КиМ реши и шта ће остати од стратешких партнерстава насталих само или претежно у том контексту", рекла је Драгојловић.

Да бисмо се сложили око стратешких интереса, наводи она, потребан је дијалог у друштву о томе шта су за Србију стратешки интереси, како да их остваримо и уз помоћ којих савезника, али и како да допринесемо да се други око нас развијају.

Драгојловић је истакла да је председник Србије Александар Вучић одговорио на иницијативу радне групе за поглавље 35 да се поново обнови унутрашњи дијалог о потенцијалним питањима КиМ.

Каже да дијалог треба да омогући свестрано и свеобухватно сагледавање комплексности тренутка у коме се налази читав свет и Србија на измаку 2020. када је све под знаком питања - концепти, иделологије, савезништва досадшња пракса и начин живота у савком његовом семгенту.

Драгојловић је истакла да је пандемија убрзала промене у начину живота код обичних грађана, поставила нове изазове међународним организацијама и "претумбала" редослед националних интереса и претње по њих.

Наводи да се много променило од децембра 2019. када је усвојена нова Страгегија националне безбедности Србије, документа који, каже Драгојловић, штити националне интресе наше земље у свим областима живота.

Додаје да је то и кровна стратегија из које би требало да произађу и све друге стратегије, којих, истиче, Србија има више од 100 и које истичу ове године.

"Њихово креирање и спровољење подразумева заједничко ангажовање свих актера у друштву, и владиних и невладиних. У нашем случају, и према тој стратегији, једином документу којим су дефинисани сви национални циљеви Србије, приступање Србије ЕУ и европска интеграција спадају у један од кључних националних интереса", подвукла је Драгојловић.

Угрожавање тих интереса сматра се угрожавањем безбедности Србије, додаје Драгојловић, те истиче да су ти интереси обавеза сваког грађанина ове земље и додатно обавезују оне који управљају овом земљом.

Драгојловић додаје да у нашој земљи ипак постоје невладине организације које се противе чланству ЕУ и промовишу вредности које су супротне европским и оним које су гарантоване Уставном.

Она је указала да се питање миграција у Стратегији националне безбедности налази тек на 13. месту и изнела податак да се од 2006. до 2016. пола милиона становника иселило из Србије.

"Овај демографски проблем Стратегија препознаје тек на 13. месту, а први је оружана агресија коју нисмо имали од 1999. године", навела је Драгојловић.

Истакла је да се циљеви и национални интереси морају другачије поставити под дејством свих криза са којима се свет суочава и да средства треба усмерити на најреалније претње, а тренутно је то јавно здравље грађана.

Драгојловић је указала и да Србија нема и да никада није имала стратегију развоја, ни стратегију спољне политке, а било је, подсећа, бројних покушаја да се оне дефинишу.

Теме састанка Националног конвента су "Спољна политика Србије" и "Перспективе дијалога Београда и Приштине".

Национални конвент саопштио је јуче да је циљ састанка да се поново покрене дијалог о решавању питања Косова, као и теме спољне политике Србије.

У Конвенту наводе да је састанак део стратешког дијалога који има за циљ да омогући дебату представника цивилног друштва са највишим званичницима Србије о кључним аспектима приступања Србије