Академик Душан Теодоровић: САНУ неће бити статиста у Вучићевој представи; Позивам Универзитете да одговоре на нови Закон о високом образовању генералним штрајком - сада, одмах

Академик Душан Теодоровић за Радио Слободна Европа говори о новим законима о образовању, због којих позива универзитете на генерални штрајк јер сматра да је главни циљ контрола власти комплетног система образовања. Вучићев позив Академији и Цркви, да учествују у дијалогу о Косову, разуме као покушај да од њих направи статисте у својој припремљеној представи. Подржава акцију - Против медијског мрака - и каже да је његов фаворит на београдским изборима уједињена опозиција.

РСЕ: У Скупштини је усвојен Закон о високом образовању. Колики је био уплив Академије на коначан текст закона?

Теодоровић: Око тридесетак чланова Српске академије наука и уметности (САНУ) је узело учешћа у дискусијама које су претходиле усвајању Закона. Ја сам објединио све те примедбе и, заједно са председником Академије, послао их. Углавном ништа од наших примедби није усвојено.

РСЕ: У образложењу Закона је речено да је циљ да се усклади систем образовања са европским.

Теодоровић: Мислим да то, што је прокламовано као циљ, није тачно. Мислим да је основни циљ да се створи закон о контроли универзитета, а не Закон о универзитету. То је закон о томе како ће држава, и постојећа власт, на најбољи начин, преко Националног савета, да контролише универзитете и факултете.

Полуписмени се докопали диплома

РСЕ: Да ли је слично и са школама? Министар поставља 2.500 директора. Како мислите да то може изгледати?

Теодоровић: Видите и сами да то свакако није могуће и да је основна идеја да политика има уплив и да контролише ко ће бити директор основних школа. Ја то видим као један политички маневар.

РСЕ: У новом Закону на министру је последња реч када су у питању плагијати диплома, доктората и слично. Очекујете ли да ће министар покренути одмах неке поступке у вези са многим дипломама и докторатима званичника које су доведене у сумњу?

Теодоровић: Смешно је да то ради министар, али, ако је то већ тако, предлажем господину министру да одмах покрене питање докторске дисертације гувернерке Народне банке, Јоргованке Табаковић. То би било врло интересантно. Могу да му будем на располагању и да му дам сву потребну документацију.

РСЕ: То је јавни позив?

Теодоровић: Јесте. Има још таквих случајева, али можемо да почнемо од Јоргованке Табаковић.

РСЕ: Вратићемо се на нове законе о образовању након неколико других питања. Да ли сте дали подршку борби против медијског мрака?

Теодоровић: Нисам, био сам заузет, срамота ме је, извињавам се. Сада дајем највећу могућу подршку борби против медијског мрака.

РСЕ: Хоћете ли се и како укључити у београдске изборе?

Теодоровић: Ја сам већ 25 година укључен, било да се гута сузавац, било као учесник демонстрација. Свакако ћу да будем присутан као грађанин. Стало ми је шта ће да се деси. Желео бих да склонимо ову ненародну власт. Бићу свакако укључен и присутан, али у којој форми, не знам. Не знам своју будућу улогу.

РСЕ: Да ли имате свога фаворита за градоначелника?

Теодоровић: Мој фаворит је уједињена опозиција. До сада је номинована Весна Ракић Водинелић. Свакако бих њу подржао.

РСЕ: Ви сте заговорник радикалних потеза опозиције и незадовољних грађана. Да ли мислите да постоји критична количина незадовољства како би успео позив на радикалнији отпор?

Теодоровић: Не знам. Ту мора паметно да се измери количина незадовољства. Ако бих упоредио са 90-им годинама, мислим да је ситуација другачија. Деведесетих година су била два табора - Милошевићев режим и опозиција. Као грађанин сам био један од чланова те опозиције. Истовремено, ЕУ није подржавала режим Слободана Милошевића. Са те стране, можда нам је било лакше, ма колико да је било тешко. Било је сузаваца, кордона, полицијских интервенција, отпуштање с посла. Са друге стране је постојала морална подршка развијеног света.

