Александар Конузин: Србија у НАТО претња Русији

- У тој ситуацији премијер Путин је јасно изнео руски став - ово питање Срби треба сами да реше, али Русија сматра за неопходно да изнесе своје мишљење о ширењу НАТО, које угрожава њену безбедност. Наводећи конкретан пример, рекао је да мале земље у НАТО нико не пита за мишљење, него се доносе одлуке које оне треба да испуне. Евентуална одлука о размештању ракета на територији Србије била би претња за безбедност Русије и она би била приморана да предузме војне мере како би отклонила ту војну претњу. Те мере неће бити уперене против Србије, него против тих ракета - објашњава амбасадор Конузин.

Да ли је ова изјава премијера Путина „упозорење“ српским властима?

- Србија има право да се прикључи било којој организацији. Поштоваћемо одлуку коју ћете сами донети, али рачунамо да ће Београд с поштовањем прићи нашим размишљањима да би улазак у НАТО представљао претњу по безбедност Русије. Лично сматрам да је неопходно Србији објаснити ситуацију шта би било када би на њеној територији постојала претња по безбедност Русије. Сарађивали смо 800 година и никад се такво питање није појавило. Напротив, ратовали смо против заједничких непријатеља и није докраја јасно из којих разлога на територији Србије може бити размештено оружје уперено против Русије.

Снаге НАТО на Косову и Метохији фактички су већ на делу територије Србије. Како Москва оцењује њихово присуство после самопроглашења косовске независности?

- У складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, територија Косова је део Србије. Војна база НАТО налази се тамо упркос жељама Београда. То значи у супротности са међународним правом и незаконито. Русија то тако види.

Да ли Москва намерава да се укључи у преговоре Београда и Приштине у Бриселу имајући у виду најаве о учешћу америчких представника?

- Руска страна је потврдила своју принципијелну подршку Србији у вези с Косовом. Србија треба сама да одреди свој став према том питању. Подржали смо почетак преговора Београда и Приштине и веома пажљиво пратимо њихов ток. Примећујемо да не теку онако како се о томе говори у резолуцији Генералне скупштине УН од 9. септембра 2010. и тренутно нисмо спремни да се прикључимо тим преговорима.

Према Путиновим речима, Руску Федерацију не брину европске интеграције Србије све док не утичу на руско-српске односе. Где је за Москву „граница“ на којој би почела да брине?

- Граница је јасна. Односи са ЕУ не треба да се развијају на штету вековних односа с Русијом. Увек наглашавамо да не треба представљати односе са Русијом или ЕУ као алтернативу. Потребно је и могуће развијати узајамно корисне односе и с Московом и с Бриселом, јер би било боље да постоји што више пројеката који би били у интересу све три стране.

Шта су главни стратешки интереси Русије на Балкану и шта ће у том погледу значити најављено потписивање споразума о српско-руском стратешком партнерству?

- Балкан је регија у којој Русија има своје историјске интересе. Ту живе сродни словенски народи, због чега су руски добровољци и војници учествовали у ратовима за њихову независност. У географском погледу, ова регија је простор преко којег Русија одржава везу с другим европским народима. Заинтересовани смо да користимо овај простор као што, на пример, градимо Јужни ток како бисмо извозили гас у Европу. Сматрамо да су то у потпуности легитимни интереси, поготово што се поклапају са интересима балканских народа и других европских страна. Међу земљама на Балкану, Србија је један од најближих руских партнера и савезника. Заинтересовани смо да развијамо односе у свим сферама и у дугој перспективи, због чега је Русија изашла с иницијативом о усаглашавању декларације о стратешком партнерству. У њој су зацртани главни правци наше будуће политичке, безбедносне, економске, културне, војне сарадње, сарадње у области образовања и на другим пољима. Веома смо задовољни што је српска страна с великом спремношћу одговорила на нашу иницијативу. Декларација је већ усаглашена и биће потписана приликом предстојеће посете председника Тадића Русији.

Београдски медији тврде да је економски пакет који је Руска Федерација наменила Србији вредан 10 милијарди долара. Шта ће се најбрже реализовати?

- Не знам одакле су се појавиле информације о 10 милијарди долара. Током преговора та бројка се није помињала, јер на данашњи дан разрађених конкретних пројеката на ту суму нема. Наставља се рад на постојећим пројектима. У НИС ће ове године бити инвестирано 500 милиона долара. Наставиће се инвестициони план Лукоила и улагања у Ђердап 1. Галеника почиње изградњу новог објекта у Калушкој области. Што се тиче других пројеката, о њима се стручњаци још договарају. Обе стране су нагласиле да још не може да се искористи руски кредит од 800 милиона долара. Лично ћу се ангажовати да помогнем његовој реализацији. Ради се о неколико пројеката везаних за железнице Србије, као што су деоница Ваљево - Лозница, станица у Земуну, део Београд - Панчево. Проблем је што технички пројекти нису докраја припремљени. Када буду завршени, биће потписани уговори и после тога ће почети финансирање.

Без обзира на то што је тежиште посете било на економским и привредним односима, да ли је долазак премијера Путина политичка подршка председнику Тадићу?

- Русија се не меша у унутрашње ствари ваше земље и наше односе посматрамо у оквиру сарадње Русије и Србије, конкретно с владом која је тренутно на власти. Управо је то јака страна наших односа - не зависи од специфичности унутрашњег развоја земље. Русија и Србија сматрају једна другу веома пријатељским партнерима и граде планове за сарадњу на дуге стазе.

Грађевинци и пољопривреда српски адути

Амбасадор Конузин каже да је у разговорима Путина са српским државним врхом приоритет била енергетика. Због гласина које се шире, Путин је детаљно и свеобухватно испричао Тадићу о плановима у вези с реализацијом Јужног тока и потврдио да ће гас тим гасоводом бити пуштен 2015. Похваљени су рад НИС и активности на формирању подземног складишта гаса Банатски двор. У оквиру нових могућности сарадње у енергетици разговарано је о реконструкцији Ђердапа 1 и Ђердапа 2. Српска страна заинтересована је да Руси учествују у пројектима на термоелектранама „Никола Тесла“ и „Костолац“. Русија је спремна да размотри и могућност сарадње на изградњи електрана на гас, а конкретно су помињане топлане Нови Сад и Нови Сад 2. Такође је разговарано о могућности учешћа српске стране у изградњи објеката потребних за Олимпијаду 2014. и Светски фудбалски шампионат 2018. Велика пажња посвећена је повећању извоза пољопривредних производа из Србије у Русију, сарадњи у области фармацеутске и хемијске индустрије, као и о руском банкарском капиталу у Србији.

- Што се тиче програма посете, били смо приморани да због недостатка времена неке манифестације откажемо. Желео сам да премијер Путин посети Београдски универзитет и поразговара са студентима, али нисмо успели да то уклопимо у програм, мада је био продужен. Премијер је требало да полети из Београда пре 18 сати, а кренуо је тек око девет увече и стигао кући у два сата после поноћи - каже амбасадор Конузин.

(Данас)