Advance.hr: Шта су стварни идеолошки и политички ставови Владимира Путина?

Раније је Путин балансирао између конзервативизма и либерализма, а сада између конзервативизма и прагматизма

Истраживање која је крајем марта у Русији провео Левада центар показало је да политику руског председника Владимира Путина подржава 80 одсто испитаника, и сви су мишљења да “земља иде у добром смеру. Потом је Итар-Тас почетком месеца објавио истраживање руског Центра за истраживање јавног мнења (VCIOM) која говоре да 71 одсто Руса мисли да је “за земљу на првом месту поштовање реда” иако сам концепт тог “реда” Руси интерпретирају сасвим другачије од западних Европљана.

Статистике показују да Руси далеко више у земљи цене ред од “демократије”. На лествици вредности Руси на првом месту бирају ред, потом стабилност и правду а тек онда индивидуална људска права, којима се већ годинама вешто манипулише у западном свету.

Када се каже ред, 45 одсто испитаника мисли на политичку и економску стабилност земље, 29 верује да је приоритет поштовање владавине права, док 20 одсто сматра како се под тим мисли “дати свима једнаку могућност да остваре своја законска права”. Истраживање показује да тек петина Руса сматра да се демократски принципи морају строго поштовати, па чак и онда кад то значи “давање већих слобода и деструктивним елементима друштва“. Такву идеју углавном подржавају млади у Москви и Санкт Петерсбургу, где 47 одсто испитаника сматра да демократија значи “слободу изражавања, медија и вероисповијести”, док је њих 24 одсто изјавило да је “економски развој земље битан део сваке демократије”. За 19 одсто испитаника владавина права је на првом месту. ВЦИОМ наводи да је за већину испитаника демократија у првом реду “ред и стабилност”, а у последњих десет година драстично пада број оних који мисле да је она “право непосредног избора државних функционера”.

Путинова формула

Упоредимо ли ова истраживања са истраживањем популарности руског председника, испада да Путин има неку посебну формулу којом задобија симпатије и свог и других народа у свету. Међутим, његов начин владања, као и његова политика уопште, тешко се могу сместити у уобичајене оквире на какве смо навикли у остатку Европе, поготово на западу старог континента. Док се Европа уочи предстојећих избора за Европски парламент губи у бескрајним расправама и поделама на левицу, десницу, центар и све могуће коалиције те три политичке опције, у Русији је очигледно настала нова формула која даје боље резултате и која, судећи према анкетама, народу није мрска.

Руски филозоф, социолог, геополитички аналитичар и један од идејних твораца идеологије на којој Русија гради Евроазијску унију Александар Дугин руског председника и његову политику назвао је “конзервативно прагматичним”. Међутим, што то тачно значи, будући да је „Путинова нова формула“, како је назива Дугин, очигледно победнички модел.

Дванаестог децембра 2013. у обраћању поводом 20-годишњице Устава  Путин је снажно бранио конзервативне вредности којима ће Русија бити у стању да се одупре западној ерозији моралних стандарда. Како би објаснио своју мисао, Путин је цитирао филозофа Берђајева, који је сматрао да “смисао конзервативизма није да спречава кретање према напред и према горе, него је његов главни смисао да спречи кретање назад и потонуће у хаотични мрак”.

“То је суштина конзервативизма, који није у супротности с напретком, али који разликује и бира. Развој је неодвојив од духовних и моралних циљева, што је противно либералном схватању, чија крилатица је "све у име напретка и развоја и у име развоја напретка”, поручио је Путин, окомивши се на западни либерализам, који у име тзв. “индивидуалних слобода” затире нације, друштва и традиционалне вредности, али који на краају ипак има само један једини свети циљ, а то је профит.

Према Путину, данас се у многим земљама ревидирају морал и етика и негирају захтеви и жеље народа, што значи да не само да се не признаје право на различите политичке ставове и идеје него се “потпуно брише разлика између добра и зла”. “У свету је све више и више људи који се слажу са руском политиком очувања традиционалних вредности, јачања традиционалне породице, чувања вредности верског живота, не само физички него и духовно. Наравно, ово је конзервативни став”, рекао је Путин.

