Aleksandar Čepurin: Uzalud kidaju veze Rusije i Srbije

Beograd - Zamena ambasadora Rusije u Beogradu, kao i našeg diplomate u Moskvi, neće uticati na promenu pravca kretanja koji su odredili predsednici država u toku poslednja dva susreta.

Putin je više puta govorio, a letos je i ponovio, da će Rusija podržavati Srbe u njihovoj borbi da sačuvaju svoju teritoriju. Tog ”putokaza” pridržavali su se i dosadašnji predstavnici te države u Srbiji, a slediće ga i novi ruski ambasador Aleksandar Vasiljevič Čepurin, koji je u utorak imao prvi radni dan na dužnosti u Beogradu. U razgovoru za ”Novosti”, prvom koji je dao srpskim medijima, on govori o dosadašnjoj diplomatskoj karijeri, snazi rusko-srpskih veza, očekivanjima. Razgovor o teškim političkim prilikama u Srbiji, diplomatski ostavlja za sledeći put, kad stvari osmotri na licu mesta.

* S kojim planovima dolazite u Beograd?

- Zadovoljan sam što ću predstavljati Rusiju u prijateljskoj Srbiji. Potrudiću se da radom doprinesem razvoju rusko-srpskih odnosa i podizanju kvaliteta dijaloga dveju zemalja. Znam da mnogi Srbi simpatišu moju zemlju i zalažu se za širenje saradnje. Moji prethodnici su mi pričali da su Srbi vrlo gostoprimljiv i otvoren narod. Nadam se da ću uspeti da steknem dobre prijatelje i istomišljenike.

* Na mesto ambasadora dolazite sa zavidnim dilomatskim iskustvom. Jeste li već bili u Srbiji?

- Nažalost, nisam ranije bio u Srbiji. Zaista sam ”od mladih noktiju”, kako je govorio Puškin, radio u sovjetskoj, a zatim u ruskoj spoljnopolitičkoj službi. Bio sam u skoro svim zemljama, ali u Srbiji nisam. I kada sam prethodno preuzimao dužnost ambasadora, a to je bilo u Danskoj, nisam pre toga bio u toj državi. Zato se može reći da ovo nije slučajnost, nego zakonomernost.

* Bili ste i rukovodilac Departmana kadrova MIP Rusije... Koliko će vam ta iskustva biti od koristi?

- Počeo sam kao specijalista za Italiju, pa sam četiri godine radio u generalnom konzulatu u Đenovi, a, zatim, osam godina u ambasadi u Rimu. Bio sam savetnik za ekonomska pitanja sovjetske ambasade, a zatim Rusije, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. Pet godina sam radio u Departmanu za kadrove - prvo kao zamenik, pa prvi zamenik direktora i, na kraju, kao direktor. Četiri godine sam bio ambasador u Danskoj. Poslednjih sedam godina bio sam direktor Departmana za rad sa dijasporom u inostranstvu.

* Jeste li se premišljali, kada su vas predložili za ambasadora u Beogradu, da li da to prihvatite?

- Predlog sam odmah prihvatio. U rusko-srpskom dijalogu postoji polje za razvoj, a to je najvažnije. Zajednička istorija i koreni olakšavaju nam, ne samo međusobno razumevanje, već nas sve obavezuju da jačamo odnose. To je objektivna potreba. Oni koji su protiv toga, ”pljuju protiv vetra”, kako kažu u Rusiji.

* Jeste li, tokom perioda priprema za dolazak u Srbiju, razgovarali s bivšim ruskim ambasadorima u Beogradu - Aleksandrom Konuzinom i njegovim prethodnikom Aleksandrom Aleksejevim?

- Naši ambasadori Konuzin i njegov prethodnik Aleksejev radili su u Beogradu u interesantno vreme. Bili su to dobri, rekao bih, istaknuti ambasadori. To su moje kolege i stari prijatelji. Oni su poneli najlepša sećanja o vremenu provedenom u Srbiju i kontaktima sa Srbima.

* Koji su uslovi potrebni kako bi ambasador mogao dobro da obavlja posao u jednoj državi?

- Za ambasadora je posebno važno da oseća simpatiju prema zemlji u kojoj radi, da tamo ima prijatelje i istomišljenike. Srbi i Rusi imaju mnogo zajedničkih crta: dobrodušnost, iskrenost, aktivnost, sposobnost da branimo pravednost i neretko da stradamo zbog toga. Svi smo zainteresovani za bolji život i za prosperitet naših naroda.

* Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je odličan poznavalac situacije na Balkanu. Da li ste od njega dobili neke savete?

- Ministar Lavrov, zaista, odlično poznaje situaciju na Balkanu, i prijatelj je Srba. Bio sam dirnut pažnjom koju mi je pružio, dajući mi niz vrlo korisnih preporuka i saveta uoči mog polaska u Srbiju. Potrudiću se da opravdam poverenje i snažno računam na srpske kolege i prijatelje, kako iz političkog establišmenta, tako i na one koji jednostavno simpatišu Rusiju, i svih koji razumeju da je jačanje veza i odnosa sa velikom Rusijom - objektivna potreba.

* Ko dolazi sa vama? Možete li nam nešto više ispričati o svojoj porodici?

- Moja supruga Natalija (48) je vrhunski lekar - kardiolog, magistar je medicinskih nauka, radila je u najboljim klinikama u Moskvi. Naša ćerka Marija (24), kao i ja, završila je Moskovski državni institut međunarodnih odnosa. To je jedna od boljih visokoškolskih ustanova u Rusiji, a taj institut je završiilo 70 odsto saradnika MIP. Svojevremeno je himnu Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa napisao sadašnji ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. Ona počinje rečima: ”Mi smo rođeni pod tremom velikog MGIMO, u najlepšoj od svih zemaljskih dinastija”. Sada je naša ćerka Marija na postdiplomskim studijama MGIMO i radi u evropskim zajedničkim političkim strukturama.

Pre preuzimanja dužnosti u Beogradu, Čepurin je imao i seriju sastanaka s visokim ruskim činovnicima. Na put u Beograd krenuo je i sa Ordenom Prijateljstva, kojim ga je odlikovao predsednik Rusije Vladimir Putin.

Čepurin je rođen 20. septembra 1952. godine u Stavropolju, gradu koji se nalazi na istoj geografskoj širini kao i Beograd. Dva njegova brata zauzimaju ugledne pozicije u rodnom kraju. Moskovski institut međunarodnih odnosa, čuveni MGIMO, Čepurin je završio 1975. godine. Radio je 12 godina u Italiji, zatim, u Evropskom departmanu MIP Rusije. U 42. godini je postao direktor Departmana kadrova MIP, a zatim je bio ambasador u Danskoj od 1996. do 2000. Od novembra 2005. direktor je Departmana za rad sa ruskom dijasporom. Govori italijanski, francuski i engleski, a počeo je da uči i srpski.

(Večernje novosti)