Сада је другачија ситуација. Александар Вучић вешто игра између ЕУ и Русије, са једном једином идејом - да остане доживотно на власти. Вештом игром прављења одређених уступака, извршавањем одређених задатака, довео је опозицију у ситуацију да она суштински нема подршку ЕУ, што је трагично.

 РСЕ: Да ли признајете неки резултат Александру Вучићу и његовој власти?

Теодоровић: Имам велики проблем да признам. Не могу да се сетим.

Живимо у тренутку у којем је наша привреда уништена. Ако одете на београдски аеродром, тамо свакога дана видите уплакане мајке. Најхрабрији, најбољи млади људи који су добили универзитетско образовање у Србији одлазе у Канаду, Шведску, Немачку, западну Европу заувек. Њима ће деца да се рађају тамо, у Европи.

Ту је и суноврат високог образовања и науке. Полуписмени људи су се докопали факултетских диплома у својим 40-им, 50-им годинама живота и по партијским линијама заузели водеће функције у овом друштву.

Да узмем за пример заменицу председника Скупштине града Београда. Она је млада особа, има неки мастер неког квази универзитета. Не уме да говори, буквално је полуписмена. Пропагира новоговор. Можете да одете на Интернет и да погледате.

РСЕ: Постоји такав говор и у Парламенту.

Теодоровић: Не само да је Парламент постао реалити, него смо то ми сви, а да не говорим о порнографским садржајима на телевизијама са националном фреквенцијом.

Не могу да одам признање председнику Вучићу због тога што је крао на изборима - од пегланих листића, до фалсификованих записника. Не могу да му одам признање што узурпира на сваки начин телевизије са националном фреквенцијом, када год му треба и колико год да му треба. Што је дозволио таблоидизацију. Новинарство је урушено. Не знам за који сегмент нашег друштвеног живота могу да се ухватим и да одам признање Вучићу?!

РСЕ: Рекли сте да су лоши ђаци су на важним друштвеним функцијама. Колика је одговорност за то универзитета и Академије?

Теодоровић: Свакако да је много већа одговорност универзитета. Изузео бих Српску академију наука и уметности, где су углавном људи који су у пензији. Чланови САНУ су 90 одсто пензионери.

РСЕ: Али Академија не диже глас против тога.

Теодоровић: Има појединачних гласова. Појединци се јављају својим дискусијама и својим ставовима. Много је већа улога универзитета у Београду. Али, не бих то само свео на институције.

Свео бих то на професију универзитетског професора. Да би били професори Универзитета, морате да имате, пре стручних и научних квалификација, моралне квалификације. Морате да се успротивите плагијатима, непотизму, давању дозвола за акредитацију квази универзитетима, морате да се успротивите лажним докторатима, лажним професурама и слично.

Не бисмо имали овакву тренутну ситуацију, какву имамо, да су појединци били довољно храбри да се погледају у огледало и да кажу себи - ово не могу да дозволим. Велики број људи ћути, а то је велики проблем.

'САНУ није Централни комитет ниједне партије'

РСЕ: САНУ је у годинама расплета, од Меморандума 1986. године, па до краја ратова 90-их, важила као једна од кључних институција која је дуго подржавала Милошевићеву политику, која је била расадник национализма.... Како оцењујете позицију Академије данас?

Теодоровић: Мислим да грађани Србије нису у довољној мери упознати са начином рада и организацијом Српске академије наука и уметности. Ми смо ипак скуп индивидуалаца, скуп појединаца. И у прошлости и сада имали смо веома различита политичка уверења. Сада у САНУ, као и у прошлим сазивима, постоје људи који имају врло либерална схватања, као и они који су веома конзервативни, одљуди који имају чврста космополитска уверења, па до оних који су ултра-националисти.

