Агенција за приватизацију расписала јавни позив за продају ПКБ-а по почетној цени од 154 милиона евра и Магнохрома из Краљева по почетној цени од 4,9 милиона евра; Сертић - У фебруару тендер за Галенику

Агенција за приватизацију објавила је данас јавни позив за продају имовине Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ), а почетна цена је 51 одсто процењене вредности сталне имовине - око 154 милиона евра.

Како је објављено на сајту Агенције за приватизацију, продаја ће бити обављена методом прикупљања понуда са јавним надметањем, а отварање понуда је 2. марта 2016. године.

Рок за подношење пријава за учешће у поступку надметања за имовину ПКБ-а је 29. фебруар 2016. године.

Заинтересовани купци дужни су да уплате депозит у вредности 34,5 милиона евра.

Како се наводи, право учешћа у поступку имају домаћа правна лица која су регистрована за обављање пољопривредне производње, узгој музних крава, а чији је приход од пољопривредне делатности најмање 50 милиона евра у последњој пословној години.

Такође, на продају је понуђен део сталне имовине и променљива имовина ПКБ-а.

Продаје се између осталог и 17.677 хектара земљишта у општинама Палилула, Сурчин и Зрењанин, грађевински објекти који се користе у пословне сврхе, удели ПКБ-а у појединим предузећима ЕКО-ЛАБ, ПКБ Агроекономик Институт за научноистраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација ПКБ, Ветеринарска станица ПКБ.

Процењена вредност променљиве имовине ПКБ-а на крају 2014. године износила је 39,6 милиона евра, а сталне имовине 303,9 милиона евра.

Променљива имовина обухвата целокупно стадо, залихе, засађене усеве на земљишту и њена тржишна вредност биће утврђена у року од 30 дана од проглашења купца.

ПКБ обрађује око 21.000 хектара земље и половина тих површина углавном служи за производњу сточне хране, пише у позиву.

БЕОГРАД - Агенција за приватизацију огласила је данас продају имовине Магнохрома из Краљева по почетној цени од око 4,9 милиона евра.

Заинтересовани купци могу да поднесу пријаве за учешће у надметању до 25. фебруара, а отварање понуда је 29. фебруара 2016. године.

Право учешће у поступку куповине имовине Магхнохрома имају домаћа правна лица која се баве производњом ватросталних материјала или металургијом најмање три последње пословне године или она која имају сопствену рударску производњу. Услов је и да им је приход у 2014. години био најмање 20 милиона евра.

На продају је понудјена укупна имовина Магнохромове фабрике ватросталних материјала, чија је процењена вредност на крају прошле године износила 9,7 милиона евра.

Магнохром је био у власништву индијске компаније Глобал стил, али је приватизациони уговор раскинут крајем 2007. године јер купац није испуњавао уговорене обавезе.

Продаја имовине тог предузећа била је оглашена и у мају ове године по почетној цени од 10,5 милиона евра, али није било заинтересованих купаца.

БЕОГРАД - Министар привреде Жељко Сертић изјавио је данас да ће у фебруару бити расписан јавни тендер за стратешког партнера за Галенику и додао да се већ јавило неколико заинтересованих фирми.

„Стратешки партнер би унео свеж капитал и знање, повећао производњу и из профита би почео да враћа дугове веће од 200 милиона евра", рекао је Сертић за нови број недељника „НИН".

Он је навео да је од укупног дуга који прелази 200 милиона евра дуг према држави или са државном гаранцијом 150 милиона евра.

Према његовим речима, већ се јавило неколико заинтересованих јер знају, објаснио је, колики је потенцијал Галенике.

Услов је да се стратешки партнер договори са банкама, казао је он, додајући да се банкама више исплати да ураде репрограм потраживања, него да се наплаћују из стечаја те фирме.

На констатацију да је држава 2009.за Галенику тражила најмање 200 милиона евра, а сада је та компанија толико дужна и питање да ли је заправо цех лошег управљања 400 милиона евра, Сертић каже:

„Такав епилог је последица кмбинације погрешних политичких и лоших одлука менаџмента, коме није био циљ економска одрживост и здрав развој".

Нови менаџмент, како каже, је поправио ситуацију, али са толиким дугом ниједно предузеће не би могло да опстане, а држава нема, нити хоће да улаже додатни новац из буџета.

Према његовим речима Галеника је најбољи доказ да лоше одлуке могу да отерају профитабилно предузеће у огроман минус.

„Тржиште је све суровије"; констатовао је он.

Сертић је казао да је један од разлога за покушај приватизације Телекома страх да ће временом да му пада вредност, јер, да би се одупрео конкуренцији сваке године би требало да инвестира 150 до 200 милиона евра.

„Не смемо дозволити да се Телекому или било ком другом догоди нешто слично као Галеници", нагласио је он.

Сертић је навео да је зато план Б да се већ у јануару утврди списак потеза који ће омогућити да Телеком у нарендих четири или пет година преживи, јер није реално да се распише нови тендер у наредне годину или две.

„У том периоду морамо да одржимо вредност Телекома, а било би пожељно и да је повећамо"; закључио је он.

Сертић је казао да је једна опција међународни тендер за избор међунарондог менаџмента као у Железари, а други да остане садашње руководство, али свакако уз поједине измене.

(Танјуг-Бета)