Мало пре обраћања окупљенима у Кремљу, на састанку са новинарима Путина је један новинар питао: “Говорећи о политичкој филозофији, могло би се рећи да је ваша политичка филозофија једна велика тајна, али бих вас желео питати јесте ли ви конзервативац, марксиста, либерал, прагматик? Ко сте ви, шта је ваша политичка филозофија?”

Конзервативне вредности

Путин је сам себе дефинисао као “прагматичара наклоњеног конзервативним вредностима”. “Ја ћу сам себе можда тешко одгонетнути, али увек полазим од реалности данашњице, од онога што се догодило у далекој и ближој прошлости и покушавам догађаје и искуство из прошлости да пројектујем на блиску будућности, средњорочно и дугорочно раздобље. Што је то? Прагматичан приступ или конзервативан? Ви већ видите, па наведите”, одговорио је руски председник.

“После свих ових година владавине Владимира Путина можда би требало утврдити нову формулу за Путина и суштину његове актуелне политичке филозофије, за коју сам Путин тврди да више погодује конзервативним вредностима и традицији”, пише Дугин, који се не слаже да се Путнова политичка филозофија може описати једном речју и онако како ми схватамо конзервативизам.

Шта је то што заправо треба схватити? Ако питамо: “Ко је Владимир Путин?”, одговор који ћемо добити би могао гласити: “Он је конзервативац.” Међутим, данас се у Русији поставља једно друго важно питање: “Шта значи бити конзервативан у модерној Русији?”. То је питање на које ће политичари, политиколози и они који прате развој друштва одговорити у наредним годинама.

Конзервативизам уопште значи позитивну оцену историјске традиције, разматрање политичке и друштвене истрије државе и нације, и тражење узора у томе, а све у жељи да се сачува континуитет националних и културних корена. Сви конзервативци позитивно гледају на прошлост и, иако се у прошлости не може све оценити једнако, они никад неће омаловажавати било које раздобље у историји народа и државе. То је оно што је Путин имао на уму кад је рекао да “руски национални идентитет данас доживљава велики притисак глобализације, а ту су и учинци националних катастрофа двадесетог века, кад је Русија доживела двоструко пропадање државности”.

Резултат за културно и духовно стање нације је био поражавајући. Русија се суочила с прекидом традиције и повијести, деморализацијом друштва и мањком међусобног повјерења и одговорности. То су по њему узроци многих важних проблема с којима се Русија данас суочава.

Монархизам, комунизам, либерализам

Прошлост, садашњост и будућност су у очима конзервативаца повезани у јединствени пројекат и зато се било која политичка и економска одлука увек доноси промишљајући прошлост и мислећи на будућност. Путин је недвосмислено осудио штетне активности у време владавине Бориса Јељцина 90-тих, инсистирајући на потреби за новим моделом. “После 1991. се створила илузија да ће доћи нова национална идеологија, идеологија развоја, која ће се родити сама по себи. Државна власт, интелектуална и политичка класа су се тада бациле на нови посао, али им је стара полуслужбена идеологија којом су били оптерећени бранила да о томе проговоре. Они су се плашили и да се дотакну ових тема. Штавише, недостатак националне идеје и националног идентитета погодовали су псеудоколонијалној елити, која је радије крала и извлачила капитал из земље, а то је радила јер своју будућност није везивала за ову земљу. Морамо направити синтезу најбољих националних пракси и идеја и да разумемо културну, духовну и политичку традицију из различитих перспектива, али не смемо то замрзнути, него поделити са свима. Тек тада ће наш идентитет имати чврсте темеље и за будућност”, рекао је Путин, чиме је потврдио свој конзервативни став.

Модерни руски конзервативизам се не одриче комунизма, али он не може бити комунистички. Тај тренд у Русији не сматрају реваншизмом, као у неким земљама у којима се демонизује све што има везе са комунизмом и комунистичким наслеђем. Руси су томе приступили на други начин и, уместо реваншизма, лустрације и других облика негирања сопствене историје, приступили су, како они кажу, “обнови”.

Путин је у свом говору у Валдајском клубу у септембру прошле године једноставно рекао: “Ми смо напустили совјетску идеологију и у њу је немогуће вратити се” “Искуство је показало да се нова национална идеја не може родити, а да би се развијала само према тржишним правилима. Ми смо тада механички копирали туђа искуства, али се већина наших људи одупрла спољњим покушајима да се Русија 'цивилизује'. Жеља за независношћу, духовним, идеолошким, спољнополитичким суверенитетом је саставни део нашег националног карактера”, изјавио је руски председник.

