Александар Чепурин: Узалуд кидају везе Русије и Србије

Београд - Замена амбасадора Русије у Београду, као и нашег дипломате у Москви, неће утицати на промену правца кретања који су одредили председници држава у току последња два сусрета.

Путин је више пута говорио, а летос је и поновио, да ће Русија подржавати Србе у њиховој борби да сачувају своју територију. Тог ”путоказа” придржавали су се и досадашњи представници те државе у Србији, а следиће га и нови руски амбасадор Александар Васиљевич Чепурин, који је у уторак имао први радни дан на дужности у Београду. У разговору за ”Новости”, првом који је дао српским медијима, он говори о досадашњој дипломатској каријери, снази руско-српских веза, очекивањима. Разговор о тешким политичким приликама у Србији, дипломатски оставља за следећи пут, кад ствари осмотри на лицу места.

* С којим плановима долазите у Београд?

- Задовољан сам што ћу представљати Русију у пријатељској Србији. Потрудићу се да радом допринесем развоју руско-српских односа и подизању квалитета дијалога двеју земаља. Знам да многи Срби симпатишу моју земљу и залажу се за ширење сарадње. Моји претходници су ми причали да су Срби врло гостопримљив и отворен народ. Надам се да ћу успети да стекнем добре пријатеље и истомишљенике.

* На место амбасадора долазите са завидним диломатским искуством. Јесте ли већ били у Србији?

- Нажалост, нисам раније био у Србији. Заиста сам ”од младих ноктију”, како је говорио Пушкин, радио у совјетској, а затим у руској спољнополитичкој служби. Био сам у скоро свим земљама, али у Србији нисам. И када сам претходно преузимао дужност амбасадора, а то је било у Данској, нисам пре тога био у тој држави. Зато се може рећи да ово није случајност, него закономерност.

* Били сте и руководилац Департмана кадрова МИП Русије... Колико ће вам та искуства бити од користи?

- Почео сам као специјалиста за Италију, па сам четири године радио у генералном конзулату у Ђенови, а, затим, осам година у амбасади у Риму. Био сам саветник за економска питања совјетске амбасаде, а затим Русије, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година. Пет година сам радио у Департману за кадрове - прво као заменик, па први заменик директора и, на крају, као директор. Четири године сам био амбасадор у Данској. Последњих седам година био сам директор Департмана за рад са дијаспором у иностранству.

* Јесте ли се премишљали, када су вас предложили за амбасадора у Београду, да ли да то прихватите?

- Предлог сам одмах прихватио. У руско-српском дијалогу постоји поље за развој, а то је најважније. Заједничка историја и корени олакшавају нам, не само међусобно разумевање, већ нас све обавезују да јачамо односе. То је објективна потреба. Они који су против тога, ”пљују против ветра”, како кажу у Русији.

* Јесте ли, током периода припрема за долазак у Србију, разговарали с бившим руским амбасадорима у Београду - Александром Конузином и његовим претходником Александром Алексејевим?

- Наши амбасадори Конузин и његов претходник Алексејев радили су у Београду у интересантно време. Били су то добри, рекао бих, истакнути амбасадори. То су моје колеге и стари пријатељи. Они су понели најлепша сећања о времену проведеном у Србију и контактима са Србима.

* Који су услови потребни како би амбасадор могао добро да обавља посао у једној држави?

- За амбасадора је посебно важно да осећа симпатију према земљи у којој ради, да тамо има пријатеље и истомишљенике. Срби и Руси имају много заједничких црта: добродушност, искреност, активност, способност да бранимо праведност и неретко да страдамо због тога. Сви смо заинтересовани за бољи живот и за просперитет наших народа.

* Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је одличан познавалац ситуације на Балкану. Да ли сте од њега добили неке савете?

- Министар Лавров, заиста, одлично познаје ситуацију на Балкану, и пријатељ је Срба. Био сам дирнут пажњом коју ми је пружио, дајући ми низ врло корисних препорука и савета уочи мог поласка у Србију. Потрудићу се да оправдам поверење и снажно рачунам на српске колеге и пријатеље, како из политичког естаблишмента, тако и на оне који једноставно симпатишу Русију, и свих који разумеју да је јачање веза и односа са великом Русијом - објективна потреба.

* Ко долази са вама? Можете ли нам нешто више испричати о својој породици?

- Моја супруга Наталија (48) је врхунски лекар - кардиолог, магистар је медицинских наука, радила је у најбољим клиникама у Москви. Наша ћерка Марија (24), као и ја, завршила је Московски државни институт међународних односа. То је једна од бољих високошколских установа у Русији, а тај институт је завршиило 70 одсто сарадника МИП. Својевремено је химну Московског државног института међународних односа написао садашњи министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров. Она почиње речима: ”Ми смо рођени под тремом великог МГИМО, у најлепшој од свих земаљских династија”. Сада је наша ћерка Марија на постдипломским студијама МГИМО и ради у европским заједничким политичким структурама.

Пре преузимања дужности у Београду, Чепурин је имао и серију састанака с високим руским чиновницима. На пут у Београд кренуо је и са Орденом Пријатељства, којим га је одликовао председник Русије Владимир Путин.

Чепурин је рођен 20. септембра 1952. године у Ставропољу, граду који се налази на истој географској ширини као и Београд. Два његова брата заузимају угледне позиције у родном крају. Московски институт међународних односа, чувени МГИМО, Чепурин је завршио 1975. године. Радио је 12 година у Италији, затим, у Европском департману МИП Русије. У 42. години је постао директор Департмана кадрова МИП, а затим је био амбасадор у Данској од 1996. до 2000. Од новембра 2005. директор је Департмана за рад са руском дијаспором. Говори италијански, француски и енглески, а почео је да учи и српски.

(Вечерње новости)