Та представа о САНУ која постоји код већине грађана није до краја тачна. Ствара се представа о једној институцији на основу иступања неколико њених чланова. Стицајем околности, та представа је створена због тога што су углавном у јавности били присутнији чланови САНУ са таквим ставовима. Не бих могао да се сложим да је то у било ком смислу назадна, конзервативна, националистичка институција. И због тога би било јако добро да већи број чланова САНУ јавно износи своје ставове.

РСЕ: Хоћете ли се ви лично укључити у јавни дијалог о Косову? На који начин ће се САНУ укључити у тај дијалог? Да ли сте већ имали разговоре о томе?

Теодоровић: Мислим да САНУ може да се укључи кроз ставове својих појединаца. САНУ није Централни комитет било које партије. Једини начин како би Академија као институција могла да се укључи, јесте да се сазове Скупштина академије која има око 120 чланова и да се у неком двомесечном заседању дође до конвергенције у ставовима појединаца. Мислим да ће појединци да се укључе.

Академија није сервис било које власти. То је скуп мислећих људи. Вучић, позивом да се укључи САНУ, пренебрегава две чињенице. Он може да позове појединце, али пристојно је да он први каже шта мисли да уради са Косовом. Грађански је пристојно да предложи алтернативу А или Б, да укаже на добре и лоше ствари, да укаже на последице. Тога нема.

Усудио бих се да кажем да је позив упућен Академији као и Српској православној цркви, позив упућен статистима. То су значајни статисти. Вучић ће итекако да осмисли шта ће да уради, али му је потребно да позоришну сцену попуни значајним статистима. Не бих волео да то буде САНУ.

РСЕ: Он је чак најавио и рекао да ће отићи у Академију, у Цркву, на сва, за њега, важна места. Да ли очекујете Вучића у Академији?

Теодоровић: Увек имам проблем да имам предикције његовог понашања. Не умем да вам одговорим да ли га очекујем или не. Можда ће желети да дође, можда неће.

РСЕ: Законодавац тврди да се новим прописима у новом Закону о образовању проширује аутономија образовних установа. Ви тврдите да је на делу централизација?!

Теодоровић: Тако је. Национални савет за високо образовање је у свакој земљи тело које обликује стратегије развоја високог образовања и политику. Уз Акредитациону комисију, то је тело које одобрава акредитацију појединим институцијама.

У прошлости, чланове Националног савета и Акредитационе комисије је бирала Скупштина Србије на предлог Конференције универзитета Србије. Био сам пет година председник Акредитационе комисије, а једно време и потпредседник. Морали сте да будете предложени од стране својих колега, од стране академске заједнице. У највећем броју случајева, ту су бирани добри људи, стручни људи, добри научници и уметници.

Сада је ствар промењена и највећи део чланова Националног савета треба, по свом нахођењу, да поставља министар. Узимајући у обзир природу ове власти, можете да замислите како ће то да изгледа?! Директно ће да се контролише ко је члан Националног савета и Акредитационе комисије. То ће да буду људи који ће да доносе одлуке о акредитацији квази универзитета до нових квази универзитета.

Ово је, пре свега, по мом дубоком уверењу, Закон о контроли универзитета и факултета, а не Закон о универзитетима и факултетима.

РСЕ: Да ли у том смислу видите и проблем са начином акредитације универзитета? У Скупштини је било доста расправе са Муамером Зукорлићем о новопазарском универзитету. Опозиција је оптужила Зукорлића, који је председник Скупштинског одбора за образовање, да је он направио решење како би се његов Универзитет најзад могао акредитовати.

Теодоровић: Мислим да је велика срамота за Србију да Муамер Зукорлић, који је учио Медресу у Сарајеву и Факултет за исламске студије у Алжиру, буде председник Скупштинског одбора за просвету, науку и информатичко друштво. Не рачунајући непризнату "Исламску државу", ми смо једина држава на свету где је верски вођа постављен на такву функцију.