Овде је Путин јасно поручио да он никад није био поборник националног историјског нихилизма, који промовишу тобожње либералне демократе, којима је поручио: “Требало би да будемо поносни на своју историју, а ми имамо на шта бити поносни и све што се догодило, без изузетка, део је руског идентитета“.

Модерни руски конзервативизам не може бити ни чисто монархистички јер би се тад из националне историје избрисао совјетски период, али и ново либерално демократско раздобље. Путин је апсолутно у праву кад указује да треба обратити пажњу на монархисте, који “идеализују Русију до 1917”, јер су за њега они “једнако далеко од стварности као и присталице западног ултралиберализма”. Руски конзервативизам, по њему, требало би да повеже све историјске и географске сегменте националног бића, а евроазијски модел је најбоље решење за остварење тог идеала.

Руске вредности

“Либералне демократе су навикле да увек имају спремне интелектуалне рецепте које добијају са оне стране Атлантика, и сада нама намеравају да понуде своју верзију конзервативизма, који би био копија англосаксонског или, боље речено, америчког оригинала. САД имају своју традицију конзервативизма, који је за темељ имао приоритет америчких националних интереса, а на себе је преузео месијанску улогу, у којој је америчка цивилизација врхунац људске историје. Амерички конзервативци поштују прошлост и настоје да задрже и ојачају своју позицију моћи у будућности. Наглашавају патриотске вредности, као и верске, политичке, друштвене и културне норме разрађене током историјског развоја. То је сасвим природно, али директан пренос републиканског америчког конзервативизма на руско тле дао би апсурдан разултат и испада да би у Русији чували вредности које не само да немају везе са руском традицијом него их нема ни у савременом руском друштву, које се снажно опире таквим покушајима”, тврди Дугин, наводећи као огледни пример отпора у руском народу плебисцитарну осуду панк-групе Pussy Riot и сличних иницијатива које су, на крају, имале и политичке конотације.

Глобализација се мора прихватити, али не и пројекат светске доминације САД, и Путин изричито одбацује тај сценарио. “Прошли су дани кад су се готови друштвени модели постављали у другим земљама као да су компјутерски програми”, рекао је руски председник, мислећи и на пропаст америчке политике “извоза демократије” у Авганистан, Ирак, Либију и другде по свету.

Сваки народ има своје ведности и традицију, и сваки народ развија сопствени систем вредности, то је његов национални идентитет. “Видимо покушаје оживљавања јединственог модела униполарног света, који гази међународно право и националне суверенитете. Таквом униполарном уједињеном свету не требају суверене државе. Њему требају вазали. У тим покушајима Русија је, са онима који верују да кључне одлуке треба доносити на колективном нивоу, а не по нахођењу или интересу појединих земаља или група земаља”, рекао је Путин осуђујући покушај поновног оживљавања униполарног света и додао да је “либерални конзервативизам могућ, али не у Русији”.

Претпоставимо да ће Путин и даље балансирати, али не више између конзервативизма и либерализма, као у претходним раздобљима свог мандата, него између конзервативизма и прагматизма. Према Дугиновом мишљењу, Путин је политичар каквог је историја тражила, и он се појавио. Прихватио је задатак и није дозволио да Русија нестане, а да у свом “конзервативизму” није дозволио да се уништи ниједан део руског националног идентитета, ма колико то некима изгледало противречно. Зато ћете данас у Москви, Санкт Петерсбургу и широм Русије видети заједно људе са црквеним иконама и оне који носе заставе партије и Совјетског Савеза. Руси у томе не виде ништа чудно, и очигледно је то победничка стратегија у првом реду руског народа, а тек онда политичара Владимира Путина, који је знао да то препозна.

Шта рећи на крају о мањини која већини Руса упорно жели да наметне “универзалне људске вредности”, које Дугин назива “америчким републиканским конзервативизмом”? Ништа. Статистике, испитивања јавног мнења и избори рекли су своје, а тешко је поверовати да ће Вашингтон имати толико средстава и времена да уложи у агресивни и дугорочни soft-power у Русији како би се тај тренд променио.

(Н. Бабић – Advance.hr)