Александар Боцан-Харченко: Србија трпи невиђен притисак због принципијелног става да Русији не уведе санкције. Вучић је рекао да „не искључује ту могућност“, али нисам стекао утисак да је та изјава наговештај увођења санкција

Амбасадор Русије Боцан-Харченко изјавио је данас да је Циљ Москве је, за разлику од Запада и Украјине, да се специјална војна операција у Украјини заврши што пре, уз минималне војне и цивилне жртве, као и да заштити интересе руског народа.

"Потпуно је јасно да на страни Кијева и Запада нема воље да се конфликт заврши", рекао је Боцан-Харченко у разговору за Танјуг поводом годишњице сукоба и оценио да се на Србију врши "невиђен притисак" због принципијелног става да Русији не уведе санкције.

На питање како види то колико је на спољнополитичку позицију Србије утицао став да Москви не уведе санкције, подсећа да је Србија била изложена сталним притисцима још од краја 80-их.

"Сада је тај притисак у порасту, невиђен притисак због принципијелног става и издржљивости коју Србија и председник Србије показује, и ми то разумемо", рекао је он.

Ситуација је, како каже, постала још тежа за Србију која је у фебруару 2022. усвојила став да не пристаје на санкције.

"Запад тражи да се Србија придружи санкцијама или како кажу спољној политици ЕУ, понављају да од тога зависи европски пут, тај положај је веома тежак", казао је он.

Додао је да је жеља Запада да прича са Београдом само о две ствари - санкцијама против Русије и "Косову", а траже уступке од Србије.

На питање како види односе Србије и Русије, каже да се нада да ће Србија остати и даље посвећена ставу по питању санкција, што Русија веома цени.

"Тај Запад сад усваја нови пакет санкција Русији, а било је око 14.000 санкција, што је преседан у историји", рекао је Боцан-Харченко.

За годину дана у сарадњи са Србијом биле су, како додаје, створене препреке, али се она углавном одвијала на задовољавајући начин.

"Очекујем да наставимо билатералну сарадњу", казао је амбасадор.

На питање како види изјаве спрских званичника који помињу евентуално увођење санкција, каже да увек полази од реалности, поштујући сваку изјаву.

"Председник Вучић је рекао да не искључује ту могућност, али наводи да актуелни став одговара националном интересу", казао је амбасадор и оценио да такве изјаве показују да Вучић ништа не крије, да отворено показује забринутост, пре свега због притисака.

"Али нисам стекао утисак да је та изјава наговештај санкција које могу уследити ускоро", навео је Боцан-Харченко.

На питање да ли можемо бити уверени да Москва неће мењати став по питању независности тзв. Косова, каже "апсолутно".

"Став је у склопу наших братских односа, а друго је да је Русија посвећена међународном праву и сматра да је Резолуција 1244 СБ УН темељ за решавање косовског питања", навео је амбасадор Руске Федерације.

Каже да је руски став о непризнању тзв. Косова принципијелан.

"Ту се ништа не мења, наставља се наша сарадња око Косова у међународним институцијама, пре свега у Савету безбедности УН чија је Русија стална чланица".

Амбасадор је рекао да нема никаквих промена и у односу на циљеве које је руски председник поставио када је пре годину дана покренута специјална војна операција, тако да ће сви задаци бити испуњени на достојанствен начин.

На оцену да се чини да на обе стране недостаје воља за покретањем преговора и постизањем споразума, Боцан-Харченко наводи да је Русија од самог почетка била за преговоре, а да је Украјина преко ноћи одустала од платформе разматране у Истанбулу у пролеће 2022.

О односу Украјине према преговорима, како каже, најбоље говори то што је украјински председник Володимир Зеленски потписао наредбу која забрањује разговоре.

"У сваком случају до сада нисмо чули никакве озбиљне понуде за решење сукоба", рекао је Боцан-Харченко и додао да је за мир потребна политичка воља Запада и Кијева, што је констатовано и на састанцима високих руских званичника са кинеским дипломатом Ванг Јијем у Москви.

За мировни предлог Зеленског рекао је да није реалан и прихватљив ни за почетак неких озбиљнијих разговора.

"У Истанбулу смо имали нацрт, али је кијевски режим преко ноћи одустао, јер му је Запад наложио да даље не преговара, уз обећање да ће му повећати испоруку оружја. Зато рат тако дуго траје", рекао је он и подсетио да је Турска одиграла доста добро посредничку улогу.

На питање каква је ситуација данас у Русији, годину дана касније, каже да у Русији има разумевања за циљеве специјалне војне операције, за ситуацију када председник Русије није имао другу могућност осим коришћења снаге да заштити интересе руског народа, што след догађаја потврђује.

"Наш циљ је да се заврши сукоб који је почео 2014, крвавим државним ударом, а траје дуже од осам година током којих је Русија доследно и истрајно тражила мировно решење, на основу Минских споразума", рекао је он.

Навео је да је било пуно лажи од стране Запада и режима у Кијеву и да је Ангела Меркел, како је подсетио, признала да је за њих то била дипломатска игра која би Кијеву дала могућност да припреми своју војску за даље освајање Донбаса.

Украјинци су, како је додао, супротно свим уговорима нагло појачали бомбардовање Донбаса још 17. фебруара 2022.

Нагласио је да у Русији влада јединство војске и народа, привреда је у развоју, посебно одбрамбена, а нема штете ни у социјалној сфери у коју су укључена четири нова субјекта Федерације.

"Најављивали су да ће руска економија бити уништена одмах након првог пакета санкција, а она је у неким сферама постала још ефикаснија", навео је амбасадор.

На питање да ли су очекивали да ће операција трајати оволико и колико смо далеко од њеног окончања, каже да временских оквира није било и да се не бави нагађањима.

Поводом следа догађаја у Украјини и предвиђања стручњака да ће уследити и украјинска и руска офанзива, каже да постоје планови које знају само врховни командант, Министарство одбране и Генералштаб.

"Најважнији разлог зашто све траје дуже су испоруке наоружања САД, Немачке и низа других западних земаља, а њима је циљ наставак сукоба и слабљење Русије", рекао је амбасадор.

Све се, каже, ради на основу планова, руска војска ће ићи корак по корак. Већ су ослобођене велике територије, обнавља се инфраструктура, укључујући и социјалну.

На питање колико грађана Русије живи у Србији и да ли је задовољан њиховим положајем, каже да су процене око 150.000, али да тачних података нема, и додаје да су услови у Србији повољни за живот и пословање.

(РТ)