Муамер Зукорлић је схватио да је лукративан посао да се издају факултетске дипломе и он је брже-боље, пре десетак година, направио нешто што је назвао Интернационални универзитет у Новом Пазару. Десетак година та институција није могла да добије акредитацију.

Пре свега, Универзитет чине кадрови. Он је имао кадрове и сада су они сами почели да праве своје кадрове, тако што се сами проглашавају за докторе наука. Имам предикције да и Муамер Зукорлић може за који дан да се појави са неким докторатом, који је сам себи издао.

РСЕ: Већ сам прочитала да је он докторирао на свом Универзитету, ако је то тачно.

Теодоровић: Нисам знао. Овде се ради о томе да Зукорлић жели да има бизнис за лоше ђаке, за децу чији су родитељи у стању да плате значајне суме новца да се добију факултетске дипломе. Ту сада имамо и спрегу са политиком јер се та деца, партијским везама, сутра запошљавају по министарствима и по јавној управи. На тај начин ми пуцамо у ову земљу. Ово су тешке речи, али тако мислим.

Зукорлића је његов коалициони партнер Вучић већ частио прошле године признавањем диплома. Влада нема право да доноси такве одлуке и то ниједна Влада у европској земљи не ради. Она му је дала неку врсту условне акредитације и признавање диплома.

Ради се о политичкој трговини. Политичка трговина почива у томе да Зукорлић доноси некакав, макар и лажни, мир у Санџаку и неких 50.000 гласова, а његов коалициони партнер му обезбеђује да обавља бизнис кроз свој Интернационални универзитет који ће на овај начин, кроз контролу Националног савета и Акредитационе комисије, сигурно да добије и формалну акредитацију.

РСЕ: Да не будемо неправедни, није у питању само Зукорлићев универзитет, има тога у Србији. Исти случај је бивши Универзитет Мегатренд.

Теодоровић: Нећу да говорим о појединим другим универзитетима. Већ се воде против мене одређени судски процеси. По савету својих адвоката, нећу да говорим о другим универзитетима.

'Позивам универзитете на генерални штрајк'

РСЕ: Да ли ће нови Закон омогућити ефикасније спречавање непотизма на Универзитету?

Теодоровић: Мислим да неће. Код нас постоје страшни случајеви. То се много боље види у малим срединама, као што је Крагујевац или Ниш. Има тога у истој мери и у Београду, али је прикривено, пошто је Универзитет у Београду већи.

Рекао бих да је најгора ситуација на медицинским факултетима. Поново Крагујевац, Ниш, Београд. На истом факултету или на истим катедрама, на истим предметима раде садашњи или бивши супружници, њихова деца, снаје, зето.... То је страшно. Имам врло конкретне податке али нећу да говорим о појединим именима. То не постоји нигде у свету. Људи који воде одређене државне факултете и универзитете злоупотребљавају свој положај и запошљавају чланове своје фамилије, дају им докторате, запошљавају их код себе на катедрама.

У САД-у или у Немачкој, не само да то није дозвољено, него не можете чак да добијете позицију наставничку на факултету, на којем сте докторирали. Толико се иде далеко. Тамо нема говора о непотизму у запошљавању синова или супружника.

РСЕ: Какав је материјални положај људи који раде у образовању? Ових дана је био велики штрајк, велики протест у Београду. Штрајкују школе. Какав је ваш став везан за захтеве просветара?

Теодоровић: Мислим да су моје колеге које раде у основном и у средњем образовању углавном понижени. Погледајте њихове при-надлежности. То већ траје годинама у овом друштву и ниједна Влада до сада, поготово ова, није храбро изашла и покушала на неки начин да реши тај проблем.

Такође се јавља прича о вишку запослених у просвети. Земља која има значајан број неписмених и значајан број функционално неписмених, по мени, не може да има вишак запослених у просвети. Постоје друге форме, као вечерње образовање и вечерње школе. Ти људи и те како могу да буду ангажовани.

