Aleksandar Tijanić: Ukidanje pretplate ili RTS-a

Generalni direktor Javnog medijskog servisa Srbije Aleksandar Tijanić govori za Internet portal RTS-a o programu, pretplati, prinudnoj naplati i zašto jedino Beograd plaća pretplatu na nivou evropskog proseka.

Kakav je vaš stav o povremenim letnjim inicijativama da se ukine pretplata na javni servis?

- Povremeno, to jeste vučenje za uši neposlušnog RTS-a. Nekada je pokazivanje snage ljudi skrivenih iza političkog teatra. Nekad je samo snažan napad gluposti. Ali, medijski gledano, ja sam za momentalno ukidanje pretplate uvedene odlukom srpske vlade i parlamenta još 2002. Ukidanjem, RTS bi bio pošteđen dve trećine napada koji proističu, što iz lobističkih grupa, što iz podsticanog ubeđenja mnogih građana da im se neopravdano naplaćuje "televizijski harač".

Zašto je primer Beograda i pretplate, kako ste svojevremeno procenili, nelogičan?

- Svi znamo da su građanima prazni džepovi. Pa ipak, prošlog meseca Beograd je prikupio fantastičnih 70 procenata moguće pretplate. To jeste na nivou evropskog proseka. No, procenat naplate u Srbiji, bez glavnog grada, opada iz godine u godinu, iz meseca u mesec. Sada je na 23 procenta. Praktično, Beograd i Novi Sad izdržavaju javne servise Srbije i Vojvodine. Time pretplata i njena naplata postaju izvor nezakonite neravnopravnosti građana: jesu li jedni ludi što plaćaju, jesu li ostali previše siromašni da plaćaju?

Da li onda prinudna sudska naplata izjednačava građane u pravima i obavezama?

- Pravo da vam kažem, ja sam protiv prinudne naplate. U ovakvim vremenima, to nikad nije dobro rešenje. Kakvo je to finansijsko rešenje za javni servis da ljudima, bez obzira na pravnu valjanost sudske odluke, uzimaju stvari iz kuća i stanova pa nam donose šporete i frižidere u Takovsku? Šta ćemo, da otvorimo komision?

Kako bi se, u slučaju ukidanja pretplate, finansirao veliki i složen sistem medijskog javnog servisa kakav postoji u većini zemalja Evrope?

Valjda iz budžeta države Srbije. Ili oni koji to zagovaraju kriju želju da se RTS, suprotno evropskoj praksi, najpre svede na malu, negledljivu radio-televiziju, a potom ukine. Tu su, na gomili, ljubitelji orijentalnih serija, tajni vlasnici tabloida i tele-tabloida, veliki majstori marketinških loža i politički apostoli strategije držanja Srbije u hipnotisanom stanju.

Kako gledate na kritike da RTS nema dovoljan rezultat?

Uglavnom sa podsmehom. Ako je RTS sedam godina najgledaniji, ako u svakoj vanrednoj situaciji imamo više gledalaca nego sve ostale srpske televizije zajedno, ako u noći prebrojavanja izbornih rezultata uz naš program bude više od tri miliona ljudi, ako - dakle, srpsko milionsko gledalište nije dovoljan argument, neka kritičari ponude bolji kriterijum. Takvi "stručnjaci" potcenjuju sopstveni narod i kao uzor preporučuju neke televizije susednih država u kojima građanski rat sa Srbima još traje.

Znači li to da ste zadovoljni programom?

Ne. To znači da sam zadovoljan promenom RTS-a. Danas, samo osobe sa "glavom rotvajlera i mozgom šišmiša" mogu da tvrde da je onaj i onakav RTS bio bolji od ovog. Naravno, znam da je još dug put do cilja: efikasnijeg, kreativnijeg, kvalitetnijeg javnog servisa. Ako nam je za utehu, za poslednjih pet godina, broj podnetih žalbi gledalaca na program Bi-Bi-Si, porastao je sa 20 hiljada na 200 hiljada. A Bi-Bi-Si je za sve javne servise biblija.

Koliki je predviđeni budžet za ovu godinu?

Za obim poslova i očuvanje punih funkcija javnog servisa, za snimanje predviđenih serija i emitovanje deficitarnih i nonprofitnih programa, potrebno je oko 60 miliona evra od pretplate i 23 od marketinga. Država uzima trećinu za poreze, trećina ide u program a trećina na plate. Prošlu godinu završili smo, uz maksimalnu štednju, sa malim dobitkom. Ove godine, to nam neće poći za rukom.

(RTS)