Agencija za privatizaciju raspisala javni poziv za prodaju PKB-a po početnoj ceni od 154 miliona evra i Magnohroma iz Kraljeva po početnoj ceni od 4,9 miliona evra; Sertić - U februaru tender za Galeniku

Agencija za privatizaciju objavila je danas javni poziv za prodaju imovine Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB), a početna cena je 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine - oko 154 miliona evra.

Kako je objavljeno na sajtu Agencije za privatizaciju, prodaja će biti obavljena metodom prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, a otvaranje ponuda je 2. marta 2016. godine.

Rok za podnošenje prijava za učešće u postupku nadmetanja za imovinu PKB-a je 29. februar 2016. godine.

Zainteresovani kupci dužni su da uplate depozit u vrednosti 34,5 miliona evra.

Kako se navodi, pravo učešća u postupku imaju domaća pravna lica koja su registrovana za obavljanje poljoprivredne proizvodnje, uzgoj muznih krava, a čiji je prihod od poljoprivredne delatnosti najmanje 50 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini.

Takođe, na prodaju je ponuđen deo stalne imovine i promenljiva imovina PKB-a.

Prodaje se između ostalog i 17.677 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, udeli PKB-a u pojedinim preduzećima EKO-LAB, PKB Agroekonomik Institut za naučnoistraživački rad i transfer tehnologije u poljoprivredi, Poljoprivredna avijacija PKB, Veterinarska stanica PKB.

Procenjena vrednost promenljive imovine PKB-a na kraju 2014. godine iznosila je 39,6 miliona evra, a stalne imovine 303,9 miliona evra.

Promenljiva imovina obuhvata celokupno stado, zalihe, zasađene useve na zemljištu i njena tržišna vrednost biće utvrđena u roku od 30 dana od proglašenja kupca.

PKB obrađuje oko 21.000 hektara zemlje i polovina tih površina uglavnom služi za proizvodnju stočne hrane, piše u pozivu.

BEOGRAD - Agencija za privatizaciju oglasila je danas prodaju imovine Magnohroma iz Kraljeva po početnoj ceni od oko 4,9 miliona evra.

Zainteresovani kupci mogu da podnesu prijave za učešće u nadmetanju do 25. februara, a otvaranje ponuda je 29. februara 2016. godine.

Pravo učešće u postupku kupovine imovine Maghnohroma imaju domaća pravna lica koja se bave proizvodnjom vatrostalnih materijala ili metalurgijom najmanje tri poslednje poslovne godine ili ona koja imaju sopstvenu rudarsku proizvodnju. Uslov je i da im je prihod u 2014. godini bio najmanje 20 miliona evra.

Na prodaju je ponudjena ukupna imovina Magnohromove fabrike vatrostalnih materijala, čija je procenjena vrednost na kraju prošle godine iznosila 9,7 miliona evra.

Magnohrom je bio u vlasništvu indijske kompanije Global stil, ali je privatizacioni ugovor raskinut krajem 2007. godine jer kupac nije ispunjavao ugovorene obaveze.

Prodaja imovine tog preduzeća bila je oglašena i u maju ove godine po početnoj ceni od 10,5 miliona evra, ali nije bilo zainteresovanih kupaca.

BEOGRAD - Ministar privrede Željko Sertić izjavio je danas da će u februaru biti raspisan javni tender za strateškog partnera za Galeniku i dodao da se već javilo nekoliko zainteresovanih firmi.

„Strateški partner bi uneo svež kapital i znanje, povećao proizvodnju i iz profita bi počeo da vraća dugove veće od 200 miliona evra", rekao je Sertić za novi broj nedeljnika „NIN".

On je naveo da je od ukupnog duga koji prelazi 200 miliona evra dug prema državi ili sa državnom garancijom 150 miliona evra.

Prema njegovim rečima, već se javilo nekoliko zainteresovanih jer znaju, objasnio je, koliki je potencijal Galenike.

Uslov je da se strateški partner dogovori sa bankama, kazao je on, dodajući da se bankama više isplati da urade reprogram potraživanja, nego da se naplaćuju iz stečaja te firme.

Na konstataciju da je država 2009.za Galeniku tražila najmanje 200 miliona evra, a sada je ta kompanija toliko dužna i pitanje da li je zapravo ceh lošeg upravljanja 400 miliona evra, Sertić kaže:

„Takav epilog je posledica kmbinacije pogrešnih političkih i loših odluka menadžmenta, kome nije bio cilj ekonomska održivost i zdrav razvoj".

Novi menadžment, kako kaže, je popravio situaciju, ali sa tolikim dugom nijedno preduzeće ne bi moglo da opstane, a država nema, niti hoće da ulaže dodatni novac iz budžeta.

Prema njegovim rečima Galenika je najbolji dokaz da loše odluke mogu da oteraju profitabilno preduzeće u ogroman minus.

„Tržište je sve surovije"; konstatovao je on.

Sertić je kazao da je jedan od razloga za pokušaj privatizacije Telekoma strah da će vremenom da mu pada vrednost, jer, da bi se odupreo konkurenciji svake godine bi trebalo da investira 150 do 200 miliona evra.

„Ne smemo dozvoliti da se Telekomu ili bilo kom drugom dogodi nešto slično kao Galenici", naglasio je on.

Sertić je naveo da je zato plan B da se već u januaru utvrdi spisak poteza koji će omogućiti da Telekom u narendih četiri ili pet godina preživi, jer nije realno da se raspiše novi tender u naredne godinu ili dve.

„U tom periodu moramo da održimo vrednost Telekoma, a bilo bi poželjno i da je povećamo"; zaključio je on.

Sertić je kazao da je jedna opcija međunarodni tender za izbor međunarondog menadžmenta kao u Železari, a drugi da ostane sadašnje rukovodstvo, ali svakako uz pojedine izmene.

(Tanjug-Beta)