Адвокат Сретен Ђорђевић: Рио Тинто кршио прописе Србије, раскид сарадње могућ без плаћања обештећења

 Држава Србија вероватно не би имала обавезу да плати било какво обештећење компанији Рио Тинто, која планира да реализује пројекат "Јадар" о отварану рудника литијума код Лознице, у случају да Влада Србије раскине сарадњу, а та фирма покрене међународну арбитражу, рекао је данас адвокат Сретен Ђорђевић.

Он је за Бету казао да у прилог тој чињеници говоре и паушане цифре о обештећењу које власт у Србији помиње у случају да Рио Тинту не додели дозволу за експлоатацију литијума.

„У прилог томе иде и висина износа за обештећење, које помињу представници државе, а крећу се од неколико стотина милиона евра до неколико милијарди евра. Ти износи су крајње паушални и служе у политичке сврхе“, рекао је Ђорђевић.

Једну од првих процена висине обештећења дао је, сада покојни директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић, који је рекао да би у случају међународне арбитраже због раскида уговора са Рио Тинтом, то био трошак од „бар пола милијарде за државу“.

Председник Србије Александар Вучић поновио је и пре два дана у Љубовији да, ако се не постигне договор, Рио Тинто „неће лако отићи“ и да ће тужити државу „за више милијарди“.

Ђорђевић је рекао да је питање да ли би Србија уопште одговарала у случају покретање арбитраже јер билатерлни споразуми између Уједињеног краљевства, где је седиште Рио Тинта, и Србије не подразумевају само обавезу Србије да реализује споразум него и обавезу компаније да послује у складу са законом.

„Моја адвокатска канцеларија је утврдила да Рио Тинто од почетка рада у Србији обилато крши прописе и то је радио до краја 2021. а почетком 2022. је укинута Уредба о просторном плану подручја посебне намене за пројект ‘Јадар’, па су престале његове активности“, рекао је Ђорђевић.

Додао је да је та компанија од почетка примењених геолошких истраживања кршила прописе у области пољопривреде и заштите пољопривредног земљишта јер је направила око 600 бушотина на пољопривредном земљишту од прве до пете класе.

„Пропоси Србије у области заштите пољопривредног земљишта забрањују такве активности на пољопривредном земљишту највише класе. Уредба о давању у закуп пољопривредног земљишта у државној својини прописује могућност геолошких истраживања на пољопривредном земљишту, али само шесте, седме и осме класе, а Рио Тинто је правио буштотине и на земљишту од прве до пете класе“, рекао је Ђорђевић.

Додао је да та комапанија никад није покренула ни један поступак добијања посебних дозвола код Министарства пољопривреде за бушење на тако квалитетном земљишту.

Ђорђевић је рекао да је Рио Тинто примењена геолошка истраживања радио на закупљеном земљишту, а да је почео да га купује тек 2018. године, али да власништво нема утицаја на потребу поштовања прописа.

Закон о пољопривредном земљишту, како је рекао, забрањује односно уопште не предвиђа могућност геолошких истраживања на пољопривредном, квалитетном земљишту од прве до пете класе.

„Због тога када би се покренула озбиљна арбитража и држава била та која би штитила интресе народа постојала би велика шанса да Рио Тинто изгуби спор пред међународном арбитражом јер није испунио ни минималне услове законитог пословања у Србији“, рекао је Ђорђевић.

Додао је да је пре неколико месеци завршен вишегодишњи арбитражни процес између једне међународне комапније и Владе Румуније око пројекта од око шест милијарди долара.

Та компанија, која се бавила, такође геолошким истраживањима је, према његовим речима, изгубила спор, који је покренула Влада Румуније јер је сматрала да није у интересу државе.

Рио Тинто је, како је рекао Ђорђевић, кршио прописе и у управљању рударским отпадом у Србији јер га је, по ниховом признању, одлагао на несанитарну комуналну депонију, „што је апсолутно супротно домаћим прописима“.

„Утврдли смо да су кршили и финансијске прописе приликом плаћања пореза у вези са уговорима са повезаним лицима у иностранству“, рекао је Ђорђевић.

Према постојећем Закону о рударству компанија која је истраживала и нашла за њу интересантну сировину по аутоматизму требало би да добије и дозволу за експлоатацију. Претходни закон, који је промењен 2006. године, предвиђао је да након што компанија заврши истраживање да се распише тендер и да се изабере најповољнија понуда за експлоатацију.

(Бета)