Не иде нико на штрајк и нико не прави протесте ако је задовољан. Ови људи су годинама незадовољни. Имају врло тежак положај, рекао бих чак и да су понижени.

РСЕ: Да ли сте упознати са проблемом земунске основне школе „Светозар Милетић“? Родитељи су штрајковали јако дуго и нису пуштали децу у школу због смене директора. Завршило се компромисом. Да ли тај пример охрабрује или обесхрабрује грађане на грађанску непослушност? То је била нека врста грађанске непослушности.

Теодоровић: Треба да охрабрује. Мени је жао јер због обавеза нисам стигао да одем, да дам моралну подршку дивним родитељима, дивним ученицима, храбром наставничком колективу и директору. Имам посебно уважавање за директора, који је одступио да би деца кренула у школу. Он је био уцењен том ситуацијом.

Мислим да то треба да охрабри грађане. Ова власт, оваква каква јесте, може да разуме само различите форме грађанске непослушности и може да разуме само одлучност која стоји иза тога. Ако се иде на протест, онда се не прекида.

Лично сматрам да је ово, што је урађено са новим Законом о високом образовању, толико страшна ствар, да би државни универзитети морали да одговоре генералним штрајком, сада, одмах.

РСЕ: Да ли сте већ негде предложили?

Теодоровић: Предлажем сада, код вас, у овој радио емисији. Мислим да ова власт само разуме такву врсту грађанске непослушности.

РСЕ: Имали сте кратке излете у политику, преко политичких странака. Најновији је Покрет Саше Јанковића. Кратко сте били, врло брзо сте отишли. Пре тога сте били ангажовани у покрету Доста је било, исто врло кратко. Да ли имате намеру да се и даље политички ангажујете или сматрате да сте се два пута опекли и не бисте више?

Теодоровић: Никада нисам био члан Доста је било. Постоји погрешна информација у јавности. Имао сам понуду од Саше Радуловића да будем председник Политичког савета, али на крају нисам постао. Имао сам контакте са њима и договоре јер су се они појавили као једна грађанско демократска опција. Слична опција је и Саша Јанковић чију кандидатуру сам врло искрено и најбоље што сам умео подржао током председничке кампање, помогао у оснивању покрета. После недељу дана сам се склонио. Нема ружних речи. Ради се о томе да ја видим пут којим треба да се иде мало другачије него што га виде и један и други Саша, или неки други људи.

Можда лидери појединих политичких странака и покрета неће да се сложе са овим што ћу сада рећи. Ако се посматра Доста је било, Покрет слободних грађани, Нова странка и Демократска странка, ради се о невероватним програмским и идеолошким сличностима. Може да се каже да ту постоје велике разлике, али су то ипак странке и покрети грађанског демократског друштва.

Користим ову прилику да апелујем на то да је сада велика шанса да се оставе анимозитете из прошлости иза, да се озбиљно седне и да се учи из примера из 2000-те. Тада је Војислав Коштуница победио Слободана Милошевића. Сигуран сам да тада нису сви били одушевљени да баш Коштуница буде кандидат. Можда први Ђинђић није био одушевљен, али су смогли снаге да се удруже и да добију те изборе.

Апелујем на све политичке странке и покрете који ће да изађу на београдске изборе да стану у једну колону. Прича о више колона је болна прича због тога што елементарна математика показује да је једна колона ствар која добија београдске изборе.

РСЕ: Да ли ово остаје апел човека који ће бити ван конкретних политичких опција које се нуде или и даље размишљате да некоме дате свој глас, јавно, пре избора?

Теодоровић: Не знам ко су сада све кандидати, али мој глас је глас за уједињену опозицију, која би могла да се зове „Београд је свет“ или „Одбранимо Београд“. Ми морамо да се удружимо и да на сваки начин склонимо режим Александра Вучића са власти у Београду.

(Радио Слободна Европа)